Piše: Patrik Armstrong ( Patrick Armstrong)
Godine 1904., britanski geograf, Halford Makinder, pročitao je rad pod nazivom "Geografsko središte istorije" u Kraljevskom geografskom društvu. On je u novinama predočio hipotezu o uticaju geografske stvarnosti na odnose svetskih sila. Ovo se ponekad smatra trenutkom utemeljenja proučavanja geopolitike. Uzevši u obzir čitavu planetu, govorio je o "središtu sveta ( tj Xartland " – velikom kopnu Evroazije – i Ostrvima – velikim ostrvima Amerike i Australije i malim ostrvima Velike Britanije i Japan. (Uzgred budi rečeno, čini se da nije mnogo mario o Africi ili Južnoj Americi) . Tokom većeg dela istorije, Evropa je bila izolovan i ne baš tako bitan dodatak ove velike svetske mase, podložne stalnim napadima nomada sa Hartlanda ( the Heartland) , a spoljna ostrva nisu imala nikakvu ulogu u svetskim događajima.
Sve se to promenilo pre pet vekova kada je počelo ono što je nazvao "Kolumbovo doba". To znači vreme kada je Evropa otkrila pomorsku moć. To je ostrvima dalo veliku prevlast nad Hartlandom. Međutim, on je 1905. g on je uvideo da se situacija menja sa izgradnjom železnica koja bi mogla da poveže Hartland. 1919. je stvorio svoju čuvenu "trijadu":
Ko vlada Istočnom Evropom komanduje Hartlandom
Ko vlada Hartlandom komanduje Svetskim Ostrvom
Ko vlada Svetskim Ostrvom , komanduje svetom
NJegov strah tada je bio Nemačka+Istočna Evropa = dominacija svetom. Međutim, trijada nije imala za cilj da važi za vjek vjekova – on se ne bi složio trideset godina kasnije da je vladavina SSSR-a nad istočnom Evropom plus ‘svetskim ostrvom’ značila vladavinu nad svetom; Mekinder je uskladio svoju teoriju realnosti onako kako ih je video. I, posle Drugog svetskog rata, verovao je da Ostrva (SAD + UK+saveznici) mogu da kontrolišu tzv. Rimland i samim tim da zaključaju Hartland (SSSR). "Rimland" je kasnije bio dodatak njegovoj teoriji iz 1904g: to su bile teritorije koje su bile podložne uticaju pomorske moći; to su ivice Hartlanda.
NJegova teorija je čas bila i u milosti i čas u nemilosti – jer su je preuzeli neki nacisti (Nemačka mora da osvoji Hartland da bi postigla svetsku dominaciju) geopolitika je izašla na zao glas na neko vreme. Neki misle da je to udžbenički primer – Vašington mora da održi pomorsko preimućstvo; Bliski istok je ključna oblast sukoba jer Hartland tamo može da raspoluti Rimland; Rusija žudi za toplovodnom lukom i tako dalje. Ovo je preterivanje: Mekinder je verovao da je rasvetlio važan pokretački faktor u odnosima svetskih sila – koji nije tamo neki deterministički zakon već važan princip.
