Diplomatskom veštinom predsednika Srbije Aleksandra Vučića u pregovorima o ličnim kartama postignut je veliki uspeh jer je izborena srpska državnost na Kosovu i Metohiji. Srbi iz pokrajine moći će bez problema da se kreću i da koriste dokumente koje izdaje naša država. Nekoliko dana pre isteka roka najavljenih jednostranih odluka privremenih prištinskih institucija, koje su se, uz prećutnu saglasnost nekih država Kvinte, spremale za nasilje na severu Kosmeta, zahvaljujući Beogradu postignut je kompromisan sporazum. NJime su smanjene tenzije u pokrajini, omogućeno da se Srbi osećaju sigurnije i bezbednije na Kosmetu i istovremeno onemogućeno da albanski jastrebovi ugroze mir i stabilnost.
Usmenim dogovorom je postignuto da na ulasku u centralnu Srbiju kosovski Albanci neće dobijati registracioni list, a zauzvrat Priština odustaje od izdavanja dozvole za kretanje Srbima u južnoj pokrajini. Na administrativnim prelazima zbog dogovorenog rešenja 1. septembra neće biti blokada.
Desetodnevni pregovori u Briselu, Beogradu i Prištini dali su ploda jer smo tražili garancije da dogovor ne menja statusnu neutralnost pregovora. Zato je u sporazum uključena izjava, takozvani disklejmer, gde se navodi da se lične karte koje izdaje Priština koriste isključivo iz praktičnih razloga kako bi se omogućila sloboda kretanja predviđena sporazumom iz 2011, kao i da ne znače pristanak na odstupanje od Rezolucije 1244. Tim povodom, kao deo dogovora je i disklejmer koji će biti vidno istaknut na svom administrativnim prelazima i drugim mestima.
Na taj način se jasno pokazuje da obostranim prihvatanjem ličnih dokumenata Srbija ne priznaje, niti će ikada priznati takozvanu nezavisnost Kosova. I, što je još značajnije u ovim danima i nedeljama dok prištinski premijer Albin Kurti otvoreno preti ratom kosmetskim Srbima – povratak na velika vrata Rezolucije 1244, u slučaju da je neko zaboravio da ona i dalje postoji i da nije i ne može biti ukinuta, ma koliko to neki želeli. I da će oni koji se danas zaklinju u međunarodno pravo kada su u pitanju neki drugi delovi sveta, morati da „obnove gradivo” i kada je reč o Srbiji i njenoj južnoj pokrajini. Rezolucija 1244 će ih na to podsetiti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je sporazumom o ličnim kartama Beograd izvukao najviše što je mogao i naglasio da je reč o usmenom dogovoru koji se temelji na pismenom dokumentu iz 2011. godine. „Mi smo se borili da nešto ispravimo i mislim da smo uspeli da nešto ispravimo. Ne možemo se zalagati za ’Otvoreni Balkan’, a da zatvarate sve granice. Mislim da je ovo što je postignuto dobro za nas. Mi smo i do sada priznavali njihova dokumenta, ali smo im izdavali papir, a sada će biti okačen papir disklejmera da to nije nikakvo priznanje i izborili smo se za državnost na KiM, da dokumenta Republike Srbije važe na KiM, posebno Srba sa KiM”, kaže Aleksandar Vučić.
Ističe da smo se izborili za srpsku državnost na KiM, da dokumenta Republike Srbije važe na KiM, posebno Srba sa KiM. „U tom smislu smo našli najbolje tumačenje koje Priština nije s lakoćom prihvatala – a to je da Srbi s KiM imaju svoja dokumenta Republike Srbije. Dakle, nikome nije teže, svima je lakše, ni za jotu poziciju nismo promenili, ali Kurtijeve reči predstavljaju novu pretnju Srbiji”, kaže predsednik Srbije.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je juče da prihvatanje prištinskih ličnih dokumenata ne znači priznanje nezavisnosti KiM, to se, kako je naglasio, ne dovodi u pitanje. „Prava namera je bila da se uvede vizni režim od 90 dana za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Sačuvali smo to da Srbi ne budu stranci na svojoj zemlji”, rekao je Petković za TV Pink. Ocenio je da je priča o ulazno-izlaznom dokumentu povod premijera Kosova Albina Kurtija i Prištine da dođe do konačnog obračuna Prištine i Srba na severu Kosova. Naš narod na KiM sa olakšanjem gleda na dogovor koji je postignut pre tri dana.
„To je značajno i važno, jer ako neko dobro razume šta nas je čekalo od strane Kurtija, zna naš narod. Diplomatskom i dobrom borbom predsednik Srbije Vučić sačuvao je mir i sprečio sve pokušaje upada Rosu na sever KiM, jer je upravo ta priča s ulaznim i izlaznim dokumentima bila povod za konačni obračun”, ističe Petković. Naglašava da je Beograd uspeo zadrži lične karte koje izdaje Republika Srbija za Srbe koji žive na teritoriji Kosova i Metohije. Dakle, za Srbe u Goraždevcu, Zubinom Potoku, Gračanici važe naša dokumenta i moći će da ulaze i izlaze bez ikakvih dodatnih papira i dokumenata. „Oni su, upravo na konto dokumenata, želeli da uvedu vizni režim. Srbi nikada neće biti stranci na svojoj zemlji”, navodi Petković.
Nekadašnji predsednik Izvršnog veća KiM Zoran Anđelković kaže da je sporazum o ličnim dokumentima koristan ne samo za Srbe sa severa KiM već i za one u drugim delovima pokrajine. Za „Politiku” kaže da su južno od Ibra morali da koriste lične dokumenta koja su im izdavali predstavnici privremenih institucija, a da sada to neće morati da bude slučaj. „Srpske lične karte važe na KiM. Važno je da je uspešnom diplomatskom inicijativom predsednika Vučića jedan problem prevaziđen i sprečeno je da dođe do eskalacije sukoba na severu Kosova, što je Kurtiju oduvek i bio cilj i da za to okrivi Srbe. Ovim sporazumom Srbi će moći bez problema da se kreću i da putuju i to je ozbiljan rezultat koji niko ne može da ospori”, kaže Anđelković.
A direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić rekao je da je dogovor o dokumentima između Beograda i Prištine dobra stvar, ali da se problemi nisu rešili i da nije dobro što Zapad opterećuje dodatno srpskog predsednika Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Kurtija. „Ne možemo na ovo gledati da je u okviru dijaloga o normalizaciji, taj format je napušten. Ovo su takozvane mere prevencije sukoba da bi se stvorili uslovi kako bismo se možda jednog dana vratili dijalogu. Sve se odvija pod znakom dijaloga Miroslava Lajčaka i Đuzepa Borelja”, rekao je Janjić za Tanjug.
Potpisali sporazum, pa kritikovali usmeni dogovor
Sporazum o dokumentima osporava deo opozicije, pa je tako lider Narodne stranke Vuk Jeremić, komentarišući postignuti dogovor o ličnim kartama na svom „Tviteru”, reagovao na objavu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja, koji se zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. „Jedina promena u odnosu na pređašnje stanje je to što će Srbija početi da priznaje dokumenta takozvanog Kosova, što do sada nije bio slučaj. Sve drugo je ostalo isto. Ono što smo dobili zauzvrat jesu pohvale za Vučića od strane zvaničnika EU. I zeleno svetlo da nastavi da gazi”, naveo je Jeremić u objavi.
Govoreći o Jeremićevoj izjavi, Petković kaže da nema ko nije, od ljudi koji su potpisali sporazum iz 2011, uspeo da se ostrvi na postignuti usmeni dogovor, Srbe na KiM i predsednika Srbije. „On (Jeremić) kaže da Srbi nisu ništa dobili... Pa prestanite da lažete. Znamo da su Kurti i Priština hteli da ukinu dokumenta, na osnovu dogovora iz 2011. godine. Oni su tada potpisali dogovor o slobodi kretanja, pod tačkom tri, gde će svaka strana potpisivati izlazno-ulazni dokument. Nema ništa da se krije, svi ovi sporazumi mogu da se pročitaju na sajtu Kancelarije za KiM. Jeremić, Đilas i Tadić su to uradili, oni ograničavaju i rok važenja statusno neutralnih KS tablica, i onda kada su sve to uradili, oni se javljaju”, rekao je Petković.Antrfile
Đurić: Kurtijeve jednostrane mere izazvale krizu
Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić, nakon što je postignut dogovor o ličnim dokumentima s Prištinom, zahvalio je na dalekovidosti i strpljenju srpskom timu koji su predvodili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković. Đurić je na svom tviter nalogu zahvalio i „kolegama iz Stejt departmenta (Gabrijelu) Eskobaru i ambasadoru (SAD u Srbiji Kristoferu) Hilu, kao i predstavnicima EU”. Istakao je da su „jednostrane mere vlade kosovskog premijera Albina Kurtija izazvale aktuelnu krizu na Kosovu”, kao i da kontinuirano odbijanje Prištine da primeni sporazume iz Brisela i Vašingtona nastavlja da bude akutni izazov za regionalnu stabilnost. Podsetio je da od danas svi građani Srbije – svi Srbi, Albanci, Bošnjaci, Mađari, Romi, Goranci – mogu slobodno da putuju na KiM uz lične karte. Antrfile
Borelj: Verujem da možemo da rešimo i pitanje tablica
Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Đuzep Borelj, izrazio je uverenje da je moguće rešiti i otvoreni problem oko tablica između Beograda i Prištine. Borelj je u intervjuu za austrijski javni servis ORF naglasio da je mir u ovom regionu veoma krhak, ali da je sporazum o slobodi putovanja pozitivan korak. „Mi delujemo u modusu sprečavanja kriza. Kriza je mogla da izbije 1. septembra da nismo postigli dogovor o prelasku ’granica’. To je dobra novost”, objasnio je on. Ukazao je da je i dalje otvoren problem u vezi s tablicama. „Uveren sam da možemo i to rešiti”, poručio je Borelj.
Petar Petković navodi da nije prošao ni dan od dogovora o ličnim kartama, a Kurti već preti i najavljuje da će za dva meseca krenuti s primenom odluke od 29. juna kojom KM tablice više ne smeju da postoje i kako moraju da budu zamenjene u procesu preregistracije na RKS lažne države Kosovo. „Mi to ne prihvatamo, tražimo dogovor po istom principu kao za lične karte. Ako smo uspeli da sačuvamo srpske lične karte za KiM, to znači da isti princip mora da ostane i za tablice, da ostanu KM ili da se traži rešenje da Priština vrati statusno neutralne tablice, koje je Unmik počeo da izdaje 1999, a koje smo imali do 2020”, naveo je Petković.Antrfile
Rečenica koja čuva srpsku državnost na KiM
Takozvani disklejmer sastoji se od jedne duže rečenice kojom se na svaki način podvlači da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da nema nimalo prostora za drugačija tumačenja. Tekst glasi: „Omogućavanje korišćenja ličnih karata izdatih od strane Prištine (Kosova) vrši se isključivo iz praktičnih razloga radi olakšavanja položaja pojedinaca i omogućavanja slobode kretanja, u skladu sa Sporazumom o slobodi kretanja, postignutim u dijalogu 2011. godine, ne može se tumačiti kao priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, ne prejudicira određivanje konačnog statusa Kosova i ne može se tumačiti kao pristanak Beograda na odstupanje od Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (1999).”
Više o stanju na KiM pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
