Vaše pesme prevedene su na više jezika, izgleda da poezija ne poznaje granice niti jezičke razlike. Koliko je za Vas to značajno?
Književnost je, kao jedan od vidova umetnosti, uvek imala za cilj stimulisanje ljudskog duha i čula. Potreba za umetnošću stara je koliko i čovečanstvo, a primena modernih tehnologija omogućila nam je da lakše stupimo u komunikaciju sa kolegama iz drugih zemalja. Budući profesor ruskog jezika i književnosti i književni prevodilac, imam uvid u stvaralaštvo autora iz Rusije i sa prostora nekadašnjeg Sovjetskog saveza. Ta plodonosna saradnja iznedrila je mnoge knjige koje sam prevela, ali i pojedinačne pesme ili priče, delove eseja ili romana koji su objavljeni u relevantnoj književnoj periodici u Srbiji. Knjiga priča pesnika, književnika i prevodioca iz Kirgistana, Rahima Karimova, 2019. godine je dobila nagradu za najbolju prevedenu knjigu od strane Udruženja književnih prevodilaca Crne Gore. Pesnička knjiga „Prostranstvo u snegu“ ,Alma, književnika, esejiste, publiciste i prevodioca iz Rumunije, Lea Butnara, prižila je čitoacima uživanje u istinskoj poetici autora koji je od strane Udruženja pisaca Moldavije nominovan za Nobelovu nagradu. Knjiga priča „Želim da vidim tvoje oči“, Galaksijanis,) istaknutog književnika i zaslužnog novinara iz Uzbekistana, Kučkara Narkobila koja za temu ima sovjetski rat u Avganistanu veoma je lepo prošla i kod kritike i kod čitalaca prilazeći temi rata na jedan filosofski, empatičan način potvrđujući da su u ratu svi gubitnici i da čovek nakon svega što u njemu doživi, a ipak ostane živ, nikada više ne može biti isti. Za tu knjigu je autor odlikovan ordenom Sv Ane. U pripremi je prevod knjige „Nepoznati Puškin“ Eldara Ahadova priznatog ruskog književnika koja će otkriti mnoge manje poznate činjenice o životu i stvaranju najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Naravno, tu su i mnoge druge knjige na radost čitalaca i moju, jer prilika da se bude deo nečijeg rukopisa je inspirativna za mene i kao prevodioca, ali i pesnika i pripovedača. Kada su u pitanju moji stihovi, imala sam sreće da su pronašli put do prevodilaca i čitalaca u mnogim zemljama sveta, do sada su prevedenei na engleski, ruski, kirgiski, poljski, makedonski, uzbekistanski, italijanski, španski, rumunski, ruski, vijetnamski, indijski i mnoge druge i deo su antologija (jedna od najznačajnijih je ona koju je sastavio i preveo Leo Butnaru, a koja pored Majakovskog, Rilkea, Ane Ahmatove, Šekspira, Majakovskog sadrži stihove samo dva srpska pesnika: upokojenog Zorana Pešića Sigme i moje), kao i relevantne književne periodike u tim zemljama. Ovih dana sam dobila još jednu divnu vest da se moje pesme nalaze u svetskoj antologiji koja sadrži 87 pesnika na 780 strana, a izdavač je Alpera iz Kanade, izbor i prevod na ruski, kirgiski i uzbekistanski je sačinio Rahim Karimov. Verujem da ima istine u onome kako je Mark Tven posmatrao prevodioce „sudbina sveta ne zavisi samo od diplomatije, nego i od prevodilaca“.
Nažalost, stiče se utisak da je poezija u senci proze, zašto je to tako? Ko ili šta, danas diktira „trendove“?