I tako je i uradio. Mi to danas uzimamo zdravo za gotovo, poznato kao i svi mi sa svetskim mapama i svetskim globusima, ali otkriće Okeana je bio izuzetno važan događaj u odnosima svetskih sila. Pod "okeanom" ne mislim na trivijalno zapažanje da se, na kraju, sva zemlja završava na ivici vode, već na shvatanje da je vodena površina sva povezana. Evo jedne zanimljive projekcije svetske mape posmatranu iz riblje perspektive – Spilhaus projekcija The Spilhaus Projection-A World Map according to Fish — Southern Woodenboat Sailing. Sve je plavo osim parčadi oko ivica a plavetnilo se nastavlja, i sve tako u krug, kroz Beringov moreuz. Ta povezanost nije bila očigledna sve do pre oko petsto godina kada su je španski i portugalski moreplovci takvom učinili. Dobra ilustracija povezanosti okeana je karijera britanskog admirala Nelsona: njegova karijera u Kraljevskoj mornarici odvela ga je na Karibe, Arktik, Indiju, Severnoameričku stanicu, Baltičko i Sredozemno more i Atlantski okean. Svi oni su podjednako dostižni iz glavne baze u Portsmutu. Ovo je bilo veliko svetsko otkriće koje je Evropu učinilo vladarom sveta – jednom kada izađete na more, možete da idete bilo gde. Ili bar bilo gde u Rimlandu gde većina ljudi živi. Sa tim otkrićem – i pratećom tehnologijom – Evropa je prestala da bude manja izolovana prikolica na ivici sveta; bila je u mogućnosti da opkoli Hartland. I tako smo imali ogromnu dominaciju Evrope nad svetom poslednjih pet vekova. (Ne odnosi se to samo na ovladavanje okeanom naravno: veća evropska veština ubijanja i njene uvek prateće bolesti bili su tu i moćni saveznici koje treba takođe osvojiti)
Moć Hartlanda ima veliku slabost u svojoj moći. Mekinder je započeo svoje pisanije iz 1904.g napravivši spisak poteškoća po Hartland. NJene reke teku pogrešnim putem – bilo u nepristupačni Arktik ili u unutrašnja jezera poput Kaspijskog ili Aralskih mora. Ima previše pustinja i previše planina. Nema dovoljno padavina. Veći deo njegove teritorije je suviše hladan, predaleko na severu i previše pošumljen. Udaljenosti –gledano iz ugla transporta koji se pokreće na mišićni pogon – su ogromne. Hartland jednostavno nije gostoljubiv i zato nikada neće imati veliku populaciju. Rimland je, s druge strane, mnogo naseljeniji i uvek će biti. Ukratko, Hartland nikada ne može imati stanovništvo da dominira Rimlandom i, bez pomorske sile, ne može da dođe do Ostrva. Možda je najbliže što su narodi Hartlanda uspeli na putu da osvoje svet bilo kada je Temujin ujedinio Mongole. Ali tamo, kako je istorija mnogo puta pokazala, kada konjanici stignu u gradove, gradovi pobeđuju na kraju; Samo su se u ruskim zemljama kanati zadržali mnogo duže od tri generacije. Stoga – a čini se da je Mekinder to shvatio – Hartland je samo donekle faktor u geopolitici već je samo predmet: dragocen je ako je zaposednut, recimo, od strane Nemačke, ili ako njena kontrolna moć može da se probije i prikupi sebi nešto od Rimlanda
Smatra se da su Mekinderove teorije uticale na Zbignjeva Brzežinskog koji je smatrao da je veoma važno za Vašington da kontroliše "kontinentalne odbrambene tačke" Remote Post - America's wars and military policy since 2001: Geopolitics and US Middle Eastern Policy: Mackinder and Brzezinski (rempost.blogspot.com) u Rimlandu. Na primer Avganistan i Bliski istok. (Mekinder je Isthmus smatrao za ključnu poziciju – "najslabiju tačku u pojasu ranih civilizacija"). Iz perspektive 2021. godine, dovoljno je reći – SAD uopšte nisu dobile nikakvo preimućstvo od toga što su čačkali mečku u ovim oblastima. Uistinu, kada bude napisana istorija kraja Imperium Americanum, na ove dve oblasti će otići mnoge stranice teksta: potpuni fijasko. Na papiru Avganistan možda izgleda kao "premošćavanje", ali je, u stvari, neprobojan za autsajdere. A na Bliskom istoku ima previše ljudi koji su, kako je rekao Putin: "lukaviji, pametniji i snažniji od vas, a ako igrate ovakve igre sa njima, uvek ćete izgubiti" Meeting of the Valdai International Discussion Club • President of Russia (kremlin.ru). Neke odbrambene punktove je najbolje prepustiti teoriji.
