Piše: dr Ivan Pajović
Međutim, postoji i političko lice ovakve situacije. Rusija situaciju može tumačiti i tako kao da se Srbija na neki način priključila sankcijama Zapada na rusku naftu i time učinila korak ka uvođenju opštih sankcija, na šta je politički već duže vreme primoravana. Sve to može nositi sa sobom ozbiljne političko-ekonomske posledice po odnose Rusije i Srbije. Tumačenje može biti i pogrešno, ali… Poremećaj odnosa mogao bi se preliti na gasni aranžman i ukupnu trgovinsku razmenu, što nosi sa sobom veoma teške konsekvence.
U ekonomskom, tj. trgovinskom smislu Srbija za Rusiju nije značajan faktor, jer je u odnosu na neke druge zemlje suštinski mali kupac od kog ništa ne zavisi. Međutim, u geopolitičkom smislu Srbija ipak ima značaj, jer sa tog aspekta gledano, Rusija se danas nalazi u ne baš zavidnom položaju. Faktički, osim Belorusije, ona nema nijednog pravog saveznika. NJeni „saveznici” iz organizacije ODKB već su se pokazali kao nepouzdani, štaviše neki od njih i kao pravi izdajnici i na njih Rusija teško može da računa, ne samo zbog njihovog stava, već i zbog same njihove vojne, političke i ekonomske snage koja je veoma mala. Dakle – Rusija vapije da ima političke prijatelje na svetskoj pozornici (ukoliko u politici ma kakvo prijateljstvo postoji) i dobri odnosi sa našom zemljom imaju za nju ne mali značaj, jer dokazuju da ipak ceo svet nije protiv Rusije. Srbija je evropska zemlja koja se nalazi duboko u pozadini neprijateljski nastrojenih zemalja prema Rusiji, a do sada nije zauzimala nikakav neprijateljski stav, držeći se što neutralnije, uprkos veoma jakim pritiscima SAD i Zapada da se jasno odredi u trenutku odmeravanja geopolitičkih snaga. Neupitno je da je narod Srbije u ogromnoj većini tradicionalno pozitivno nastrojen prema najvećoj slovenskoj zemlji, što je u apsolutnom skladu sa politikom koju rukovodstvo naše zemlje vodi u odnosu prema Rusiji. Postavlja se pitanje – do kada ovakva situacija može da traje i da li je priča o nafti početak kraja dobrih odnosa.
Politički odnosi između zemalja se sa vremenom i promenama situacija kvare i popravljaju, ali ono što zabrinjava je to kako bi u kratkoj perspektivi izgledalo kada bi Srbija ipak uvela Rusiji sankcije i politički se distancirala od nje.
Kao što je rečeno, ono što najviše zabrinjava je gasni aranžman. Prema starom gasnom aranžmanu Srbija je kupovala gas po ceni od 270 dolara za 1000 kubnih metara, ali sada je to već porošlost. Novi aranžman podrazumeva i novu cenu, uprkos održavanju starog principa da se cena gasa određuje prema svetskoj tržišnoj ceni nafte. U ovom momentu to za Srbiju znači da će nova cena gasa biti oko 400 dolara za 1000 kubika, ali u slučaju rasta cene nafte ona može biti znatno veća. Već sa starom cenom gasa Javno preduzeće „Srbijagas” povećalo je cenu krajnjim kupcima za 9%, a sa primenom novih nabavnih cena neminovno je ponovno poskupljenje. To će podrazumevati nove promene na ukupnom srpskom tržištu, tj. kretanje naviše cena robe na malo, ali i cena komunalija. A sve ovo dogodiće se i bez ikakvog ruskog političkog pritiska preko isporuke gasa. Kakav je onda crni scenario?
Crni scenario za Srbiju je uvođenje sankcija Rusiji. Bez ikakve sumnje Rusija bi odgovorila recipročnim merama, pre svega u sferi izvoza gasa, ali i ukupne trgovinske razmene. Kakve bi turbulencije nastale na srpskom tržištu ukoliko bi Srbija bila primorana da kupuje gas po tri, četiri, pa i više puta većoj ceni – to se ne mora ni objašnjavati. U protekle dve godine Srbija je uvezla gasa iz Rusije u vrednosti od oko pola milijarde dolara, što znači da bi se višestruko povećanje cena za iste količine obračunavalo sa više milijardi. Uvoz nafte i ulja u istom periodu činio je oko 330 miliona dolara. Skok cena sa gasom povezanih proizvoda bio bi trenutan, a za njima bi se naviše kretale skoro sve ostale cene na tržištu. U situaciji u kakvoj se nalazi srpska privreda i u okolnostima pod kakvim žive naši građani, to bi predstavljalo pravu katastrofu. Koliko je to zaista verovatno govore činjenice kako gasni rat utiče na najveću privredu u Evropi, Nemačku, gde se mnoštvo velikih preduzeća zatvara, neki privredni giganti su na ivici bankrota, cene na malo neprestano rastu, nezaposlenost je sve veća, a ukupno stanje se pokušava medijski prikriti kako ne bi nastala sveopšta panika u zemlji naviknutoj da višedecenijsko blagostanje. Srpska privreda je mala, naši građani su u ogromnom procentu na ivici egzistencije, inflacija je već velika, a nju ne prati rast zarada. Energetski udarac koji bi mogla našoj zemlji uputiti Rusija u situaciji pogoršanja odnosa mogao bi značiti ekonomski kolaps zemlje.
U 2021. godini srpski izvoz u Rusiju činio je oko milijarde dolara. Recipročne mere Ruske Federacije mogle bi se ogledati i u ograničavanju uvoza naših proizvoda, što bi dodatno povećalo naš ionako loš ukupan trgovnski bilans, koji je godinama u deficitu više milijardi dolara, bez perspektive da se u doglednom roku stabilizuje.
Srbija je već učinila jedan nekorektan politički potez uvodeći sankcije Belorusiji, pravdajući se političkim pritiskom. Belorusija je, naravno, odmah uvela kontramere, ali srećom po Srbiju naša razmena sa tom zemljom je skoro beznačajna. Međutim ovaj slučaj govori da bi i Rusija postupila na identičan način ukoliko bi naša zemlja poklekla pod pritiskom Zapada.
Naši „zapadni partneri” ne obaziru se na to da li Srbija može da preživi njihovo političko natezanje sa Rusijom. NJih se ne tiče ni da li će Srbija postojati ili ne. Naša zemlja se nalazi u doslovnom smislu između čekića i nakovnja, plovi između Scile i Haribde. Mnogo toga ne zavisi od odluke srpskih vlasti, jer je njihovo suvereno odlučivanje na jako niskom nivou. Ono što održava dosadašnje stanje je javno mnjenje, tj. strah od snažnog negodovanja stanovništva u situaciji pogoršanja odnosa sa Rusijom. Ostaje nada da će ove neviđene političke i ekonomske zategnutosti popustiti i da će Srbija proći sa što manje posledica.
Izvor: Pravda
