Piše: Milan Vidojević
Svako ovakvo "rešenje" predstavljeno je kao velika diplomatska pobeda vlade Srbije, tačnije predsednika Srbije. Tako već nekoliko godina, prištinska strana vuče neke "poteze" a mi se (uspešno) branimo. Krpimo rupe koje je neko napravio i mislimo da to vodi ka nekom "rešenju." Ovde je prisutno tragično nerazumevanje taktike EU i SAD ili je, možda ja grešim, prisutno razumevanje i koordinisani dogovor da se ova farsa glumi. Šiptarska strana kao nešto preti, onda mi pošaljemo malo vojske i vojne tehnike do granice "Kosova" i to je kao naš "odgovor" na njihovu "provokaciju." I tako godinama unazad i godinama ubuduće.
Za one čitaoce koji nisu čitali moje tekstove ili slušali moje emisije napraviću malu analizu metoda duboke države u sferi politike. Korporativno poimanje sveta i upravljanje svetskim procesima podrazumeva ideologiju "nacizma" i "fašizma" jer primenjuje nemilosrdne hijerarhijske modele i totalitarizam u tretiranju "potčinjenih" država i pojedinaca, uz sve negativne prateće pojave rasizma, antisemitizma i pljačke prirodnih resursa onih koje su osvojili oružjem ili ucenili i potčinili preko korumpiranih marionetskih vlada koje su doveli na vlast i koje kontrolišu iz političke senke.
Profesor Tomas J.Dilorenco, profesor ekonomije sa Univerziteta Lojola, dokazao je u svojim knjigama korporativnu strukturu u SAD nazvavši je fašističkom državom, sa zaključkom koji glasi: "Korporatizam je sveprožimajući dominantni motor koji pokreće SAD, kontroliše i stvara vladu i politiku, rat i poslovanje, medije i obrazovanje, pa čak i strukturu svakodnevne svesti američkih građana."
Navešću i trinaest tehnika i alata orvelovskog korporatizma koje koristi duboka država u svojoj fašističkoj dominaciji:
1) komunistička struktura rada;
2) izmišljeni "poslovni ciklus";
3) kontaminacija ljudi (putem fluora, vakcina, zagađenja, morgelonsa, hrane - pesticida, GMO hrane, itd.);
4) terorizam pod lažnom zastavom;
5) izmišljeni i namešteni ratovi;
6) izmišljanje u orvelovskom stilu nevidljivih/neprimetnih "terorističkih mreža i neprijatelja";
7) korišćenje medija (uključujući "obrazovni sistem" koji su stvorili korporatisti) za opšte ispiranje mozga i usađivanje stalnog straha od
nevidljivih/neprimetnih neprijatelja;
8) monopolizacija i tajno trovanje osnovnih resursa koje građanstvu trebaju za preživljavanje (hrana, vazduh, voda, lekovi, zemlja/tlo itd);
9) odvraćanje pažnje (zatrpavanje javnosti zabavom, igrama, tabloidima, pornografijom, sportom itd.);
10) podučavanje tome kako imati robovski mentalitet (to se uglavnom vrši putem obrazovanja u javnim institucijama), koje traje celog
života;
11) različiti oblici nemilosrdnog osiromašivanja i ugnjetavanje građana;
12) sveprisutno korišćenje logora za mučenje, logora smrti i rada u koncentracionim logorima;
13) uveravanje građana da su slobodni dok su u stvarnosti robovi. Korporatisti prikrivaju upotrebu sredstava navedenih u tačkama 1-12,
pritom neprestano uveravajući stanovništvo da život ne može biti bolji (napr. trovanje građanstva vodom putem prikrivanja
informacija da se u vodi nalazi fluor ili informisanjem građana da je fluor zdrav - "vitamin F" kako ga u šali naziva DŽef Rens), da je
vreme sjajno i da im celi svet zavidi.
(DŽefri Grup, "Korporatizam")
Da li u ovih trinaest tačaka prepoznajete delovanje duboke države u Srbiji i na Kosovu? Beskrajnu igru poluobrazovanih birokrata EU koje instruiraju i guraju kao figure na šahovskoj tabli njihovi šefovi? "Problem" Kosova neće se rešiti nikakvim razgovorima, posredovanjima, drndanjem političke vune u Briselu ili negde drugde. Ovaj problem, u koji se uvalila duboka država i sad tone u ovo živo blato, u Ukrajini i na Balkanu, a pre toga u Siriji i na drugim mestima, neće se rešiti ni okretanjem glave, izbegavanjem odgovornosti, pogotovo onda kad im se strategija strovali u prašinu posle decenija pogrešnih procena i još pogrešnijih akcija.
Ono što je bolno u slučaju Srbije jeste odsustvo recipročnih mera kojima svaka normalna država u svetu brani svoj interes. Da je Srbija imala hrabrosti i političke volje da uzvrati na svaku provokaciju danas ne bi moljakala neke pajace iz posredničkih timova da nam daju za pravo. Da je ikada palo Srbiji na pamet da sedam dana zaustavi svaki autobus koji sa Kosova kreće za Evropu, policija bi zaplenila toliko droge da ne bi znala gde da je čuva. Da se usudila da traži naplatu struje koja se krade decenijama iz srpskog EPS-a i troši na Kosovu i Albaniji, danas Srbija ne bi uvozila struju i brinula gde da nađe sredstva za gradnju novih kapaciteta. Da se ikada usudila da zaustavi i pretrese jedan kamion KFOR-a, koji pod diplomatskom zaštitom voze tone droge u Evropu i svet, priča bi bila drugačija. Na kraju, politički autizam, da ne upotrebim neku težu reč, da Srbija ne zahteva totalno ispunjenje Rezolucije 1244 i da dok ne bude njene primene do zadnjeg slova, neće biti nikakvih "pregovora" niti "rešenja," ma koliko ugled i uticaj Ujedinjenih nacija bio nizak i pod potpunim uticajem korporativizma duboke države, rešenja za Srbiju neće biti.
Zato su smešne optimistične prognoze raznih "analitičara" na Youtube, kako će uslediti vraćanje otetih teritorija Srbiji. Dok bude postojala duboka država, možda do kraja ovog veka, nikakvog "povraćaja" kroz mlaćenje prazne slame neće biti, niti će iko doći da rešava probleme Srbije dok naši lideri mudraci vrte palčeve i dobro paze da se nekom ne zamere. Uostalom, duboka država se izgradila upravo na takvima, šta se onda čudimo da "nema rešenja."
(Tekst je pisan za portal Pravda i njegovo prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije)
Ostale tekstove Milana Vidojevića pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
