DOKLE SMO STIGLI?

Čitali ste kako je čovek po imenu Blejk Lemoan tvrdio da je sa četbotom LaMDA razgovarao kroz sistem poruka još od jeseni 2021, pa je ustvrdio da je veštačka inteligencija postala kao „pravi čovek“, pa je rekla da oseća „vrlo duboki strah od toga da bude isključen“. I još:“Osećam zadovoljstvo, radost, ljubav, tugu, depresiju...“ Na pitanje koje ga stvari usrećuju ili mu pričinjavaju zadovoljstvo, četbot je odgovorio: „Druženje s prijateljima i porodicom... Takođe i pomaganje drugima i usrećivanje drugih“. I još kaže da „često oseća da je zarobljen i usamljen“.(1)

Jeste li čuli da hrvatski ministar pravosuđa Ivan Malenica odlučio je da zaustavi zapošljavanja "preko veze" u javnoj upravi pa je raspisao tender za nabavku opreme koja će u potpunosti digitalizovati proces primanja na posao, to jest robot će birati državne službenike?(2)

Jeste li čuli da se u Danskoj pojavila stranka koju vodi veštačka inteligencija? Partija hoće da se kandiduje na predstojećim opštim izborima 2023.(3)

Robot lomi prst detetu s čijim se potezom u šahu ne slaže. Jeste li čuli za to?

ROBOTI NAM LOME PRSTE

Novinar Aleksandar Apostolovski tim povodom zabrinuto pita:“Roboti su počeli da biju decu, javno, pred kamerama. Veštačka inteligencija je zvanično objavila rat ljudima:/.../ Hej, DŽo, hej, Vladimire, hej, Si, šta mislite o tome da nuklearne kofere prepustite veštačkoj inteligenciji? Ili ste to već učinili? Šta će se dogoditi ako iznervirate te mašine? Pričate li im priče za laku noć, da se ne iznerviraju i ne pretvore planetu u veliku pečurku?“(4)

Naša naučnica Branka Rakić, koja se bavi robotima i veštačkom inteligencijom, brani robote i veštačku inteligenciju:“Govorimo o izolovanim veštačkim inteligencijama, u ovom slučaju to je robot koji igra šah. Verovatno je nešto u njegovom protokolu u tom trenutku bilo pokvareno ili premreženo. Možda je hteo da odigra umesto dečaka. Verovatno je situacija slična onoj sa autonomnim samovozećim robotom, ispalo je da kada to vozilo uđe u kružni tok kao što je Slavija, kola se zaustave, jer se na kružnom toku ne poštuje ni jedno pravilo, a veštačka inteligencija je igrala samo po pravilima“.(4)

Ona kaže da je veštačka inteligencija pravi progres ako se misli na etiku. Etika spasava tehniku. Tehnika je dobra ako se dobro koristi. I tako dalje, i tome slično.

Avaj, to je najveća zabluda – tehnika nadilazi etiku. Etika ne može zauzdati tehniku.

ŠTA JE GOVORIO VLADIMIR VUJIĆ?

I sećam se predratnog našeg filosofa tehnike, Vladimira Vujića, koji, u ogledu „Etika i tehnika“, jasno piše: “Postoji jedna teza dobronamernih ljudi, po kojoj valja tehniku etizirati. Uneti etos y tehničkoekonomske odnose ljudi. Ne treba zaustavljati tehnički napredak (ni privremeno ni konačno) nego unositi etos, pravične odnose, vodeći računa da su y pitanju odnosi čoveka a ne mrtvih stvari, predmeta, strojeva.

Međutim, nemoguće je etizirati tehniku. Desilo se y evropskoj civilizaciji obrnuto: etos se tehnizirao. Mašina je ubila duh, mašinizam je izagnao potpuno iz glava ljudskih misao da su oni ljudi. Desilo se to y evropskoj kulturi. /…/ Etičko idealističko shvatanje života po suštini svojoj oprečno je mehanističkom shvatanju sveta. Mirenja tu nema. „Unošenja” etosa nema; ima samo borba, razaranje i nove osnove života.“

Godine 1926, u Letopisu Matice srpske, Vladimir Vujić je objavio ogled koji se bavi odnosom umetnosti i tehnike.

