Poslednji predsednik SSSR-a, koji je preminuo u utorak u 92. godini života, bio je čovek najzaslužniji za prekid Hladnog rata i posledično ujedinjenje Evrope i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1990.
Danas je vidljivo da je pet godina pre rusko-ukrajinskog sukoba pisao da su danas oni koji vode svetsku politiku "zbunjeni i izgubljeni".
- Samo što nijedan problem danas nije tako hitan kao što je militarizacija politike i nova trka u naoružanju. Najvažnija stvar mora postati zaustavljanje i prekidanje te uništavajuće trke - napisao je Gorbačov, linkajući pritom članak New York Timesa od 23. decembra 2016. o izjavi Vladimira Putina da "uopšte nije iznenađen izjavom Donalda Trampa o tome da SAD treba da poveća svoje nuklearne sposobnosti".
Putin je tada objasnio da je Tramp takve stvari, zapravo, otvoreno najavljivao u predizbornoj kampanji. Gorbačov takav svet opisuje kao "preopasan", svet u kojem se u Evropi gomila sve više vojske, tenkova i drugih oklopnih oružja, pisao je tada Express.
- NATO-ove i ruske snage i oružje, koji su se donedavno raspoređivali na velikim udaljenostima jednih od drugih, sada stoje jedni nasuprot drugih tako da se gledaju direktno preko brisanog prostora - piše dalje Gorbačov.
I dok te iste zemlje muku muče da svojim nacionalnim budžetima pokriju osnovne potrebe svojih stanovnika, njihovi vojni troškovi rastu. Novac se lako troši na sofisticirano oružje čija je snaga razaranja u poređenju s oružjem za masovno uništenje, kao što su podmornice čiji je jedan jedini plotun projektila dovoljan za uništenje pola kontinenta.
Ili na odbrambene raketne isteme koji podrivaju stratešku stabilnost.
Već takvi Gorbačovljevi opisi, znači iz pera nekoga ko jako dobro zna kako je živeti s prstom na crvenom dugmetu i imati nasuprot istu takvu situaciju, dovoljni su za hladne žmarce niz kičmu.
- Političari i vojne vođe daju sve ratobornije izjave, a njihove odbrambene doktrine sve su opasnije. Tom ratničkom pokliču pridružuju se i komentatori i TV voditelji. Sve skupa deluje kao da se svet priprema za rat - rekao je Gorbačov.
Gorbačov potom podseća na sve ono što su postigli on i Ronald Regan; pokrenuli su mehanizme nuklearnog razoružanja, tokom kojeg je uništeno 80 posto oružja, "bez da je ugrožena ičija sigurnost". A to je bilo moguće samo zato što su SSSR i SAD, te dve zemlje, zajedno izjavile da nuklearni rat naprosto ne može nikoga dovesti do pobede, u njemu je bilo čija pobeda jednostavno nemoguća, te stoga do njega nikada ne sme ni doći. Dve supersile su se tada dogovorile da neće tražiti načine za vojnu superiornost nad onim drugim, a svet je tada odahnuo.
- Sećam se sastanka Politbiroa 1986. na kojem smo raspravljali o odbrambenoj doktrini. Predloženi nacrt sadržao je sledeće reči: "Odgovor na napad svim raspoloživim sredstvima". Takvom izrazu suprotstavili su se tada članovi Politbiroa. Svi su se složili da nuklearno oružje mora služiti samo jednoj svrsi, sprečavanju da dođe do rata, kao i da krajnji cilj mora biti svet bez nuklearnog oružja - prisetio se Gorbačov vremena koja se, neverovatno, čine bitno razumnija od današnje političke stvarnosti.
Upravo 1986. na sastanku u Rejkaviku, iako se tada nisu ni na šta konkretno obavezali, Gorbačov i Regan napravili su istorijski pomak od hladnoratovskih odnosa. I to kakav. Puno godina posle pričali su da je Regan došao sumnjičavo pripremajući tešku pregovaračku bitku o nuklearnom oružju.
Da bi ga Gorbačov u jednom trenutku prekinuo predlogom da kao konačni cilj jednostavno postave svet bez nuklearnog oružja. Regan je ostao šokiran. A onda oduševljeno prihvatio sasvim novu pregovaračku logiku suprotstavljenih nuklearnih sila, otada su se počeli smatrati u neku ruku prijateljima. Samo tri godine posle pao je Berlinski zid. Ako je u nekom trenutku započeo početak kraja Hladnog rata, onda je to bio taj na Islandu. A danas?
- Danas se nuklearna pretnja opet čini stvarnom. Odnosi između velikih sila od loših postaju još gori već nekoliko godina. Pritom se uzajamno podržavaju politički zagovaratelji sve većeg naoružavanja i vojno-industrijski kompleks - poentirao je Gorbačov 2017.
Sve ostalo što je naveo bilo je podsećanje na čisti, najjednostavniji zdravi razum. Svet bi se, znači, trebao ujediniti oko borbe protiv terorizma, što bi ujedno približilo sukobljene strane sveta.
Povrh toga, za stabilan svet, sve te sile morale bi se ujediniti, kao nekad, oko dogovora o potpunoj vojnoj i političkoj stabilnosti. Naravno, sve i preko UN-ovih tela, ali prvenstveno preko SAD-a i Rusije, zemalja koje još uvek drže više od 90 posto svetskog nuklearnog arsenala.
- U modernom svetu rat mora biti proglašen protivzakonitim, jer ni jedan jedini današnji problem u svetu ne može se rešiti ratom; ni siromaštvo, životna sredina, niti migracije, rast stanovništva ili nestašice resursa - zaključio je on.
Izvor: Mediji
