Piše: Kiril Teremecki
Svedoci smo sukoba istočnoevropske realpolitike, čiji sledbenici pamte teze čuvenog američkog stručnjaka za međunarodne odnose, Hansa Morgentaua (Hans Joachim Morgenthau), o primatu nacionalnog interesa u međunarodnim odnosima s jedne, i šire zapadne ideologije i politike velikih nada i iluzija, s druge strane. U ovom slučaju, obostrano korisne bilateralne veze se žrtvuju u korist političkih agendi.
Mađarski naftni i gasni gigant MOL i slovački Slovnaft su 21. avgusta platili tranzit ruske nafte kroz Ukrajinu. Kijevska UkrTransNafta nije prihvatila plaćanje od strane moskovske Gasprombanke, navodno zbog sankcija. Zaustavljanje tranzita kroz naftovod Družba, predstavljao je još jedan vid pritiska na Rusiju, do koga, naravno, nije moglo doći bez odobrenja zapadnih partnera.
Postavlja se pitanje, zašto je sama Mađarska spremna da traži načine da plati ruske energetske resurse u hitnim slučajevima i na taj način ide protiv politike sankcija koju danas sprovodi EU? I zašto je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto krajem jula otišao u Moskvu na razgovore sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, gde su razgovarali o dodatnim isporukama gasa? Nije teško zaključiti da je mađarska spoljna politika vođena izrazitim pragmatizmom.
Uprkos zahlađenju mađarsko – ukrajinskih odnosa nakon 2014. godine i izostanku zvanične podrške iz Budimpešte kijevskim vlastima od početka rata, mađarska naftna i gasna kompanija MOL je prebacila 300.000 evra i poslala specijalnu opremu u vrednosti od 50.000 evra, kako bi ukrajinski sistem za prenos gasa funkcionisao i tokom ruske specijalne vojne operacije.
Mađarska je zabrinuta zbog kontinuiteta snabdevanja energentima iz Ukrajine, jer 60% ukupnog snabdevanja zavisi od ruske nafte (sa još 16% iz Kazahstana, koji takođe koristi naftovod Družba), a čak 85% od ruskog gasa. Zahvaljujući stabilnim i pragmatičnim bilateralnim odnosima između Rusije i Budimpešte, sklopljeni su dugoročni ugovori koji omogućavaju zemlji da kupuje energente po ceni pet puta nižoj od cene koja važi za sve ostale evropske partnere.
Još je 2004. godine potpisan projekat između Rosatoma i mađarskom MVM za izgradnju dva bloka nuklearne elektrane „Paks“ u vrednosti od 10 milijardi dolara. On je, uprkos postojećem političkom ambijentu u Evropi, uspešno sroveden i kao takav omogućava Mađarskoj da ostane privlačna za strane investicije zahvaljujući relativno jeftinoj ceni struje.
Sve ovo pomaže vladajućoj koaliciji okupljenoj oko FIDES-a da i održi obećanja data glasačima u pogledu održanja relativno niskih cena benzina i gasa kao i nižih tarifa za struju. Mađarska vlada je danas u mogućnosti i da ostvari redizborne populističke mere poput trinaeste plate za zaposlene i dodatnih socijalnih davanja.
Kompanija MOL će isplatiti svojim akcionarima dividendu od 652 miliona dolara ove godine. Jedan od korisnika i akcionara (30,5%) su nominalno i nevladine organizacije koje finansiraju obrazovne institucije kao što su Univerzitet Korvin i Kolegijum Matijas Korvin. Ovo svakako pomaže vladajućoj stranci da utiče na formiranje „pravog“ pogleda među studentima o političkim procesima koji se dešavaju u Mađarskoj.
Istovremeno, Budimpešta diverzifikuje svoj energetski sektor i pokušava da postepeno smanji zavisnost od ruskih sirovina. Budimpešta kupuje tečni prirodni gas od Hrvatske, učestvuje u gasnim projektima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Omanu i ima sporazum o strateškom partnerstvu sa EkkonMobilom (iako se projekat gasovoda iz Rumunije pokazao neuspešnim).
Mađarski operater FGSZ i srpski Srbijagas završili su izgradnju interkonektora na granici dve zemlje za snabdevanje Turskim tokom 5. jula 2021. godine, pa će mađarska vlada od 2023. kupovati prirodni gas iz Azerbejdžana. Mađarska uvozi naftu iz Iraka i Irana i sarađuje u ovom sektoru sa Kuvajtom i Bahreinom, dok paralelno razvija sopstvena polja (u regionu Baranja u Hrvatskoj).
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, je 18. maja predstavila plan za postepeno smanjivanje zavisnosti od ruske energetike, nazvan REpowerEU. Za modernizaciju energetskog sektora bloka, EU je planirala izdvajanje do 300 milijardi evra. Mađarska strana je stavila veto na šesti paket sankcija Rusiji, koji je prvobitno predviđao potpuno odbijanje ruskih isporuka energenata. Prema rečima ministra spoljnih poslova Sijarta, za unapređenje i preusmeravanje naftne i gasne industrije u zemlji bilo bi potrebno do 18 milijardi evra.
Ministar Sijarto je više puta do sada istakao da je Mađarska već izgubila više od 10 milijardi evra zbog uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji 2014. godine. Da je EU usvojila u potpunosti šesti paket sankcija, to bi, kako je ranije naglasio Orban, bio pravi „nuklearni udar“ na mađarsku ekonomiju. Cene benzina u zemlji, prema njegovim rečima, bile bi najmanje udvostručene. Stoga su za Mađarsku i neke države Centralne i Istočne Evrope odobrene olakšice u vidu odlaganja embarga na isporuke nafte i gasa iz Rusije do 2024. godine.
O stanju na frontu u Ukrajini pročitajte OVDE.
Izvor: Srpska analitika
