U romanu „Vozom za Samarkand“ nagrađivana književnica Guzelj Jahina, koju su čitaoci u Srbiji upoznali preko romana „Deca Volge“, zadire u bolne teme iz prošlosti Rusije, koje su se nesumnjivo odrazile na savremeno rusko društvo. Tim pre se veština njenog pisanja jasno odražava na svakoj stranici romana koji zrači životnom snagom.
Poslednjih godina Ruskog građanskog rata živote duž Povolžja odnosila je glad. Mnogobrojna deca postala su siročad, skitnice i beskućnici. Boljševička vlada odlučila je da oko 150.000 napuštene dece koja su umirala od gladi hitno evakuiše u provincije u kojima je bilo više hrane.
Ova priča počinje 1923. kada komandir Dejev i komesarka Bela organizuju evakuaciju pet stotina dece-beskućnika iz Kazanja za Samarkand. Dejev se poput Odiseja, Herakla ili Jasona na putu suprotstavlja apsolutnom Zlu – Smrti koja dolazi u raznim oblicima, kao Glad, Bolest ili Ubistvo. Ipak, u očima dece, tokom šest nedelja putovanja nižu se uzbudljive i opasne avanture kroz nepregledna prostranstva: od šuma Povolžja i kazaških stepa, preko pustinje Kizilkum i planina Turkestana. Široka paleta sudbina i likova: izbegli seljaci, čekisti, kozaci, ekscentrični svet malih skitnica s njihovim neobičnim jezikom, psihologijom, sujeverjem i nadama smenjuju se u neočekivano dirljivim situacijama i mizanscenima.
Guzelj Jahina je ruska književnica i scenaristkinja tatarskog porekla. NJene kratke priče i poetski radovi objavljivani su u brojnim književnim časopisima. Prvi roman Jahine „Zulejha otvara oči“ (2015) postao je književni događaj u Rusiji, a proglašen je za najbolje prozno delo na Međunarodnom sajmu knjiga u Moskvi 2015. godine. Roman je dobio najvažniju rusku književnu nagradu „Velika knjiga“ i nagradu „Jasna Poljana“. Jahina je 2020. godine nagrađena nagradom ruske vlade za doprinos kulturi.
Izvor: Pravda
