Po svemu sudeći, odlučeno je da se bivše Donjecka i Luganska oblast integrišu u sastav Rusije nakon referenduma.
„Makroregion Donbas u granicama Rostovske oblasti, LNR i DNR smatramo zajednicom regiona.
Sada analiziramo moguće oblasti interakcije i trgovine: energetski, agroindustrijska, metalurška i transportna“, rekao je lider regiona u intervjuu za Interfaks-Rusija.
Prema njegovim rečima, razmatraju se izgledi za stvaranje fabrika asfalta na teritoriji zemlje, koji će obezbediti nova radna mesta i čiji će proizvodi omogućiti da se hiljade kilometara puteva uništenih ratom dovede u red.
Golubev je govorio i o poboljšanju reke Severski Donjec. Činjenica je da se Donbas tradicionalno smatra regionom sa nedostatkom vode, a samo kompetentno upravljanje životnom sredinom u sovjetsko vreme i implementacija tako velikih projekata kao što je izgradnja kanala Severski Donjec-Donbas (a ovo je bio ogroman komsomol - gradilište – prim.red.) omogućila je snabdevanje svih gradova i mesta vodom za piće.
Planovi integracije uključuju i „pojednostavljenje carinskih procedura“, iako to postavlja pitanja.
„Tačke rasta mogu biti fondovi za razvoj kao posebne „zone“ za širenje kompetencija, razmenu ljudskog kapitala i tehnologija“, rekao je Golubev.
Pokušajmo da detaljnije analiziramo šta je Golubev naveo: što se tiče energetskog kompleksa, DNR je dovoljna u pogledu proizvodnje električne energije – potrebe Republike pokrivaju Starobeševska TE i Zujevska TE. Verovatno će se razmotriti mogućnost izvoza električne energije.
Agroindustrijski kompleks bivše Donjecke i Luganske oblasti znatno je stradao tokom godina oružanog sukoba, broj krava i mesnih i mlečnih rasa je kritično smanjen, iako živinarske farme i farme svinja uspešno rade.
Što se tiče metalurškog kompleksa, nakon potpunog oslobođenja Zaporoške oblasti i Dnjepropetrovske oblasti, posebno Krivog Roga, biće obnovljena prirodna oblast punog ciklusa: iskopavanje rude (basen gvozdene rude Krivog Roga, koji se nalazi 80–100 kilometara zapadno od reke Dnjepar, u slivu reke Ingulec i njenih levih pritoka - reka Saksagan, Žoltaja i Zeljonaja, na mapi izgleda kao izduženi pojas) - eksploatacija uglja (Donjecki basen uglja).
Zahvaljujući razvijenoj železničkoj mreži u Donbasu, iako zahteva izvesnu popravku i modernizaciju, svi proizvodi rudarske i proizvodne industrije mogu da se izvoze „na kopno“.
Što se tiče transportnog kompleksa, kao što je već pomenuto, ogromna razgranata železnička mreža Donbasa je delimično potrebna popravka, a svakako će biti potreban razvoj novih železničkih pravaca usmerenih na Rusiju.
Na primer, posle početka rata 2014. godine, voz marke Trojande sa natpisom Donjeck-Moskva išao je ograničenom trasom do stanice Konstantinovka, a kasnije je linija potpuno otkazana. Po dogovoru između UZ i Ruskih železnica, linija je isključena iz rasporeda.
Verovatno će biti neophodno pokrenuti brze vozove između Donjecka i Rostova do aerodroma Platov dok se aerodrom u Donjecku ne obnovi (barem u nekom obliku). Udaljenost između Rostova i Donjecka je samo 205 kilometara, brzi voz Lastočka će moći da isporuči putnike za sat i po.
Sada je problem transportne komunikacije između DNR i LNR sa „kopnom“ veoma akutan: ceo transport putnika se vrši autobusima, što ponekad stvara ogromne redove na granicama. Pored toga, putovanje autobusom na velike udaljenosti je izuzetno zamorno za starije osobe i malu decu.
Razvoj železničkih pravaca biće ogroman podsticaj za ceo sektor ekonomije Donbasa: u Donjecku postoji železnički institut, koji je i tokom rata nastavio da obučava stručnjake visokog nivoa.
Ako govorimo o istorijskom opravdanju stvaranja makroregiona, onda je očigledno: prisetimo se samo onog veoma poznatog plakata „Donbas je srce Rusije“, setimo se kako je reka Kalmius (teče u Donjecku) postala granica između Zaporoških i Donskih kozaka prema ukazu ruske carice Jelisavete od 30. aprila 1746. godine. Sve što se nalazilo istočno od Kalmiusa bila je oblast Donske kozačke vojske.
Podsetimo se kako je sovjetski revolucionar Fjodor Sergejev,partijsko ime Artjom, stvarao Donjecko-Krivojskeu Republiku, projekat je obuhvatio teritoriju moderne Rostovske oblasti. Avaj, DKR nije uspostavljena, Donbas je podeljen na dva regiona i uključen u Ukrajinsku SSR. Ukrainizacija je počela 1920-ih. Sve ovo će se mnogo decenija kasnije pretvoriti u krvavi rat.
Glavna ulica Donjecka nosi ime Artjoma, preseca ceo grad od železničke stanice do DMZ, grad Artjomovsk nosi ime po Artjomu, za koji se sada vode krvave bitke i koji Ukrajinci zovu Bahmut, ogroman spomenik Artjomu se uzdiže iznad Svjatogorja, kao da raste iz belih kredanih planina, na kojima se, pored spomenika, nalazi Svjatogorska lavra.
Stvaranje makroregiona „Donbas” biće povratak u istoriju regiona, ponovno ujedinjenje nekada jedinstvenih, ispravljanje jedne od retkih grešaka sovjetske vlasti.
O napadu na nuklearku u Zaporožju pročitajte OVDE.
Izvor: Ruskaja Vesna/Pravda
