Piše: Milan Vidojević
Zvanični podaci nisu objavljeni, sem objave američkog predsednika DŽoa Bajdena, no zvaničnici Stejt departmenta koji su hteli da ostanu anonimni, dali su prve informacije.
Zavahiri je ubijen u nedelju ujutru kad je izašao na balkon kuće u kojoj je živeo, u predgrađu Šerpur, elitnom delu grada u kome su ambasade i rezidencije bogatih Afganistanaca i talibana. Napad je izvela CIA a ne američka vojska. Dron i raketa "Helfire RX-9", tačnije dve rakete, koje nemaju bojevu glavu nego rotirajuća sečiva velike probojne snage,
Pitanje otkud Zavahiri u Kabulu je nejasno samo za one koji nisu pratili njegov život i delatnost teroriste. Vlasti u Afganistanu će tek morati da objasne da li su mu, po ko zna koji put, pružili utočište posle preuzimanja vlasti u avgustu 2021. godine.Za sada nema komentara ni objašnjenja od strane afganistanskih zvaničnika.
Ajman al-Zavahiri rođen je u Egiptu 1951. godine u bogatoj porodici, kao i bin Laden. Sedamdesetih godina prošlog veka studirao je medicinu i tu stupio u redove mladih islamskih nacionalista. Posle diplomiranja pridružio se Muslimanskom bratstvu, ekstremnoj terorističkoj organizaciji i posle atentata na predsednika Anvara el-Sadata 1981. godine, sa 300 radikalnih islamista našao se u zatvoru. Kaznu je odslužio 1985. godine i otputovao u Pešavar, u Pakistanu, da bi ratovao protiv Rusa u Afganistanu. Sem toga, bio je na čelu ekstremne terorističke organizacije Islamski džihad u Egiptu.
Osamdesetih i devedesetih godina bio je vrlo aktivan, odlazeći u Afganistan, druge arapske zemlje, Maleziju, menjajući pasoše, pa je boravio i u Švajcarskoj i u Sarajevu.
Bio je organizator napada na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji, 7. avgusta 1998. godine kada je ubijeno 224 ljudi a ranjeno više od 5.000. Pripisuje mu se i napad na strane turiste u Egiptu 1997. godine a sa bin Ladenom je spojio svoju organizaciju u februaru 1998. godine. Takođe je učestvovao u organizaciji napada na Kule bliznakinje u NJujorku 11. septembra 2001. godine i u napadu na američki razarač Kol u Jemenu, 12. oktobra 2001. godine kada je poginulo 17 mornara a 30 ranjeno. Posle toga je za njegovo hvatanje ili ubistvo raspisana nagrada od 25 miliona dolara.
Posle pojačane svetske aktivnosti da se suzbije terorizam Zavahiri se povlači u svoje sigurno pribežište, u Pakistan. Nije zato čudno da ga optužuju da je bio organizator ubistva premijerke Pakistana Benazir Buto.
Nove generacije terorista i ekstremista iz Afrike, Azije i Evrope bile su radikalnije i ambicioznije i vetranima sa poternica više nije bilo moguće da svojim autoritetom budu u vrhu planiranja i odlučivanja jer ni moto al-Kaide, da "vodi rat protiv Jevreja i krstaša," više nije bio dovoljan.
Tako se završio život fanatika koji je četrdeset godina ratovao protiv sveta, verujući da njegova uvrnuta doktrina terora može nešto da promeni. Kao ni Abu Nidal, nije shvatao šta je svetski poredak i kako funkcioniše. Zablude svoje mladosti, da individualni terorizam može da donese slobodu arapskim zemljama, nije napustio do kraja života. Mnogi će sada odahnuti a brzi zaborav je zadnja kazna koju je zaslužio.
(Tekst je pisan za portal Pravda i njegovo prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije)
Ostale tekstove Milana Vidojevića pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
