Piše: Ivan Pajović
Odluke koje Rusija donosi i potezi koje vuče u sferi svoje energoekonomije u doslovnom smislu izluđuju tzv. kolektivni Zapad. Ova zemlja, uprkos sankcijama koje su nametnule zapadne zemlje, uspeva da poveća svoje prihode od izvoza energenata. Tzv. kolektivni Zapad zajedno sa Japanom pokušao je da razruši rusku ekonomiju raznim vidovima sankcija i ometanja izvoza nafte i gasa. Međutim, Moskva je pronašla alternativna eksportna rešenja koja ozlojeđuju sve njoj neprijateljski nastrojene zemlje. Pored toga što prodaje energente po povoljnim (doduše ipak privilegovanim) cenama velikim kupcima kao što su Kina i Indija, ona uspeva da proširi svoje tržište, npr. čak i na Avganistan. Jasno je da ne postoji univerzalni način kako bi Rusija bila sprečena da prodaje naftu i gas, a azijski kupci permanentno povećavaju kupovinu.
U skladu sa slabostima svoje sankcione politike, Zapad je počeo da razmatra neka nova rešenja. Zemlje Zapadne Evrope, nalazeći se na granici energetskog kolapsa, sve su bliže odluci da oslabe sankcije i omoguće potpuno slobodan dotok nafte iz Rusije. Japan je u julu ponovo počeo da kupuje rusku naftu, premda je samo mesec ranije potpuno prekinuo njen uvoz. Ne može se boriti protiv neminovnosti.
Ruska ekonomija se ubrzano oporavlja zahvaljujući ekstraprofitu od visokih cena energenata. Uprkos tome što se očekivalo da će sankcije ostaviti ekonomiju u ruinama, ruska državna kasa se puni povećanom brzinom. Prema preliminarnim prognozama, prihodi budžeta u ovoj godini povećaće se za 38% u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos teškoćama, ruske vlasti uspele su čak i da povećaju zarade zaposlenih u javnom sektoru i uvedu određene olakšice stanovništvu. Samo pre nekoliko meseci zapadni eksperti prognozirali su pad ruske ekonomije za 12% u 2022. godini, međutim stvarnost ih je demantovala, pa su tu prognozu nedavno preinačili u očekivani pad od 4,2%. Ovaj podatak govori kako i ruski neprijatelji priznaju žilavost ruske ekonomije i postojanje realnih mogućnosti njenog brzog oporavka.
Ruska statistička agencija Rosstat objavila je podatke o inflaciji. U avgustu je zabeležen blag pad potrošačkih cena od 0,8%, ali to nije značajan podatak, pre svega jer u kasnom letnjem periodu stižu na tržište jeftiniji sezonski poljoprivredni proizvodi. Do kraja četvrtog kvartala ove godine očekuje se inflacija od 10 do 12%, što se pod datim okolnostima može smatrati sasvim prihvatljivim i podnošljivim.
Kada je u pitanju tržište nafte, generalni sekretar OPEK-a Hajtam Al Gais nije optimističan u svojim prognozama, naglašavajući veliki svetski uticaj Rusije u sferi trgovine ovim energentom i insistirajući na nastavku saradnje sa ovom zemljom. On očekuje veliku energetsku krizu na zimu i smatra da će se svetska situacija do kraja godine veoma pogoršati, upravo onda kada nastupi evropski embargo na uvoz ruske nafte. Do kraja godine on očekuje cenu nafte od oko 125 dolara za barel, ali realno ona može biti i znatno viša.
U svakom slučaju, sledeća zima će u ekonomskom smislu biti jedna od „najzanimljivijih” u poslednjih nekoliko decenija. Zbog rasta cena energenata u Evropskoj uniji će se nastaviti rast deficita trgovinskog bilansa, a postoji realna mogućnost da će Brisel nastaviti da (za razliku od Amerikanaca) štampa sve veće količine novca u pokušaju da što više odloži katastrofu, ali takvi postupci (tj. pogrešne mere) po pravilu samo vode većem padu. Nepovoljna ekonomska situacija može dovesti do velike zategnutosti i antagonizama između samih zemalja Evropske unije, pa čak i do toga da neke od njih odbiju poslušnost centralnim evropskim političkim i finansijskim institucijama.
Možda je upravo to scenario na koji Moskva računa. Za koga vreme radi – pokazaće nastupajuća zima.
Više tekstova autora Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
