Piše: dr Ivan Pajović
Zapad je s početka uvodio sankcije Rusiji, a potom započeo sa vojnom podrškom ukrajinskoj armiji i isporukom naoružanja u ogromnim količinama, prvo ručnog naoružanja radi lične odbrane, a potom i teškog, radi efektivnog otpora. Za to vreme Izrael, koji je najbliži i najodaniji saveznik SAD, prilično je mlako reagovao na ukrajinska dešavanja, ne osuđujući Rusiju. Štaviše, premijer Izraela Naftali Benet vodio je razgovor sa predsednikom Putinom.
Ova zemlja daje humanitarnu podršku Ukrajini, šalje medikamente, pomaže u lečenju ranjenika i prihvata izbeglice. Međutim, do sada nije uvodila nikakve sankcije Rusiji niti isporučivala oružje ukrajinskoj strani. Ukrajina je više puta slala zahtev za kupovinu izraelske „Gvozdene kupole” kako bi se zaštitila od napada ruskog ratnog vazduhoplovstva na gradove, ali su Izraelci to uporno odbijali, čak i zabranjivali trećim zemljama da Ukrajincima isporučuju izraelsko oružje koje je na raspolaganju nekim od zemalja Zapada.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, po nacionalnosti Jevrejin, obraćao se Jevrejima i izraelskoj vlasti sa molbom da podrže Ukrajinu u borbi protiv tzv. ruske agresije, ali je uvek odbijan.
Unutar izraelske vlasti nema jednoznačnog stava prema onome šta se u Ukrajini dešava. Dok izraelsko ministarstvo inostranih poslova na čelu sa ministrom Jairom Lapidom uglavnom ima antiruski stav, predsednik vlade Naftali Benet neprekidno stremi da takve stavove ublažava.
Postavlja se pitanje iz kog razloga američki saveznik Izrael ipak ne podržava Zapad po pitanju Ukrajine i ne suprotstavlja se Rusiji. Razloga za to može biti više.
Jedan od važnijih je „jevrejska dijaspora” u Rusiji, tj. Jevreji koji žive u toj zemlji. Prema zvaničnim podacima jevrejskih opština, u Rusiji je njih oko 200.000, ali se pouzdano zna da ih ima znatno više. Ovako veliki broj pripadnika jevrejskog naroda polaže ne malu obavezu na vlast Izraela da o njima vodi računa, kao što pomaže i podržava Jevreje širom sveta. Smatra se da bi se položaj Jevreja pogoršao ukoliko bi bile uvedene sankcije protiv Rusije ili bi se isporučivalo oružje suprotnoj strani. Koliko takav stav nije bez smisla govori nedavni slučaj vrhovnog rabina Moskve, Pinhasa Goldšmita, koji je morao da napusti Rusiju zbog svojih stavova o ovom ratu. S početka se govorilo da su u pitanju porodični razlozi, ali je posle postalo jasno da su na njega vršile pritisak lokalne vlasti i zahtevale da javno podrži rusku stranu u ukrajinskom konfliktu. Rabin Goldšmit je inače upućivao humanitarnu podršku ukrajinskim izbeglicama.
Drugi od razloga jeste Sirija. Opštepoznato je da su odnosi Izraela i susednih zemalja večito zategnuti. U drugoj polovini 20. veka mnoge arapske zemlje pokušavale su da unište Izrael započinjući sa njim ratove. To im nije uspelo, štaviše, Izrael je proširio svoju teritoriju. Posle niza ratova stanje se umirilo, premda je do danas ostalo zategnuto, a puškaranje sa Palestincima nastavlja se i dalje. Izrael ima sporne teritorije sa Sirijom na Golanskoj visoravni koje je zauzeo u toku Šestodnevnog rata i anektirao ih, premda takav postupak OUN nikada nisu priznale. U toku mandata predsednika Trampa SAD su priznale suverenitet Izraela na anektiranoj teritoriji. Rusija ima veliki uticaj na Siriju i predsednika Asada, predstavlja obuzdavajući faktor sirijskom delovanju protiv Izraele i zbližavanju Sirije i Irana. To znači da Rusija može izvršiti veliki uticaj na bliskoistočni region ukoliko bi prestala da obuzdava predsednika Asada u njegovim antiizraelskim namerama.
Treći razlog je Iran. Važan događaj za Izrael bila je Islamska revolucija u Iranu 1978. godine i koja je postala tačka obrta odnosa ove dve zemlje koji su do tada bili partnerski. Sa dolaskom radikala na vlast u Iranu odnos prema Izraelu veoma se pogoršao. Iranske vlasti od tada otvoreno iskazuju svoje antisemitske stavove. Cionizam se u Iran naziva nikako drukčije nego fašizmom, Holokaust se negira, čak je pokojni ajatolah Homeini nazivao Izrael kancerom. Iranski zvaničnici otvoreno prete Izraelu potpunim uništenjem. NJihov nuklearni program i pokušaji proizvodnje atomskog oružja bez sumnje su usmereni upravo protiv Izraela. Zategnutost je samo pojačana sa početkom građanskog rata u Siriji, gde su na strani Asada ratovale radikalne iranske grupe, među njima i Hezbolah, koji se bazira u Libanu, zemlji koja takođe predstavlja pretnju za Izrael. I ovde važnu ulogu igra Rusija, koja obuzdava iranske militantne grupe kako ne bi dejstvovale protiv Izraela. Takođe, ruska vojska u Siriji se (po prećutnom dogovoru) ne meša u situaciji kada izraelska avijacija napada pozicije iranskih militanata na sirijskoj teritoriji. Očigledno je da Rusija predstavlja važan stabilizujući faktor na Bliskom Istoku, na određeni način deluje u interesu Izraela ne dopuštajući Asadu da se vraća na stare konflikte i obuzdavajući delovanje iranskih militanata. Otvoreno izraelsko istupanje protiv ruskih interesa u Evropi moglo bi ozbiljno uticati na položaj Izraela na Bliskom Istoku i stvoriti mu ne male dodatne probleme.
Postoji još jedan razlog Izraelskog nemešanja u ukrajinski konflikt koji nije malo važan. U Izraelu živi veliki broj Jevreja-iseljenika iz Sovjetskog Saveza koji uglavnom odobravaju politiku koju Rusija vodi i ne žele da se Izrael meša u postojeći konflikt. To utiče na stav vlade koja se boji da izgubi podršku dela biračkog tela koji nije malobrojan.
Imajući rečeno u vidu, ne može se u skoroj budućnosti očekivati da Izrael stane na stranu Zapada i Ukrajine, što za Rusiju nije činjenica od malog značaja.
Izvor: Pravda