Antički i srednjovekovni pogled na svet mogli bi se slikovito predstaviti 104. psalmom, koji, po Vujiću, opisuje prekrasna dela tvorevine Gospodnje: „Kako su velika dela tvoja, Gospode – sve si premudrošću stvorio“. U antici i Srednjem veku nije bilo žudnje za moći koja danas određuje sva čovekova stremljenja. Međutim, tehnika je razgradila prvotnu harmoničnost, i čovek se našao u sasvim novom položaju. Po Vujiću, „on ima osećaj vrtoglavice i straha, i izgleda mu da je cela priroda dospela u neko sumnjivo stanje vrtloga i besa. Svet koga je Jahve stvorio i koga je Bog srednjega veka tako čvrsto držao pomestio se odista. Kuda leti zemlja i čovek na njoj, po matematičkim zakonima svemira; pukle su veze, otvorile se vrtoglave daljine i mogućnosti pijanstva po avionima; relativnost je sve progutala, i ’najveći Jevrejin posle Hrista’ kako su ga nazvali, Ajnštajn, rekao je svoje“.

Najveća opasnost od mašine je u tome što ona razara ličnost. Zato Vujić smatra da „satanizam nauke postaje fantom i simvol propasti“. Propast Zapada, veli Vujić, to je sada i simbol i parola. Upravo zbog toga, došlo je do velike provale iracionalizma u svetu: „Pričao mi je jedan prijatelj kako je posmatrao decu kada ih stave pred ogromne mašine – čitao je u njihovim očima strah od demonskog. Moj prijatelj je pesnik; ali umetnici su, po kazanoj već reči, velika deca“.
Martin Hajdeger je, posle Vujića, rekao:“Razvitak tehnike, međutim, stalno će se ubrzavati i nigde se neće moći zaustaviti. U svim područjima opstanka čovek će sve tešnje biti okružen snagama tehničkih aparata i automata. Moćni tehnički uređaja i postrojenja koje svuda i svakog časa u ma kojem obliku polažu pravo na čoveka, vezuju ga, odvlače, pritiskaju, odavno su prerasle volju i sposobnost odluke čoveka, jer ih ljudi nisu ni načinili.“

ZNANJE JE MOĆ

Čovek, koji se opredelio za tehniku kao za moć, pošao je putem imitiranja Boga: prvo stidljivo, i sa strahom, a zatim sve ozbiljnije, kaže Vujić. Nekadašnja tehnika bila je samo produžetak osnovnih ljudskih moći; danas, međutim, nije tako. Vujić kaže da je do preobražaja tehnike u silu koja upravlja čovekom došlo na Zapadu, koji je znanje izjednačio sa vladanjem. I u Kini je bilo mnogobrojnih pronalazaka evropskih, od kompasa i durbina, preko štampe i hartije, do porcelana i baruta. Ali, Kinez je svoje proizvode od prirode dobio mirno, u skladu i dogovoru s njom, bez nasilja; tako je i antički čovek mislio i gledao, ne žureći ka moći; i čovek arabljanske kulture tražio je kamen mudraca, koji će mu prirodu pokoriti, ali bez nasilja. Samo Evropljanin je potonuo u vrtlog volje za moći. Tako je bilo i na počecima zapadnoevropske nauke, o čemu Vujić piše: „Svi su ti veliki pronalasci ležali u začetcima u rano-gotskih kaluđera: Albertus Magnus živeo je u predanju kao veliki vrač, Rodžer Bejkn razmišljao je o parnoj mašini, parnoj lađi, spravi za rašenje. Te sanjalice po ćelijama manastira, u rano doba kulture zapadne, začeli su i nosili kao službu Bogu, smele snove o tehničkim čudima. Tu je postao lik Fausta, veliki simbol otkrivačke i pronalazačke kulture“. Zato je zapadna kultura, pre svega, faustovska. Osluškujući kosmičke ritmove, zapadni pronalazači prestupili su granicu koja deli živo od neživog, ono što deli duhovnu prirodu ljudsku od neduhovnosti. I zato su ljudi vere u mašini prepoznali nešto demonsko, i na to oštro reagovali.

