List je naveo hronologiju događaja koji su se uoči ruske invazije na Ukrajinu odvijali iza zatvorenih vrata. Kako su se obaveštajni podaci gomilali, DŽejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost Bajdena, postao je uveren da će Rusija započeti rat u Ukrajini i sazvao je hitan sastanak u Ovalnoj sobi.
DŽou Bajdenu je tada rečeno da obaveštajni podaci o Putinovim operativnim planovima pokazuju da je sve spremno za masovni napad na Ukrajinu, a Vašington post navodi da je američka obaveštajna zajednica imala svoje izvore u ruskom političkom vođstvu, špijunskom aparatu i vojsci.
Bajdenu je, kako navodi list, tada rečeno, da su sadašnji Putinovi planovi predviđaju zauzimanje većine ukrajinske teritorije.
Ovaj izveštaj, sa do sada neobjavljenim detaljima, baca novo svetlo na borbu SAD-a za vraćanje verodostojnosti, pokušaj balansiranja tajnosti oko obaveštajnih podataka s potrebom da se saveznike uveri u njihovu istinitost i izazov određivanja kako će najmoćniji svetski vojni savez pomoći ne baš savršenoj demokratiji na ruskoj granici, a da NATO ne ispali ni jedan metak, ocenjuje Vašington post.
Takođe, list navodi da je tekst napisan nakon razgovora s više od trideset visokih zvaničnika SAD, Ukrajine, Evrope i NATO-a.
Na prvom sastanku u Ovalnoj sobi, kom su prisustvovali i šefovi CIA, FBI, prvi čovek Pentagona, kao I brojni drugi najviši zvaničnici obaveštajne i odbrambene zajednice, Bajdenu su do detalja predočeni svi planovi ruskog predsednika u Ukrajini. Amerika je tako, ocenjuje Vašington post, dobile su "izvanredne detalje" o tajnim planovima Kremlja, dok je Rusija i dalje poricala sve.
Nakon što je bio suočen s novim obaveštajnim podacima i analizom na brifingu u oktobru 2021., Bajden je navodno imao dve reakcije. Prvo je trebalo da pokuša da odvrati Putina, a smatrao je da bi trebalo poslati nekoga u Moskvu da sedi s Rusima na najvišem nivou i kaže im: “Ako to učinite, ovo će biti posledice. "
Drugo, trebalo je obavestiti saveznike o američkim obaveštajnim podacima i uključiti ih u jedinstven i odlučan stav da Rusiji treba zapretiti oštrim sankcijama, ojačati i proširiti odbranu NATO-a i pomoći Ukrajini. Tako je amerika poslala svoje najviše zvaničnike u Moskvu i u sedište NATO-a u Briselu.
Četiri pravila
Vašington post zatim navodi i da su uspostavljena četiri važna pravila:
1. Ne sme se dogoditi oružani sukob između američke vojske i NATO-a s Rusijom.
2. Rat mora ostati unutar geografskih granica Ukrajine.
3. Trebalo bi ojačati i održati jedinstvo NATO-a.
4. Trebalo bi ojačćati Ukrajinu i dati joj sredstva za borbu.
Bajdenova administracija takođe je imala još jednu brigu – Volodimira Zelenskog, ukrajinskog predsednika, jer se bojala da on nije dorastao Putinu, a I sva matematika je bila na strain Rusije. Zato je Bajden poslao državnog sekretara Entonija Blinkena da razgovara sa ukrajinskim predsednikom, u Glazgovu, na marginama međunarodnog samita o klimatskim promenama. Zelenskom je tada rečeno koje podatke ima Amerika I da im se sprema napad.
I Blinken je priznao, kasnije, da je do tog sastanka došlo. “Bili smo samo nas dvojica, dva metra jedan od drugog”, rekao je on u jednom intervjuu.
Ipak, Zelenski je tada bio skeptičan, a u prvi mah je smatrao da su američki obaveštajni podaci da će ih Rusija napasti samo spekulacije.
Manje od dve sedmice nakon sastanka u Glazgovu, ukrajinski šef diplomatije i šef kabineta Zelenskog, posetili su Stejt Department gde im je visoki američki zvaničnik koji ih je došekao jasno rekao: “Momci, kopajte rovove!”
Službene smernice zabranjivale su američkim obaveštajnim agencijama da dele taktičke informacije koje bi Ukrajina mogla upotrebiti za pokretanje ofanzivnih napada na lokacije ruskih trupa na Krimu ili protiv separatista koje podržava Kremlj na istoku, pa zato KIjev nije nikada dobio detalje onoga šta je Vašington znao.