Moj utisak nije takav i nisam zabrinuta za njenu budućnost. Ona je tačno tamo gde i treba da bude, u niši na sigurnom mestu, u srcima onih koje je vole i kojima je nasušna potreba. Poezija nije glasnogovorna, pesnici odavno nisu na trgovima gde kazuju stihove pred ushićenom masom, no pesničkih knjiga ima, promovišu se u bibliotekama, centrima za kulturu, galerijama, kafeima. Svake godine se objavi veliki broj knjiga pesama, naravno, izdavači retko žele da preuzmu finansijski rizik da stanu iza njih, ali je mnogo samizdat izdanja što govori u prilog tome da poezija, ipak, živi. U biblioteci „Milutin Bojić“ se već četvrtu godinu održava Tribina „Razgovor sa pesnikom“, koju uređujem i vodim i gosti su nam eminentni pesnici, svi oni čija reč ima težinu i koji poeziju ne samo da stvaraju već je i žive. Ovu sezonu je otvorio srpsko-američki pesnik Dejan Stojanović, potom nam je u gostima bio Gojko Božović, Milan Orlić, Dragan Jovanović Danilov, a već 07. Juna Bratislav R Milanović. Tribina se dva puta mesečno održava u prostorijama ogranaka Hadžipopovac ( Primorska 22) i prisustve publike u velikom broju potvrđuje da interesovanje za poeziju, zaista, postoji.
Vaša zbirka poezije „Odgonetka nežnosti“, našla je put do čitalaca. Šta ćemo čitajući Vaše pesme odgonetnuti?
Pesnička knjiga „Odgonetke nežnosti“ u izdanjuLiberland Art, 2021 je ponašla put i do kritičara i do posvećenih čitalaca, promovisana je na Kulturnom letu na Paliluli prošle godine, mnogi eminentni književnici su napisali prikaze o njoj, a većina pesama je već prevedena na engleski, ruski, vijetnamski, bangla i rumunski jezik. U planu su dogovori i oko prevoda kompletne knjige i njeno prezentovanje na inostrano tržište. Rezencije za knjigu napisali su Dragan Lakićević, Gojko Božović i Rade Tanasijević, a kada iza vašeg rada stanu istaknuti stvaraoci poput napred navedenih, onda zaista imate razloga da verujete da ste na pravom putu. Inače, „Odgonetke nežnosti“ su treća po redu autorska knjiga i predstavlja lirske zapise duše podeljene u tri celine „Čežnjišta“, „Opseti budućeg“ i „Zborenja“. Kako bih približila stihove onima koji nisu imali prilike da ih čitaju, a možda požele, citiraću jedan segment onog što je o njima napisao Gojko Božović: „Valentina Novković doživljava poeziju kao probrani trenutak čiste neposrednosti i iskrenosti. Pišući „iskrene pesme“ i oživljavajući gotovo sve zamislive registre osećajnosti, ona je u knjizi „Odgonetke nežnosti“ oblikovala svet u kome dominira jedno osnovno osećanje u najrazličitijim svojim pojavnim izdanjima. To osnovno osećanje jeste ljubav i ono je sadržano u svim drugim osećanjima koja se javljaju u ovoj knjizi, kao što se druga osećanja, po prirodi stvari, mešaju u samu ljubav“.
„Dva sata od zbilje“ je knjiga priča, žanrovski je raznolika, kome biste je preporučili?
Knjiga priča „Dva sata od zbilje“ u izdanju UKS, je nastajala u proteklih dvadesetak godina, zapravo ja sam prvo htela da objavim priče, a eto slučaj je hteo da pre nje objavim dve pesničke knjige. Žanrovski je raznolika i čine je 44 priče podeljene u četiri celine „Java u obrisima“ (magični realizam), „Dosije (o)smeha“ (humoreske), „Tesne širine“ (socijalna tematika) i „Konturisana sećanja“ (porodični odnosi). Recenzije za knjigu priča napisali su istaknuti književnici i profesori književnosti: Dr Milutin Đuričković, Milovan Stanković i mr Dušan Stojković. Priče su, poput vode, pronašle put do čitalaca ne samo u Srbiji već i u svetu, iako su promocije bile odložene usled pandemije, a Dr Milutin Đuričković je o pričama napisao sledeće: „U knjizi nema prenatrpanih i dosadnih pasaža, budući da autorka i te kako ima osećaja za meru i odgovarajuću eksplikaciju materijala, te vrlo lucidno i odmereno stvara nesvakidašnju, ali dovoljno upečatljivu sliku onog i ovog vremena (prošlog i sadašnjeg). Sa vrlo visokom i kultivisanom beletrističkom veštinom, kao jedinstvenim spisateljskim zanatom, Valentina ne pada u zamke trivijalnosti i prostore već viđenog, već svojom originalnošću i maštovitošću kreira prozu istančane osećajnosti, finih prustovskih introspekcija i trilerskih kombinacija, jednostavno i metodološki opravdano saopštenih“.
