UNUTRAŠNJI ASPEKT KOSOVSKIH DOGAĐAJA

Politika je racionalna delatnost, pa se stoga u njoj barata pre svega činjenicama, a ne emocijama. Novi događaji na Kosovu i Metohiji su sasvim očekivano izazvali uznemirenje kod srpskih patriota, ali srpske patriote, nažalost, neretko zaboravljaju činjenice. A činjenice govore da su poslednje odluke separatističkih vlasti u Prištini samo zakonomerna posledica Briselskog sporazuma iz 2013. godine, a Briselski sporazum samo zakonomerna posledica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom iz 2008. godine. U politici ne odlučuju rezultati anketa javnog mnjenja, već rezultati na izborima, a na svim prethodnim izborima većina građana je podržala stranke (pozicione i opozicione) koje su za ulazak Srbije u EU. Celokupna politička i korporativna elita i većina intelektualne elite u Srbiji je za ulazak Srbije u EU po svaku cenu. Dolazak na vlast i opstanak u privilegovanim najamničkim političkim poslovima u Srbiji se već godinama plaća državnim suverenitetom. I prilikom krize oko automobilskih tablica i novih ličnih dokumenata, koju Vučić predstavlja kao svoju “pobedu“, račun je sasvim sigurno plaćen državnim suverenitetom. Kako i u kom obimu, saznaćemo ubrzo.

Nakon 24. februara 2022. sve je teže u Evropi sprovoditi politiku istovremenog "sedenja na tri-četiri stolice". Kako Vučiću budu ubrzano dolazili na naplatu dugovi od velikih svetskih poverilaca, njegova kuknjava biće sve veća, a biće sve veći i haos u Srbiji, kao uvod u novu desuvrenizaciju.

U isto vreme svaki Srbin će morati konačno da se opredeli šta mu je preče - lični i porodični komoditet ili država i nacija. Pritom, kada budemo državno razvlašćeni i nacionalno poniženi i podeljeni, obećani komfor će se pokazati kao iluzija u zemlji nedođiji. Jer, kada Juda posle izdaje Hrista vrati jevrejskim prvosveštenicima trideset srebrnjaka, rekavši "Sagreših što izdadoh krv nevinu ", tada mu oni rekoše: "Šta mi marimo za to? Ti ćeš videti". Da li ćemo prekinuti nacionalnu hipokriziju započetu izdajom Republike Srpske Krajine 1995. godine?

SPOLJNOPOLITIČKI ASPEKT KOSOVSKIH DOGAĐAJA

Pošto nije uspeo da vojno zaustavi Rusiju u Ukrajini niti da je sankcijama ekonomski izoluje, Zapad na Balkanu pokušava da otvori novo žarište koje treba dodatno da oslabi poziciju Rusije. U trenutku kada Rusija ne može da vodi rat na dva fronta, otvaranje balkanskog fronta može dovesti do potpunog istiskivanje Rusije sa Balkana. Mnogi na Zapadu, ali i u Beogradu, prizivaju nevolje u kojima treba da se pokaže nemoć Rusije.

Balkan je istovremeno idealan za izazivanje sukoba između Moskve i Ankare, koji je nasušno potreban Anglosaksoncima. Zato će na podsticaj Zapada novi kosovski događaji rezultirati novim prekomernim jačanjem turskog faktora na Balkanu. Otuda je razgovor ministara Selakovića i Čavušoglua o Kosovu bio sasvim očekivan.
Igraju se, kao i uvek, anglosaksonske prljave igre.

KUDA I KAKO

Rusija nas je, kao i mnogo puta do sada, podržala u odbrani naših vitalnih interesa oko Kosova i Metohije. Ali je Lukašenko, čiju smo državu izdali i kojoj smo uveli sankcije, iako nam je bio saveznik za vreme NATO bombarodavanja 1999, jasno rekao da uskoro neće biti moguće sedeti na više stolica. Vučićeva politika, koja je uvek bila jeftini šou za obmanjivanje naivčina, uskoro će se suočiti sa stvarnošću.

Baš tada se moramo setiti ko nam je istinski saveznik. Mi, a ne Vučić. Samo naš pritisak na Vučića će sprečiti izdaju, naš konači slom i poniženje.

Ako se ne setimo, biće kasno.

Krvavo smo, uvek i svagda, plaćali svoje iluzije ne samo o lažnoj „braći“, Hrvatima i Slovencima, nego i o lažnim zapadnim „saveznicima“.

Jedan od naših najvećih istoričara, pokojni dr Dragoljub Živojinović, o tome je govorio: “Nema sumnje, Srbi su tvorci svih tih zabluda vezanih za savezništva i prijateljstva. Srbi su tvorci i drugih zabluda sa kojima će se tek sresti./.../ A u stranu je gurana jedina istina da nam je Rusija bila jedini prijatelj sve do njenog sloma./.../ Govorim o Rusiji, zemlji na koju se nismo oslanjali. Naprotiv, bili smo bastion, barikada protiv širenja njenog uticaja na Balkanu. A već od julske krize 1914. moglo se videti ko nam je pravi prijatelj i saveznik. Rusija je tih dana odmah zauzela jasan stav. Decidno je rekla i saveznicima i našim neprijateljima da neće dozvoliti da Srbija bude poražena i pokorena i da će Srbiji pružiti svaku vrstu pomoći/.../ Najviše zbog Rusije, Francuzi su pružili Srbima savezničku ruku./.../ Englezi su sve drugo bili samo ne prijatelji Srbije. Naprotiv, Srbe organski ne vole, ni njihovo javno mnenje, ni njihov establišment. O nama su te 1914 pisali najgore, govorili najružnije. Nije bilo ni dnevnog lista, ni gotovo političara, ni generala naklonjenog Srbima. /.../ U našoj najtragičnijoj situaciji vodili su hajku protiv Srbije, otvoreno su je i u najtragičnijim trenucima ucenjivali i optuživali za početak Prvog svetskog rata“(1)

Brzo će proteći mesec dana do nove kosovske krize. Imajmo na umu – anglosaksonsko nasilje nad istinom o Zѕavetnoj Zemlji našeg naroda, udruženo sa rusofobijom i srbofobijom, ne sme nas uplašiti. Ne bojmo se sile: branimo Svetinju!

UPUTNICA:
1. https://istorijabl.weebly.com/1053108610741086108910901080/6

Tekst je pisan za portal Pravda i njegovo prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.

Više tekstova autora Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda