Od početka rata u Ukrajini iz razumljivih razloga pod lupom svetske javnosti našli su se politički, ekonomski i vojni odnosi Rusije i Narodne Republike Kine, ali su u zapećku ostale relativno neobične i malo poznate veze najmnogoljudnije zemlje sveta sa trećom po veličini republikom bivšeg Sovjetskog Saveza.

Pred rat, trgovinska razmena između četrdesetomilionske evropske zemlje i azijske države sa preko 1,4 milijarde stanovnika je dostigla oko 11 milijardi dolara godišnje zahvaljujući u velikoj meri globalnom projektu kineske vlade "Pojas i put".

To je moguće tumačiti dvojako: kao nedovoljan bilans s obzirom na ljudski i materijalni potencijal s kojim raspolažu i komplementarnost dveju privreda, ali i kao odličan rezultat s obzirom na prethodni niži nivo bilateralne ekonomske razmene i korupciju i političku nestabilnost u Ukrajini, naročito nakon prevrata u Kijevu i ruskog preuzimanja Krima.

Kina je 2019. godine pretekla Rusiju i postala najveći spoljnotrgovinski partner Ukrajine. Peking je svoj pozitivni trgovinski saldo prvenstveno ostvarivao kroz prodaju mašina i robe široke potrošnje, dok je za potrebe svog ogromnog tržišta iz Ukrajine dobavljao kukuruz, ječam, pšenicu i suncokretovo ulje. Ilustracije radi, oko 30 procenata kukuruza koji je Kina uvezla poslednjih godina došlo je iz Ukrajine.

U žitaricama, rudom i fabrikama oružja bogatu bivšu sovjetsku republiku Kinezi su pred pandemiju 2019. investirali 150 miliona dolara: u poljoprivredne projekte, saobraćajnu infrastrukturu i vetroparkove. Kinezi su sa gradskim vlastima u Kijevu sklopili ugovor da grade novu (četvrtu po redu) liniju metroa, dugu 20 kilometara i vrednu dve milijarde zelenih novčanica, a poveren im je i posao razvoja telekomunikacione infrastrukture u Ukrajini, u čemu je prednjačio gigant "Huavej", koji je postavljao instalacije za 4G mrežu.

U kineskim očima, Ukrajina je bila geografski vrlo bitno saobraćajno, transportno čvorište u sklopu plana po kojem je roba proizvedena u drugoj ekonomiji sveta trebalo da kopnenim putem, železnicom bude masovno prebacivana u Evropu i Rusiju.

Ukrajina je, zbog niskih troškova života i visokog nivoa obrazovanja, bila i relativno omiljena destinacija Kineza za studiranje u inostranstvu, te je prosečno godišnje ugošćavala oko pet hiljada akademaca najveće zemlje Dalekog istoka.

Rast američkog uticaja na vladu u Ukrajini zadao udarac njenim odnosima s Kinom

Da sve ne protekne glatko između dve države međusobno udaljene osam hiljada kilometara postarali su se ukrajinski bezbednosni organi. Oni su na traženje Vašingtona sprovođenjem kriminalne istrage o korupciji zamrzli kupovinu većinskog udela u državnom preduzeću za proizvodnju motora za rakete, dronove, helikoptere i avione sa sedištem u Zaporožju "Motor Sič", zbog čega je kupac, pekinška kompanija "Skajrajzon" zatražila pravdu pred Stalnim arbitražnim sudom u Hagu, podnevši odštetni zahtev protiv vlade u Kijevu u iznosu od čak četiri i po milijarde dolara.

Naime, kineska korporacija je 2017. sklopila sporazum sa proizvođačem iz Zaporožja, po kojem je trebalo da preuzme 41 posto njegovih deonica i u njegove fabrike u Ukrajini investira 250 miliona evra, nakon čega bi i u kineskom gradu Čongćingu bilo podignuto postrojenje za sklapanje i održavanje motora za helikoptere.

"Motor Sič", koji je do pripajanja Krima svojim proizvodima uglavnom snabdevao rusku armiju, na radost američke administracije 2021. godine dekretom predsednika Volodimira Zelenskog je nacionalizovan.

