Piše: Mihailo Medenica
Obaveza svakoga od nas (ne dece, nas magaraca od 40+ godina za kojima ostaju deca) da zaista budemo spremni izginuti za ono za šta su bolji od nas izginuli da bismo mi nečemu valjali!
I, valjamo li?!
Iskreno verujem da valjamo, taman toliko da potomcima ne ostavimo bruku i bedu da nas po njima poznaju.
A, neće imati po čemu drugome ako im ostavimo kuću a ne sačuvamo dom!
Pisah stotinu puta i pisaću: kuća je sve što se omeđi sa četiri zida, a dom je ono na čemu se ta četiri zida temelje!
Kuću zaključaš da bi je sačuvao, dom nema brave – da bi nas sačuvao!
Gde je Srbinu dom do Kosova i Metohije?!
Koliko je to imanje dovoljno veliko da Srbin kaže: „Vidiš, sve to je moje…“, ili bogastvo da ustvrdi: „Imam koliko ne mogu da potrošim…“?!
Ništa nemamo i sve smo potrošili bez Kosova i Metohije!
Nikad ne zaboravi, Srbine, da ti je svaka livada Polje Kosovsko, i svaka voda Sitnica, Bistrica i Lab!
Nisu Dečani da im se diviš no da ih živiš!
Ne možemo se doveka zaklinjati: „Dogodine u Prizrenu“, moleći Boga da ta godina ne bude za naših života!
Evo, dabogda bila za mojega, nije smrt postradati kraj Arhangela, no vaskrsenje!
I ja sam otac, nije se meni život dosadio, niti sam se nanosio glave, ali požalio ne bih da me deca oplakuju nad kamenom u Prizrenu, nego da se „naživim“ ko pusti kamen koji nikad ničemu neće biti temeljac…
Bez Kosova smo- niko! Bez Metohije smo- ništa!
Nije to 15 odsto teritorije već 100 odsto svega što jesmo, što su nam preci bili i što će nam potomci biti!!!
Toga i Šiptari moraju biti svesni: nije Srbija ona nakarada od „mirdita- dobar dan“, niti su proklete „žene u crnom“ što i Srpkinja u crnini, niti smo svi espreso patriote kojima svetinja stane u tri srka…
Pevamo o Košara i Paštriku jer ćemo se vratiti na njih!
Nisu to pesme o nečemu što je bilo već što će tek biti!
Nisu nam deca ostala gore da mi ostanemo ovde, u četiri zida bez doma…
Nije naše koliko nam ostane deobom očevine, no koliko mi praočevine ostavimo da se nikada ne deli!
Ako je ovo ta godina u Prizrenu- hvala ti Gospode, biće nas dovoljno…
Kosovo i Metohija nije problem već rešenje svakoga problema!
Vi koji se gnušate ovih redova iskreno pozdravljam, uživajte u svemu što mislite da imate i što ne biste da izgubite, a mislite da možete da sačuvate.
Šiptari, ako vas je ko rekao da Srbin neće ginuti za Kosovo i Metohiju- slagao vas je, opako!
Prijatelj mi kaza da je moja najveća mana što se vazda vodim srcem a ne pameću, i da slovom mogu dobiti više bitaka nego mačem.
Tako je, sve se bitke dobijaju perom, ali je u nekim bitkama potrebno mačem prokrčiti put peru…
Ne bagateliše Srbin glavu, ali je i ne žali, zapamtite svi što ste nam rušili crkve misleći da je ubiti Srbina isto što i ubiti Boga u njemu.
I mrtav Srbin juriša, bežale su cokule pred krvavim opankom…
Izvor: Dva u jedan/NSPM