Dobili ste prvu nagradu za pesnički rukopis, da li ste očekivali takav uspeh?
Velika je radost je, ali i odgovornost kada između 112 pristiglih pesničkih rukopisa, upravo vaš bude nagrađen kao najbolji. Iskreno govoreći, takva uspeh nisam očekivala, no, u svemu je volja Svevišnjeg, Slava Bogu za sve. Nagrada je podstrek, ali i obaveza da rastem i kao čovek i kao pesnik i da, u daljem stvaranju, opravdam poverenje dato odlukom žirija koji čine eminenti književni pregaoci. Želim da zahvalim Dejanu Spasojeviću književniku i organizatoru Drinskih književnih susreta, koji u ovim smutnim vremenima površnosti i estradizacije čini divne i retke napore da promoviše pisanu reč i time budu deo manjine koja i dalje veruje u prave vrednosti, i Asoglas izdavačkoj kući u kojoj će već krajem meseca nagrađena knjiga biti i objavljena.
„Nebogledni pev“ je knjiga duhovne poezije, kroz nju sam stihujući pokušala da progovorim o svim iskušenjima sa kojima se na životnom putu srećemo, o načinu na koji se sa tim otežanjima borimo, ponekad gubeći veru, često bivajući očajni, tužni, ne videći izlaz. No, da nismo sami, svedoči i to da je pred nama neugasna luč Božije milosti i ljubavi i ona nam daje snage da krst koji nam je na ovom zemnom putu dodeljen, lakše nosimo. Jer, iako nam se počesto čini da je taj krst pretežak, on je svakome dat spram njegove snage. Sve što činimo mi, zapravo, činimo u slavu Boga, bilo da pišemo, slikamo, komponujemo, radimo u polju ili se bavimo kućanskim poslovima. Otud je i naslov rukopisa takav, „Nebogledni pev“, jer sve je naše usmereno ka nebu kao mestu na koje ćemo otići nakon zemnog bivstvovanja, baš onako kako kaže naš divni Vladika Nikolaj Velimirović:“Šta god da tkaš vezuj konce za nebo“. Ili kako sam ja to stihovima iz nagrađenog rukopisa oslikala:
Ako jekom ne otklikneš, može li te zemlja
na plećima poneti, ako putem ne korakneš,
može li te nebo međ svoje svrstati?
Sa karlom Astrahanom radite na očuvanju kulture, da li nam pripremate nešto novo?
Karlo Astrahan književnik i vlasnik izdavačke kuće „Librland Art“ i ja sarađujemo dugi niz godina i te saradnja je plodotvorna na radost i nas i svih onih koji se raduju kvalitetnim knjigama koje ova izdavačka kuća potpisuje. Angažovana sam kao urednik i prevodilac sa ruskog jezika. Svaka nova knjiga je radost, bilo da je prozna ili poetska i mi se trudimo da autorima posvetimo vreme i pažnju, da im pomognemo da njihovo delo dođe do što većeg broja čitalaca organizovanjem promocija u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, dakle, medijski je propraćen izlazak svih izdanja Liberland Arta i naši autori su veoma zadovoljni. Poslednje dve knjige koje sam uredila i napisala recenzije su „Pisma dragoj Francin“, Milovana Lalovića iz Crne Gore koji živi u Grčkoj, i „Zrno tišine“ pravnice i pesnikinje LJiljane Karadinović-Janjić, uskoro iz štampe izlazi knjiga priča istaknutog književnika i savetnika u Ministarstvu prosvete Azerbejdžana, Alija DŽafaroglua, „Tužni tar“ koju sam prevela na srpski. U planu su prevodi još nekoliko autora iz Rusije. Naravno, novi rukopisi pristižu, a na jesen će izdavačka kuća Liberland Art biti bogatija za nekoliko novih izdanja što autorskih, što prevedenih knjiga, sigurna sam da ih čitaoci s nestrpljenjem iščekuju.
Izvor:Pravda
