Iste te godine skočio je 2.37 na juniorskom Svetskom prvenstvu i Plovdivu. Top je bio nezaustavljiv, a onda čini se da nije napravio karijeru kakvu je obećavao. Izostale su medalje sa najvećih takmičenja, a četvrto mesto na Olimpijskim igrama u Atlanti je jedno od većih razočarenja.
I pored toga Dragutin Topić je jedan od najvećih srpskih atletičara svih vremena, a njegova kćerka Angelina bronzana sa nedavno završenog Evropskog prvenstva u Minhenu mogla bi da naplati sve tatine propuste.
Treba istaći i da je Topić 2001. godine pao na doping testu, kada se činilo da je najjači, pa je jedno vreme bio i suspendovan. O tome, kao i o mnogim drugim stvarima Dragutin je pričao u emotivnoj ispovesti "Kuriru".
- Bila je to za mene ozbiljna tragedija. To mi je najteži momenat u karijeri, ali i njega sam pobedio. Ono u šta sam siguran jeste da sam koristio dozvoljene preparate. Ali ne znam kako ja kao sportista mogu da znam tačan sastav svega što unosim u telo. Pa čekaj, sad na Juniorskom prvenstvu sveta u Kolumbiji takmičari su otrovani hranom iz hotela. Koju su svi jeli. Angelina i Teodora su jedva izašle na takmičenje. I, kao, niko nije kriv! Dešava se. A da ja progutam meso koje je negde kljukano nečim i nešto od preparata, koje nisam uzimao na svoju ruku, to se ne dešava?! To je jedan od glupih postulata", otkrio je Dragutin za "Kurir".
Sve to se dogodilo na takmičenju u Vupertalu (Nemačka). NJegov uzorak urina bio je pozitivan na norandosteron. Suspendovan je bio na dve godine...
- Tada, 2001. godine, psihički sam bio najstabilniji i superioran. Nastupila je smena generacija, nisam imao konkurenciju, pobedio sam na tri takmičenja, neka sam i prekidao, jer sam ostajao bez rivala. Čuvao sam se za Svetsko prvenstvo, na koje nisam otišao. Izgubio sam ne samo te dve godine koliko je suspenzija trajala, već i ko zna koliko docnije, dok se nisam vratio tamo odakle su me sklonili. Deo mog karaktera je želja da budem najbolji, i to me je uz unutrašnje impulse guralo napred."
Sve to prouzrokovalo je dodatne probleme. Kako i sam priznaje povukla ga je kocka. Upao je u depresiju. Mada, sada priznaje da ga je to možda i spasilo crnih misli koje je imao u tom periodu.
- I onda, u to vreme, otkrijem čari kocke koja me je masakrirala i finansijski i mentalno. Iz ove vizure, mislim da bih se, da nije bilo toga, možda i ubio. Toliko sam bio depresivan, sport smi se smučio. Atletiku nikada nisam smatrao poslom, što je možda bila i greška. Danas ljudi vide sve kroz novac. Posledica dugog trajanja je i to da si malo na svoju ruku. Ja živim kako želim, mogao bih sebe da nađem i u drugim stvarima, ali me ne interesuju. Akreditacija oko vrata, adrenalin na takmičenjima, to mi treba. Nekoga 'vozi' lova, nekoga ribe, mene takmičenje. Uvek za sportistu nađem opravdanje, strog sam kao trener, ali i osećajan."
Sada radi kao trener Teodore Boberić, a tu je naravno i za svoju ćerku Angelinu. Pomaže koliko može i uveren je da će njih dve imati dosta uspeha u budućnosti. Veruje da će osvajati medalje.
- Bio sam sa njima na takmičenju, Angelina je uzela medalju, Teodora je propustila dobru priliku. Treba im vreme. Na Olimpijskim igrama u Parizu će učestvovati, kasnije će Angelina redovno da se bori za medalju, dok će Teodora biti bar standardni finalista. Tako ih vidim - zaključio je Topić.
Izvor: Novosti onlajn