Ali vreme grabi dalje krupnim koracima. Mekinder je 1904.g bio veoma impresioniran završetkom Transsibirske železnice History of Trans-Siberian Railway | Rusmania (nego da na konju mora da jaše kroz Mandžuriju; sveruska ruta je završena tek 1916. godine) i predvideo je da :
<
Zli usud Hartlanda je oduvek bio ogromna poteškoća i sporost kretanja – kretanje morem je uvek bilo brže i lakše – ali železnica je sve to mogla da promeni i on je ovu prvu trans-Hartland železnicu smatrao za događaj koji menja svet. Danas linija ima dve šine i ima elektrifikaciju a njeni kapaciteti se stalno povećavaju Freight traffic doubled on the BAM and Trans-Siberian lines (railwaypro.com). U stvari, danas je teoretski moguće putničkim vozovima iz Jakutska Passenger trains start to serve Yakutsk | News | Railway Gazette International – otprilike onoliko duboko u Hartlandu koliko se da zamisliti – do Londona, a zatim taksijem do Kraljevskog geografskog društva i kontemplirati o primerku Mekinderovog izvornog rada.
Kako to obično biva, njegovo predviđanje se ostvarilo, mada ne onog trena kada je on to očekivao. Ali nije Rusija ta koja danas gradi vozove kroz Hartland: ovaj snimak High-Speed Railway (HSR) Construction by Country (1965-2019) - YouTube brze izgradnje železnice prema državama kroz vreme sve govori. Kina se prvi put pojavljuje u martu 2003; ima najviše šina u martu 2009. i, kada se video završi u decembru 2019 , ima više od polovine svetskog ukupnog broja. I ona ne pokazuje znake zaustavljanja – brze pruge su vitalna komponenta njene inicijative Pojas i put i Laos je upravo bio on Twitter: "Laos is set to have its first functioning High-Speed Rail connecting the nation with China, and in the future, with Thailand as part of the process to transition from a landlocked country into a land-linked country. https://t.co/YY6w15N8an" / Twitter . A Kina je upravo proizvela prototip maglev voza Maglev train: China debuts prototype that can hit speeds of 620 kilometers per hour | CNN Travel od 600 km/h Shanghai MAGLEV TRAIN REVIEW - The FASTEST Train in the WORLD at 431km/h (268mph) | Shanghai, China - YouTube, koji već ima 400 km/h u funkciji.
A sada, vek i četvrt kasnije, dolazimo do nečega što siguran sam da Mekinder nikada nije predvideo, a to je Hartland plus populacija. Rusija plus Kina: milioni dobro obrazovanih, dobrostojećih ljudi, pregršt nauke i tehnologije, ogroman procenat svetskih proizvodnih kapaciteta zajedno sa svim prirodnim resursima koje bi neko mogao poželeti. Hartland plus populacija plus proizvodnja plus resursi. Ima još toga: Ostrva su se vekovima oslanjala na svoju pomorsku silu ali Rusija ima veliku i sposobnu mornaricu i Kina sada ima više brodova od američke mornarice (a verovatno i više od celog NATO-a).
Kakva šteta što Zbignjev Brzezinski nije živ da uživa u plodovima svog truda! U Velikoj šahovskoj tabli The Grand Chessboard: American Primacy And Its Geostrategic Imperatives: Brzezinski, Zbigniew: 9780465027262: Amazon.com: Books upozorio je da će najveća opasnost za nastavak preimućstva Amerike biti savez Rusije i Kine. Bio je (idiotski?) uveren da američka diplomatija može da spreči da se to desi. Upravo suprotno tome – arogancija njegovih sledbenika iz "Novog američkog veka" je okrenula Moskvu i Peking jedne prema drugima.
Hartland plus populacija plus proizvodnja plus pomorska moć: to je kraj "Kolumbovog doba".
izvorni članak
Mackindergarten Lesson — Strategic Culture (strategic-culture.org)
prevod i adaptacija
angloworld translations
anglo.world.translations@gmail.com
https://www.instagram.com/anglo.world.translations/
