O besplatnim vrtićima, državnim i privatnim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić razmišljao je uoči izbora, obrazlažući tu ideju željom da motivišu roditelje da imaju više dece.
„Želimo da olakšamo roditeljima i da država preuzme svu brigu na sebe. Još razmišljamo i nismo doneli odluku, ali verovatno bi to moglo da krene od 1. septembra. Imali bismo 70 miliona čistog gubitka, ali bismo time dobili socijalnu inkluzivnost i manje dece na ulicama“, govorio je Vučić sredinom februara.
Na pitanje da li ih je bilo ko pozvao na razgovor ovim povodom od tada, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Bosiljka Jovanović za Danas kaže da sindikat niko ništa ne pita o temama o kojima bi morali da ih konsultuju, poput pregovora o ceni rada, pa je izostao dijalog i o ovome.
A umesto besplatnih vrtića Jovanović kaže da je do sindikata stigla nezvanična informacija o mogućem poskupljenju obdaništa, ali da zvaničnu potvrdu o tome nisu dobili.
Ona podseća da je krajem prošle godine stupio na snagu novi pravilnik o merilima za utvrđivanju ekonomske cene vrtića sa idejom da cene vrtića budu ujednačene na teritoriji cele Srbije. S obzirom na poskupljenja namirnica koje se koriste za ishranu dece, Jovanović očekuje i korekciju cene boravka dece u predškolskim ustanovama.
U nekim privatnim vrtićima su već najavili povećanje cena od jeseni.
Ni obećanje o uvođenju jedinstvenih udžbenika za nacionalne predmete – srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju koje bi izdavao državni izdavač Zavod za udžbenike, nije ispunjeno, na radost onih koji su ovakav potez s pravom tumačili kao politizaciju obrazovanja i tendenciju države da piše svoju verziju istorije.
Iako je bilo planirano da svi udžbenici budu napisani do decembra 2021. i da potom poslati na odobravanje, kako bi stigli za školsku 2022/23. godinu, od početne ideje se nije odmaklo jer Skupština Srbije nije usvojila izmene Zakona o udžbenicima, koje je, prema saznanjima Danasa, Ministarstvo prosvete pripremilo.
Dokle se stiglo sa celom pričom juče nismo dobili odgovor iz Ministarstva prosvete.
Podsetimo, uvođenju jedinstvenih udžbenika za identitetske predmete nije prethodila analiza trenutnog stanja na tržištu koja bi ukazala manjkavosti postojećih školskih knjiga, već je ova ideja plasirana u političke svrhe u trenutku kada se u javnosti vodila debata o filmu „Dara iz Jasenovca“.
Najviši državni funkcioneri su se utrkivali u iznošenju neistina koje se i danas mogu čuti u mnogim medijima bliskim vlasti – da udžbenike istorije u našoj zemlji pišu stranci, te da se u njima prećutkuju informacije o stradanju Srba, posebno u Jasenovcu koji je nedavno ponovo u centru pažnje javnosti zbog neuspešnog pokušaja predsednika Vučića da poseti ovaj memorijalni kompleks posvećen žrtvama ustaških zločina iz Drugog svetskog rata.
Izvor: Danas
