„Rusija i vlasti pod njenom kontrolom u Ukrajini imaju obavezu da poštuju međunarodno humanitarno pravo, uključujući prava i zaštitu koji se pružaju ratnim zarobljenicima”, napisao je Blinken na Tviteru.
I Hrvatska je zabrinuta ali prema izjavama zvaničnika, jedino za sudbinu Vjekoslava Prebega, koji ima i ukrajinsko državljanstvo.
Andrej Plenković komentarisao je danas slučaj redova Prebega kojeg su Rusi zarobili u Ukrajini i protiv koga je podignuta optužnica. Istakao da je ta vrsta suđenja neprihvatljiva.… "I dalje ćemo se boriti za njega, ali on je na okupiranom području”, rekao je Plenković. Kako 'e se boriti, nije pojasnio.
Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova je ranije saopštilo da najoštrije osuđuje i odbacuje podizanje optužnice Narodne Republike Donjeck protiv Prebega, pritvorenog u toj, kako se navodi, samoproglašenoj republici.
„Hrvatska odbacuje optužnicu i ne smatra je utemeljenom i legalnom, jer je protivna međunarodnom pravu i međunarodnim konvencijama o postupanju sa zarobljenim civilima i ratnim zarobljenicima”, naveli su u saopštenju.
Ministarstvo i nadležne službe su, kažu u neprekidnom kontaktu s ukrajinskim vlastima i drugim partnerima kako bi se rasvetlio slučaj i oslobodio Prebeg.
Dodaje se kako su službe u stalnom kontaktu i sa porodicom Prebega.
Kakva kazna čeka zarobljene?
Obuka za terorističke aktivnosti, učešće u sukobu kao plaćenik, nasilno oduzimanje vlasti i rušenje ustavnog poretka, krivična su dela u optužnici protiv Prebega, Hrvata iz redova ukrajinske vojske koga su zarobile ruske snage u blizini Mariupolja u maju, prenosi Večernji list.
Optužnicu protiv Prebega podiglo je državno tužilaštvo Donjecke Narodne Republike (NRD), i predalo ga sudu na dalje suđenje. Kazne po lokalnom zakonu za ova krivična dela su doživotni zatvor ili smrtna kazna, navodi se u optužnici.
U istom paketu, tužilaštvo tereti Hrvata Vjekoslava Prebega, Šveđanina Gustavsona Matisa i Engleza DŽona Hardinga. U njemu se navodi da su optuženi za obuku za vršenje terorističkih aktivnosti po članu 232 Krivičnog zakonika NDR, za učešće kao plaćenici u oružanim sukobima i neprijateljstvima iz dela 3 člana 430 Krivičnog zakonika NRD, i za radnje u cilju nasilnog preuzimanja vlasti i promene ustavnog poretka.
Za ova krivična dela u ratnim uslovima, zakon NDR predviđa mogućnost sudske kazne u vidu doživotnog zatvora ili smrtne kazne.
Lokalno tužilaštvo pokrenulo je slične slučajeve - odmah posle podizanja optužnice protiv Prebega podiglo je i onu protiv grupe Medvedi, pripadnika bataljona Azov. Pored istih optužbi kao i Hrvatima, terete se i za zločinačko udruživanje. I za njih se traži smrtna kazna. Isti sud, početkom juna osudio je na smrt marokanskog državljanina Sauduna Brahima i Britance Aidena Aslina i Šona Pinera. Piner se borio uz Prebega, u istoj jedinici.
Prebega su ruske snage uhvatile dok je, kako su saopštili ruski izvori, pokušavao da pobegne iz Mariupolja. Kako je Večernji list objavio još u februaru, on je u Ukrajinu došao pre više od godinu dana i bio je pripadnik 1. bataljona 36. brigade mariaca, koja je bila na liniji pored grada Mariupolja, na severnoj obali mora. od Azova. To je zvanična jedinica ukrajinske vojske u čijem sastavu je i bataljon Azov. Od 2015. godine, kada je postignuto primirje, ta jedinica obezbeđuje liniju borbe, a vojnici su na položajima u smenama od šest do devet meseci.
Nakon što su ga uhvatile ruske snage, ruska medijska kuća Raša Tudej intervjuisala ga je a on je izjavio da nikada nije bio član Azova i da nikada neće biti zato što su njeni pripadnici izrazito nacističke ideološke orijentacije i da im je pobegao i u Hrvatskoj. U intervjuu za RT, Hrvat je tvrdio da se pridružio ukrajinskoj vojsci 2020. da bi dobio državljanstvo.
– Moj razlog za sticanje ukrajinskog državljanstva je taj što sam ovde upoznao ženu u koju sam se zaljubio. Imala je bolesnu majku i nije htela da napusti Ukrajinu – rekao je Prebeg. On je izjavio da nikada više necće uzeti oružje u ruke i da bi, ako bude pušten, želeo da se pridruži dobrotvornoj organizaciji ili Crvenom krstu. Odluku o sticanju državljanstva služenjem vojske nazvao je lošom idejom.
U intervjuu je rekao da se Rusi prema njemu ponašaju dobro. Rekao je i da je bio pet godina u hrvatskoj vojsci, ali da nikada nije učestvovao u borbenim misijama. Iz Mariupolja je hteo da pobegne:
- Prešli smo 260 kilometara, skrivali se i putovali samo noću, pokušavajući da izbegnemo bilo kakav kontakt - rekao je on.
Plan im je propao kada su naišli na rusku jedinicu i predali joj se.
O gađanju nuklearke u zaporožju pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
