Oliver Vendel Holms
Apsolutna moć je apsolutno divna, kažu ljudi. Oba pola tragaju za njom i uživaju u ambroziji. Ali žene i muškarci drugačije shvataju moć. Muškarci često povezuju moć sa rangom i statusom. Žene češće vide moć kao mrežu životnih veza. Ne uklapa se baš svaki muškarac i svaka žena u ove psihološke obrasce. Ipak,sociolozi, antropolozi, psiholozi, čak i biznis analitičari intenzivno opisuju ovu višestruku razliku između polova: žensko zanimanje za lične kontakte, njihov poriv da postignu harmoniju u odnosima i njihova tendencija da rade i igraju u timovima u kojima vlada jednakost, naspram muške osetljivosti na oblike društvene dominacije, kao i njihova potreba da dostignu rang u stvarnim ili zamišljenim hijerarhijama. Mnogi psiholozi veruju da se ljubav muškarca prema rangu i ženski apetit za uspostavljanje veza razvijaju u detinjstvu, da su stvoreni na osnovu roditeljskih stavova, dečijih igara, i različitog načina na koji se dečaci i devojčice vezuju za majku. Muška težnja ka rangu se uglavnom povezuje sa muškim hormonom testosteronom. Iako podaci nisu tako jasni, verujem da se ženski dar za harmonične odnose povezuje sa ženskim hormonom estrogenom. U ovom poglavlju govorim kako muški i ženski pogledi na moć potiču ne samo iz iskustava iz detinjstva već takođe i od fiziologije i drevne istorije. Štaviše, smatram da je muški biološki poriv za rangom pomogao muškarcima da dostignu vrh u tradicionalnim hijerarhijskim korporacijama, dok je želja žena za vezama (naročito privrženost prema deci) inhibirala njihov uspon ka najvišim nivoima u biznisu. Korporativni menadžment i navike se menjaju. Organizacije zamenjuju piramidalne strukture u kancelarijama lateralnim mrežama i radnim jednicima koje su sačinjene od jednakih timskih igrača. Poslovni svet se pri tom transformiše, pojavljuju se mnogi drugi načini rada koji će pogodovati ženskom umu i kome će takav um biti potreban.
MUŠKARCI TRAGAJU ZA RANGOM, ŽENE ZA VEZANOŠĆU
“Muškarac je rival drugim muškarcima, on uživa u takmičenju.” Tako je pisao Čarls Darvin. On je razumeo muškarce. Muškarci su skloni da se pozicioniraju u hijerarhiji, a onda se utrkuju za položaj. Muškarci su spremniji da izdrže iscrpljujuće terete posla da bi postigli rang. Oni češće žrtvuju zdravlje, sigurnost, i dragoceno vreme sa porodicom i prijateljima da bi postigli status, novac i prestiž. Muškarci i žene ne pokazuju razliku u onome što psiholozi zovu interna kompetitivnost, “želju da dostignu lične ciljeve i pokažu savršenstvo.” Ipak, muškarci postižu mnogo više rezultata u “eksternoj kompetitivnosti”, a to je ”spremnost da se probijaju i ostavljaju ostale za sobom u cilju svog daljeg napredovanja.” Žene se u proseku više zanimaju za kooperaciju, harmoniju i veze – mreže podrške. Žene obrazuju mrežu prijateljstava, one stvaraju lateralne kontakte sa ostalima, i obrazuju grupe. Zatim, one rade na tome da očuvaju ove veze netaknutima. Žene mogu da budu odlučne i mudre u uspinjanju socijalnom i korporativnom lestvicom. Ali kada postignu visok rang, one češće degradiraju svoj autoritet. Sve je manje žena koje zanima moć zarad moći.
ŽENSKI ČOPORI JEDNAKOG RANGA
Lateralne veze naspram rangirane hijerarhije; kooperacija naspram konkurencije; interakcija i zajedništvo naspram statusa i nezavisnosti; ove razlike između polova nastaju u detinjstvu. Male devojčice retko se upliću u direktne borbe sa očIglednim pobednicima i gubitnicima kada se igraju neformalno. Umesto toga, one se raspoređuju u čopore sa članovima “pođednakog ranga”, nehijerarhijske grupe bez vođa sa oko pet do šest članova koji svi poseduju sluh za potrebe svih članova.
Ove igre imaju beskrajne odnose uzajamnog uzimanja i davanja. Devojčice sve rade na smenu. One nude predloge. One apeluju na zdrav razum i pokušavaju da ubede. Devojčice gotovo nikada ne pribegavaju sili. Ako se konflikt rasplamsa, devojčice će zaustaviti igru, ignorisati ili promeniti pravila, ili napraviti izuzetke jer su nečija osećanja povređena. Za devojčice, mir, harmonija, društvena stabilnost, i neborbena nehijerarhijska igra su jako bitne u zabavi.
Kada se devojčice igraju neformalno, pobeda nije od vitalnog značaja,
one tragaju za aplauzom i divljenjem. Krajnji cilj za devojke je da budu voljene. Dečaci se igraju rata. Mali dečaci se raspoređuju u velike hijerarhijske čopore, a onda provedu dane na igralištu takmičeći se da budu na vrhu.
Ako devojčice žele da budu voljene, dečaci žele da budu poštovani. Dečaci prave upadice, izdaju naređenja, primaju naređenja, zadirkuju, i pogađaju se zarad statusa da bi postigli i zadržali rang. NJihove igre su strukturisanije i kompleksnije od igara devojčica. Dečaci se usredsređuju na rezultat. I za razliku od devojčica – koje će prestati da se igraju kada im dosadi - dečaci se zaustavljaju onda kada pobede ili izgube. Dečačke igre imaju jasne pobednike i gubitnike. Dečake mnogo više brinu pravila. NJihove igre, poput bejzbola i fudbala, imaju utvrđena i prihvaćena pravila. Dečaci češće naglašavaju principe pravde, fair play-a i dužnosti. U raspravi, većina dečaka se svađa oko pravila i traga za pravilima da bi ih pođednako primenili. Ali, nepoštovanje pravila ne dolazi u obzir. Za dečake, suština je da se igra po pravilima i pobedi. Evo kako je fudbalski trener Vins Lombardi navodno rezimirao ovaj muški stav:” Nije pobeda bitnija od drugih stvari, pobeda je jedina bitna stvar.” Kada je novinarka Pegi Orenstajn proučavala grupu osmaka u dve škole u severnoj Kaliforniji ranih devedesetih, ona je odmah primetila ove razlike među polovima u učionici.
Učenici u jednoj školi su bili uglavnom belci srednje klase, učenici u drugoj su bili većinom manjine sa niskim prihodima . Ali dečaci su dečaci, a devojčice su devojčice. Rasa, klasa, porodično poreklo, nisu unosili nikakve razlike. Devojčice iz obe škole, na primer, uljudno se nisu slagale tako da ne bi ponižavale druge koji su govorili. Dečaci su se raspravljali burno i direktno. Oni su preskakali protokol podizanja dva prsta ako bi želeli da nesto kažu, da bi uzvikivali odgovore, bili oni tačni ili netačni. Dečaci su manipulisali svojim drugarima iz razreda, podrivajući autoritet drugih ili se slažući jedan sa drugim da bi zadobili pažnju i dobili poene. Dečaci su želeli hvalospeve za svoje opaske. Kako je jedan dečak poreklom iz srednje klase to sročio: “Mislim da su moja mišljenja važna, tako da ih ja glasno uzvikujem. Devojčice će sedeti tamo dok zvono ne zazvoni i dalje će im desna ruka biti u vazduhu.”
ŽENSKI STAV POBEDI - POBEDI U KANCELARIJI
Ove razlike među polovima su naročito očigledne u poslovnom svetu. Ženski stil u menadžmentu je zasnovan na podeli moći, na uključivanju svih, na konsultacijama, konsenzusu, i kolaboraciji. Žene rade interaktivno i razmenjuju informacije slobodnije od muškaraca. Žene menadžeri ohrabruju svoje zaposlene slušajući ih, podržavajući ih i ohrabrujući ih. Žene više hvale druge i pohvala je ženama dragocenija.
Žene takođe upućuju komplimente, zahvaljuju i izvinjavaju se češće.
Žene traže više saveta da bi uključile druge u proces donošenja odluka. One su sklonije da daju sugestije umesto da izdaju naređenja. U stvari, žene menadžeri ponekad toliko ublaže svoje kritike da muškarci ne shvataju da su bili kritikovani.
Kako Ester Dikson, preduzetnik na Internetu, kaže:” Muškarci pokušavaju da obave sve eksplicitno, hijerarhijski, formalno. Žene obraćaju pažnju na ljudski faktor. Žene svemu daju ličnu notu. One će se radije priključiti kompaniji od muškaraca ukoliko veruju da je atmosfera srdačna. Mnogi čak nastavljaju da obrazuju jake veze sa samom kompanijom. Poslovni analitičar Karolin Daf piše da žene često vide organizaciju “kao živo, brižno stvorenje.” Kao posledica toga - žene izražavaju veću posvećenost kompaniji i podržavaju njene vrednosti češće od muškaraca. One takođe troše manje na račun kompanije i prisvajaju manje nagrada za sebe. Žene tipično veruju da svako može da uspe u poslu: one zauzimaju pobedi-pobedi stav u poslovnom svetu.
MUŠKARCI IGRAJU DA POBEDE ILI IZGUBE
“Biznis je kombinacija rata Ili sporta,” rekao je francuski pisac Andre Moro. Muškarci su skloni da posmatraju posao u smislu pobede ili poraza. Knjige koje pišu muškarci o tome kako uspeti u biznisu često savetuju da je najbolji način da se motivišu zaposleni da se oni drže u stanju neravnoteže i u stalnoj konkurenciji. Kao rezultat toga, muškarci su skloni da imaju poteškoća u deljenju informacija sa drugima. Oni prikupljaju informacije i ljubomorno ih čuvaju na gomili. Umesto da se usredsrede na odnose u kancelariji, muškarci će verovatno da obrate pažnju na to ko nad kime dominira. Muškarci pripisuju veliki značaj titulama, poslovnim prostorijama, visokoj plati, i beneficijama od kompanije za koju rade – simbolima i znacima ranga. Čak i način na koji muškarci prate svoje investicije na berzi odražava ovo zanimanje za status. Mnogo je verovatnije da će muškarci upoređivati učinak investicija svog portfolija Dow Jones Industrial Average nego što će to učiniti žene.
www.helenfisher.com Helen Fisher, PhD
odeljak iz knjige Prvi pol ( The First Sex) autor dr Helen Fišer
prevod i adaptacija
angloworld translations
anglo.world.translations@gmail.com
https://www.instagram.com/anglo.world.translations/
