- Na ivici smo rata sa Rusijom i Kinom zbog pitanja čiji smo delimični tvorci, a nismo razmišljali kako će se kriza završiti ili gde će nas odvesti - rekao je Kisindžer za dnevnik "Volstrit žurnal".
Kisindžer smatra da je širenje NATO-a trebalo da se zaustavi u Poljskoj (1999.), a Ukrajina je trebala da zauzme mesto u odnosima Rusije i Zapada kakvo je imala Finska.
On veruje da je “bila greška što je NATO signalizirao Ukrajini da bi se na kraju mogla pridružiti savezu” i da je se Putinova zabrinutost za sigurnost Rusije trebala shvatiti ozbiljno.
- Mislio sam da su Poljska, kao i sve tradicionalne zapadne zemlje koje su bile deo zapadne istorije, logične članice NATO-a. Bio sam za potpunu nezavisnost Ukrajine - izjavio je bivši državni sekretar SAD.
Prema njegovom mišljenju, Ukrajina je "skup teritorija koji su jednom bile pripojene Rusiji, a koje Rusi vide kao svoje. Stabilnost bi bila bolja da je Ukrajina tampon između Rusije i Zapada. Međutim, kao rezultat ruske specijalne vojne operacije Kisindžer smatra da se situacija promenila.
- Sada smatram da, na ovaj ili onaj način, formalno ili ne, Ukrajinu nakon ovoga treba tretirati kao članicu NATO-a - dodao je on.
Kisindžer tvrdi da bi SAD trebao da nađe "ravnotežu" između sebe, Rusije i Kine. Ovo se izraz odnosi na neku vrstu ravnoteže moći, uz prihvatanje legitimiteta ponekad suprotstavljenih vrednosti.
Henri Kisindžer, sada 99-godišnjak, elaborirao je ulogu Zapada u sukobu u Ukrajini u nedavnoj knjizi u kojoj opisuje istaknute vođe nakon Drugog svetskog rata.
Opisao je odluku Rusije da pošalje trupe u zemlju kao motivisanu potrebom za sopstvenom sigurnošću, budući da bi članstvo Ukrajine u NATO-u premestilo oružje saveza na blizinu od 500 kilometara od Moskve.
O napadu na štab vagnerovaca pročitajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
