Prema njegovim rečima, za to postoje svi razlozi. Državni dug je premašio 30 triliona dolara. Inflacija je najveća u poslednjih 40 godina.
Američki državni dug je dug savezne vlade prema poveriocima. Novac se pozajmljuje od penzionih fondova i fondova osiguranja, pojedinaca, korporacija i drugih zemalja.
Zbog toga Vašington pokriva budžetski deficit. Sredstva idu za zdravstvo, infrastrukturu, odbranu i drugo.
O previsokom nivou javnog duga SAD priča se više od godinu dana. Obaveze zemlje rastu skokom do krajnjih granica: premašuju 30 triliona dolara, podsetio je Patrušev.
„Kao rezultat toga, Vašington će propustiti, kao što je već uradio, obaveze prema Rusiji. Finansijska imovina bilo koje države denominirana u američkim dolarima i evrima jednostavno će biti ukradena“, naglasio je on tokom video konsultacija visokih predstavnika Rusije i država članova ASEAN-a (Asocijacija nacija Jugoistočne Azije).
Prema njegovim rečima, emisija novca koju su pokrenule SAD i EU dovela je do naglog skoka cena hrane i energenata. Tokom pandemije, Zapad je štampao rekordnu količinu sredstava za 40 godina. SAD – skoro šest triliona dolara, Evropa – oko tri triliona evra.
Vašington je krivac za „zaista neviđenu krizu u koju Evropa danas uranja“, kaže Nikolaj Patrušev. Plus, uticale su i sankcije „koje su Amerikanci uveli svojim partnerima na svoju štetu”.
Destruktivna politika Sjedinjenih Država zadaje ništa manje ozbiljan udarac zemljama ASEAN-a. Sada su, na primer, prinuđeni da višestruko skuplje kupuju pšenicu.
Inače, ukupan javni dug SAD i Japana približava se polovini globalnog BDP-a – uticao je nekontrolisani rast zaduživanja vodećih svetskih ekonomija.
„Ako neko uzima sve više i više novih kredita, pokušavajući da reši problem postojećih, onda je to ili neadekvatna osoba ili prevarant koji u početku nije imao nameru da vraća dugove“, kaže Aleksandar Venediktov, zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije.
SAD se sve više zadužuju od 2008. Za vreme Baraka Obame, obaveze su porasle za 9 biliona dolara. Pod Donaldom Trampom još sedam. Oni su 2018. činili 78 odsto BDP-a. Već tada je Svetska banka ovaj nivo nazvala izuzetno opasnim. Tokom pandemije dug je počeo još brže da raste i 2021. godine prešao je granicu od 100 odsto BDP-a.
„Povećanje javnog duga je osnova američke ekonomije, koja postoji zbog proizvodnje glavne robe Sjedinjenih Država – dolara. Međutim, sada je situacija pogoršana visokom inflacijom, usporavanjem potrošnje, povećanjem Fed-a stope i troškova kreditiranja.
Stoga će se uskoro u Beloj kući ponovo postaviti pitanje: povećati gornju granicu javnog duga ili proglasiti neizvršenje obaveza prema spoljnim obavezama. Kako praksa pokazuje, američke vlasti iz godine u godinu biraju prvu opciju, „objašnjava Fedor Sidorov, osnivač Škole za praktično investiranje.
Bez obzira na to, rizici neispunjenja obaveza su se zaista povećali, naglašavaju analitičari. Američke vlasti i dalje rade po modelu postavljenom 1990-ih. Rashodi znatno premašuju budžetske prihode, a finansira se dobijanjem novih kreditnih sredstava.
„Međutim, poslednjih godina su se pojavile nove jake ekonomije – Kina, Indija, Saudijska Arabija, Turska, Iran – koje teže da pređu na međusobne obračune u nacionalnim valutama. To će smanjiti zavisnost od američkog dolara i neće ga držati na računima sa centralnim bankama.
Ako se potražnja za dolarima smanji i malo ljudi bude spremno da kupi američke državne obveznice, Vašington će morati radikalno da promeni ekonomski model, ali za to će biti potrebne decenije“, kaže Roman Etkind, specijalista za međunarodna finansijska tržišta.
Osim toga, na primeru Rusije, postalo je jasno da Vašington i EU u svakom trenutku mogu da zamrznu novac druge zemlje. Prema američkom Ministarstvu finansija, sredstva Ruske centralne banke su blokirana za oko 300 milijardi dolara, kao i druga imovina – još 30.
„I to uprkos činjenici da Rusija isporučuje energetske resurse potrebne za industriju i grejanje, kao i žitarice, đubriva. Najverovatnije, iz tog razloga, Kina je počela da prodaje državne dužničke hartije od vrednosti Sjedinjenih Država.
Pored toga, rizik od sukob na Tajvanu bi mogao da dovede do ozbiljnih posledica i po kinesku ekonomiju“, nastavlja Etkind.
U međuvremenu, najveća emisija u poslednjih nekoliko decenija već se oseća. Trenutni ekonomski problemi će na kraju dovesti do recesije u SAD. Doći će ove godine sa verovatnoćom od 45 odsto, upozoravaju stručnjaci Rojtersa.
Međutim, akumulirani potencijal će omogućiti Sjedinjenim Državama da zadrže svetsko ekonomsko liderstvo još neko vreme. Malo je zemalja u stanju da napusti dolar preko noći. Po obimu korišćenja u međunarodnoj trgovini, američka valuta zauzima prvo mesto – 41,19 odsto. Na drugom redu je evro – 35,49. Slede funta sterlinga (6,45) i japanski jen (2,82). Kineski juan je zaokružio prvih pet sa 2,2 odsto ukupnih transakcija.
Izvor: webtribune.rs