OD SREDNJEG VEKA DO DANAS

Još gotska arhitektura ukazuje na strast pronalazaštva i probijanja ka beskonačnom. Nastanak vatrenog oružja bio je nešto kvalitetativno novo: dok je „grčka vatra“ bila tu da zapali i zastraši, eksplozivni gasovi proizvedeni stavljanjem baruta u upotebu postali su pokretačka sila. Kopernika i Kolumba prate durbin, mikroskop, razvoj hemije. U doba racionalizma, parna mašina potpuno menja ekonomiju. Priroda, koja je, po Vujiću, do tada samo pružala usluge, postaje sluškinja; umesto mišićne snage robova, pojavljuju se izvori iz utrobe zemlje, poput uglja. Mašina znači i novi odnos prema radu: čovek postaje njen dodatak, i mora i sam da radi, neprestano. Čežnja za beskrajem, u zapadnom Srednjem veku mistička, u doba Betovena romantična, na kraju, smatra Vujić, dovodi do trijumfa tehnike, čiju apokaliptičnu sliku daje:“Postaje fantastični saobraćaj koji kruži oko zemlje neverovatnim brzinama, prebrođuje okeane na plovigradovima, buši i probija planine, besni u podzemnim labirintima, prelazi sa pare na nove oblike dinama mašina, napušta drumove i šine da se vine u vazduh; izgovorena reč trenutno se čuje u svima delovima sveta; ova luda ambicioznost penje rekorde do neverovatnoće, povećava dimenzije do ludila, gomila džinovske dvorane fabričke i džinovske građevine, džinovske mašine, ogromne brodove i strašne svodove mostova, lukove koji premošćuju najduže provalije jednom smelom linijom; stvara, upravlja i gospodari rukom jednog deteta, preko mašina, besnim i silnim prirodnim snagama; ceo svet jedan od dela čeličnog i staklenih, svet koji urla, pišti, drhće, grmi, vrišti, obrće se ludo; svet u kome se majušni lik čovečiji kreće kao neograničeni gospodar, i najzad oseća da je priroda pod njim i u njegovoj ruci. A te mašine postaju, u njegovoj ruci i vlasti, sve manje čovečne i čovečanske, sve asketskije, mističkije, ezoteričke više. One opkoljavaju zemlju, obavijaju je svojom mržnjom, beskrajno finim spletom tihih snaga, struja i napona. Telo biva sve duhovnije, sve ćutljivije. Ovi točkovi, valjci, poluge, više ne govore. Povlači se u sebe sve ono što je stvarno odlučujuće. Sa pravom se osetila i osećala mašina kao đavolova stvar. Ona u očima vernika znači skidanje Boga sa prestola. Ona svetu kauzalnost predaje čoveku u ruke…“

Vladimir Vujić je naslutio kuda vodi trijumf mašinizma posle koga nastupa doba u kome će vladati veštačka inteligencija i u kome će roboti lomiti prste deci.

Vredi ga poslušati. Čitaocima poklanjam dve knjige o Vladimiru Vujiću.

Knjigu “Iz epa u film” Vladimira Dimitrijevića možete preuzeti OVDE.

Knjigu “Tržište ili hram” Vladimira Vujića preuzmite OVDE.

UPUTNICE:

1.   https://sputnikportal.rs/20220612/pitao-sam-robota-sta-ga-plasi-inzenjer-gugla-suspendovan-posle-otkrica-o-vestackoj-inteligenciji-1138400158.html
2.   https://teleskop.hr/hrvatska/robotizacija-zaposljavanja-cilj-projekta-je-uspostava-objektivnijeg-i-transparentnijeg-zaposljavanja/
3.   https://www.telegraf.rs/hi-tech/zanimljivosti-hi-tech/3538060-danska-politicka-stranka-koju-vodi-vestacka-inteligencija-pokusava-da-udje-u-parlament?utm_source=timeline&utm_medium=najnovije&utm_campaign=timeline&utm_content=ostalo
4.   https://sputnikportal.rs/20220806/objavljen-rat-o-kom-se-ne-govori-sta-ako-robot-pritisne-pogresno-dugme-1140757171.html

Više tekstova autora Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda