Piše: dr Ivan Pajović
Jedna od najbitnijih ucena je nuklearno oružje. Već na početku sukoba predsednik Putin je istupio sa rečima kojima je pripretio zemljama koje se osmele da se umešaju u sukob: „To će vas dovesti do takvih posledica sa kojima se još niste susretali u svojoj istoriji”. Potpuno je jasno da je imao u vidu moguće nuklearne udare. Samo par dana kasnije, 27. februara 2022. Putin je izdao naredbu o povećanju borbene gotovosti nuklearnih snaga i njihovog dovođenja u specijalni režim borbenog dežurstva. Posle dva meseca izvedeno je testiranje raketnog kompleksa RS-28 „Sarmat” namenjenog strateškim nuklearnim udarima. Iako Putin i njegovi saradnici nikada nisu eksplicitno spominjali nuklearno oružje, bilo je potpuno jasno da bi direktan sukob sa NATO paktom podrazumevao upravo njegovu upotrebu. Određeni krugovi na Zapadu smatraju da neku vrstu nuklearne ucene predstalja i zauzimanje nuklearnih elektrana Černobilj i Zaporožje. Černobiljsku elektranu ruska vojska je napustila, ali se zaporoška i dalje nalazi pod njenom kontrolom. Ovakva situacija stvara realne rizike, jer borbene aktivnosti oko nje izazivaju velike strahove i napetosti. Zemlje NATO za sada se ne mešaju u konflikt najverovatnije baš zbog nuklearne opasnosti, tako da je taj ruski argument očigledno efikasan.
Drugi ruski argument je naftno-gasna ucena, koja se takođe pokazala prilično efikasna. Rusija je svetska energetska super-sila, jer igra krajnje važnu ulogu u svetskoj energetici, budući da zauzima drugo mesto po proizvodnji nafte i gasa u svetu, konkurišući prema relevantnim pokazateljima jedino Sjedinjenim Američkim Državama. Još krajem marta predsednik Putin je dao gromku izjavu da će sve neprijateljse države (čitaj: sve zapadne zemlje) za gas morati da plaćaju isključivo u ruskoj valuti rublji preko računa Gasprombanke. Rusko postavljanje svojih pravila na tržištu gasa prvo je iznerviralo, a potom nateralo Zapad da dobro razmisli o nastaloj situaciji. Na kraju, Evropska komisija je priznala takav način plaćanja zakonitim, premda su ga određene zemlje Evrope odbacile, uprkos činjenici da zavise od ruskog gasa. Prvo su se suprotstavile Poljska i tri pribaltičke republike, a potom i Bugarska, Danska, Finska i Holandija. Na nov način plaćanja pristale su Nemačka, Austrija i Italija, što je dokaz da Rusija ovakvom vrstom ucene bez sumnje može da nameće svoje uslove.
Još jedna od metoda ruskih ucena odnosi se na prehrambenu robu. S početka sukoba ruska ratna mornarica je blokirala sve ukrajinske luke preko kojih je išao izvoz ukrajinskih prehrambenih proizvoda, prevashodno žitarica i jestivog ulja. Uz to, ruska vojska je zauzela teritorije na jugu Ukrajine sa plodnim poljoprivrednim zemljištem koje je donosilo ne mali prinos. Zbog borbenih dejstava i miniranja teritorije postoje problemi sa setvom i na delovima Ukrajine koji nisu pod ruskom kontrolom. U isto vreme Rusija je zabranila izvoz hrane, što je dovelo do poremećaja na svetskim tržištima. Procenjuje se da su Rusija i Ukrajina do početka konflikta kontrolisale 20-25% svetskog tržišta poljoprivrednih proizvoda. Trenutno zemlje Zapada pokušavaju pomoći Ukrajini da izvozi hranu kopnenim koridorima, ali to se ipak pokazuje kao nedovoljno.
Procene govore da se radi o oko 200 miliona ljudi u celom svetu koji mogu na sebi osetiti krizu prehrambenih proizvoda. Deficit tako velike količine hrane povećava njenu cenu u svim krajevima sveta, ali može dovesti i do gladi u nekim siromašnim zemljama, pre svega u Africi ali i na Bliskom Istoku. Naprimer, Egipat je 80% poljoprivrednih proizvoda uvozio upravo iz Ukrajine i Rusije. Glad i nestašice mogu izazvati nestabilnost u nekim zemljama, prevrate, revolucije i građanske ratove. Takve nestabilnosti mogu pokrenuti i masovnu emigraciju iz tih zemalja, a talas emigranata bi se usmerio, naravno, ka Evropi. Štaviše, u toku ove godine, prema podacima OUN, iz Ukrajine u Evropu izbeglo je više od 6 miliona ljudi, što izuzetno opterećuje evropsku ekonomiju. Dodatni talas izbeglica iz Afrike i sa Bliskog Istoka predstavljao bi ozbiljan izazov za Evropu. Upravo zato Putin koristi „prehrambenu ucenu” i za sada nije jasno kako će se Zapad nositi sa ovim problemom. Ruski predstavnici vodili su pregovore o deblokadi Crnomorskih luka, ali su zauzvrat tražili ukidanje dela sankcija Rusiji.
Zapadni lideri našli su se pred teškim odlukama, jer ako izađu u susret ruskim ucenama, one se mogu pojaviti i po nekim drugim pitanjima. Sa druge strane očigledno je da su ruske vlasti preduzele adekvatne mere kako bi što više umanjila uticaj Zapada na konflikt koji traje u Ukrajini.
Izvor: Pravda
