Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Iliju, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik.
Rodom iz plemena Aronova, iz grada Tesvita, zbog čega je nazvan Tesvićanin, prorok ognjene vere i strogog života. Činio je čuda još za života.
Kako kaže predanje, na Tavoru, prilikom Preobraženja Gospodnjeg javio se, zajedno sa Mojsijem, apostolima. Prema predanju, u ognjenim kočijama uznet na nebo, čuvan Bogom u rajskim naseljima. NJega videše tri Sveta apostola na Tavoru, i opet će ga videti obični smrtni ljudi pred drugi dolazak Gospodnji na zemlju.
Sveti Ilija je prisutan u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastankom nove vere i novim Hristovim dolaskom.
Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Veruje se da je upravo Ilija taj koji određuje kada i gde će padati kiša, a kada će da bude suša. Zbog toga se i do danas u seoskim krajevima zadržao običaj da se na Svetog Iliju nikako ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.
U narodu postoji i izreka "od Svetog Ilije sunce sve milije", što znači da praznik označava prekrentnicu i kraj tropskim letnjim danima.
Veruje se da je na današnji dan dobro uzeti med radi zdravlja. Običaj nekada je bio da majke mažu decu medom da bi cele godine bila zdrava. Takođe, mnogi roditelji deci daju ime po ovom svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti.
Praznik je obeležen crvenim slovom u kalendaru Srpske pravoslavne crkve i praznuje se liturgijski i osveštavanjem slavskih kolača i žita. Svetom proroku Iliji, koji je krsna slava brojnih srpskih domaćina, posvećen je Manastir u Rudenici, u blizini Aleksandrovca, koji datira iz doba cara Lazara, i u obnovi je.
Predanje kaže da se Sveti Ilija vazneo na nebo i da je i dalje živ. On će, prema predanju, biti preteča drugog dolaska Hristovog u koji veruju pripadnici ove religije.
Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen.
Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil, ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.
Sveti Ilija je u Srbiji bio slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Međutim, nakon propasti kraljevine Jugoslavije i dolaska komunista na vlast, slava je prestala da se poštuje.Godine 1992. Sveti Ilija ponovo postaje slava vazduhoplovaca.
Izvor: Pravda