Time je kineska kompanija, koju je američka vlada stavila na crnu listu kineskih firmi koje rade za potrebe armije i koje treba ometati u poslovanju iz bezbednosnih razloga, i definitivno istisnuta iz Zaporožja, čime je Pekingu bio preprečen put za nabavku važnih vojnih tehnologija iz oblasti aeronautike koje mu, uprkos savezničkim odnosima, ni Moskva nije bila voljna da ustupi.

Kineska vojna moć mnogo duguje nabavkama naoružanja i regrutaciji stručnjaka iz Ukrajine

Tako dolazimo do aspekta kinesko-ukrajinskih odnosa o kojima se van te dve zemlje malo zna. Naime, motori pomenute ukrajinske kompanije ugrađivani su u kineske helikoptere i avione, a to je samo delić vojne saradnje između dve zemlje koja je procvetala tokom devedesetih, nakon raspada Sovjetskog Saveza i koja bi se najbolje mogla opisati kao budzašto rasprodaja ukrajinske (sovjetske) tehnike i ljudstva.

Kina je siromaštvo i društveno previranje, oličeno u rastu korupcije i divljoj privatizaciji, koji su zadesili sovjetske prostore i posebno Ukrajinu iskoristila za jeftinu nabavku vojnih tehnologija koje su joj nedostajale, prvenstveno u oblastima kao što su proizvodnja raketa i raketnog goriva, vojnih brodova, transportnih aviona i motora za letelice, ali i izrade oklopnih vozila i tenkova.

Ne samo što su Kinezi svoj prvi nosač aviona "lijaoning" koji je stupio na dužnost 2012. dobili tako što su iz ukrajinskog brodogradilišta u Nikolajevu 1998. otkupili nezavršeni sovjetski brod "varjag" i isti kasnije dogradili i opremili, već su oni u Ukrajinu na poligon za obuku NITKA na Krimu slali svoje pilote koji su dobili zadatak da se osposobe za službu na tom divovskom plovilu.

Smatra se i da su kineski zavodi tokom devedesetih i dve hiljaditih regrutovali preko dve hiljade ukrajinskih inženjera, hemičara i fizičara koji su radili u sovjetskim državnim preduzećima iz oblasti odbrane i naglo ostali bez posla ili primanja tokom društvenog i ekonomskog haosa devedestih. Kineski političari i vojni stručnjaci nisu krili zadovoljstvo bagatelnom "berbom" stručnjaka za čije skupo školovanje treba i po više od deset godina.

Naravno, Kinezi nisu bili jedini koji su se okoristili nastalom situacijom, jer su ukrajinski vojni stručnjaci uhlebljenje pronašli i u drugim državama kao što su Izrael i Nemačka, a kada je Azija u pitanju, i u Singapuru.

No, Kina je u odnosu na druge takmace u jagmi za ukrajinskim mozgovima tokom devedesetih imala tu prednost što je kao komunistička zemlja imala veću političku saradnju sa sovjetskom elitom, odnosno, bolja poznanstva.

Mada žetva sovjetskih stručnjaka vojne industrije nije bila ograničena samo na Ukrajinu, ta prostrana država na obali Crnog mora je po sticanju nezavisnosti na svojoj teritoriji nasledila, smatra se, oko trećinu kapaciteta sovjetske namenske industrije.

Odnosno, posedovala je postrojenja u kojima su proizvođeni ratni brodovi, transportni avioni, tenkovi i oklopna borbena vozila, radari i druga elektronika, kao i brojne projektantske institute i zavode za održavanje naoružanja i opreme, pa je zato bila posebno privlačna političkom i vojnom establišmentu najmnogoljudnije zemlje sveta.

Narodnoj Republici Kini bi zato sigurno najviše odgovaralo kada bi se konflikt između Moskve i Kijeva brzo završio, ne samo zbog političkih i ekonomskih pritisaka koje na nju vrše SAD i njeni saveznici koji vide paralele između Ukrajine i Tajvana i zbog globalnog poremećaja u snabdevanju energentima i hranom, već i zbog realizacije sopstvenog megaprojekta "Put i pojas svile", odnosno investicija u Ukrajini i transporta kineske robe za evropski kontinent kopnenim putem.

Kako će izgledati zapad Rusije sa Donbasom, saznajte OVDE.

Izvor: RTS