Premijer privremenih institucija tzv. Kosova Albin Kurti svojski se potrudio da izazove najtežu krizu na severu Kosmeta i to mu nije pošlo za rukom, ali se prethodnih dana ispostavilo da je dodatno rasplamsao političku krizu u samoj Prištini. „Autogol” sa slanjem naoružanih specijalaca na sever i administrativne prelaze Jarinje i Brnjak, zbog odluke o registarskim tablicama i ličnim kartama koju je potom morao da odloži, mogao bi skupo da košta Kurtija lično, ali i da znatno oslabi pozicije Prištine. Prvog avgusta, nepun dan pošto su se zbog odluka njegove vlade u četiri opštine na severu KiM oglasile sirene za vazdušnu opasnost, a lokalni Srbi postavili barikade na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, Prištini su stigle nepovoljne vesti i od pojedinih zemalja Evropske unije i NATO-a – Španija i Grčka nagovestile su još čvršću nameru da ne priznaju samoproglašenu kosovsku nezavisnost.
Nije na odmet podsetiti da je u noći između 31. jula i 1. avgusta Kurti pod pritiskom SAD, Kvinte i EU odložio primenu odluka za 30 dana. Zbog svega toga se našao na udaru opozicije, ali politička prepucavanja, sasvim opravdano, ostala su u senci poruka Španije i Grčke, a tiču se stava o nepriznavanju. Španski premijer Pedro Sančez, boraveći u Tirani, na zajedničkoj konferenciji za štampu s albanskim premijerom Edijem Ramom, rekao je da smatra da je proglašenje nezavisnosti Kosova jednostrano, da predstavlja kršenje međunarodnog prava, tako da to Španija ne može prihvatiti.
Sančez je ovo izjavio u kontekstu evrointegracija regiona, a naveo je da je normalno da postoji neslaganje između dve prijateljske zemlje kao što su Španija i Albanija, što u ovom slučaju znači, kako je rekao, neslaganje u vezi s Kosovom. Istog dana, tokom posete Vijetnamu, ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas, i to baš komentarišući dešavanja na KiM, poručio je da su potrebni oprez i poštovanje međunarodnog prava i rekao da će Atina učiniti sve da olakša Beogradu i Prištini da reše nesuglasice.
Kako za „Politiku” objašnjava iskusni diplomata Zoran Milivojević, izjava španskog premijera potvrđuje da Madrid nema nameru da promeni stav po pitanju priznanja kosovske nezavisnosti, a napominje da se tome pridružila i Grčka. „Izuzetno je važno iz prostog razloga što dovodi u pitanje strategiju grupe u samoj Evropskoj uniji koja vrši pritisak na tih pet zemalja i to čini i u ovoj poslednjoj rezoluciji Evropskog parlamenta s tim pozivom da tih pet zemalja promene stav”, ističe Milivojević.
Ukazuje i na to da su Španija i Grčka u poslednje vreme bile predmet spekulacija kao mogućnost da od njih počne promena stava. „Ovo što je Sančez potvrdio definitivno govori da ne treba očekivati da će te zemlje da promene stav. To dovodi u pitanje i situaciju u EU, imajući u vidu nastup nemačkog kancelara Olafa Šolca u Prištini kada je čvrsto bio na poziciji da priznanje treba da bude obostrano i da priča oko Kosova treba da se završi priznanjem od strane Srbije”, kaže Milivojević. Navodi da to pokazuje da ove zemlje nisu podlegle pritisku. „Ne treba očekivati da će na nivou EU u dogledno vreme doći do usaglašavanja te pozicije i do promene stava ovih zemalja. Grupacija oko Zelenih i oko liberala koji se za to zalažu nema nikakve šanse za uspeh”, ističe naš sagovornik.
I Sančez i Dendijas govorili su o kršenju međunarodnog prava, što je, sasvim očekivano, uznemirilo Prištinu. To potvrđuje i izjava potpredsednika kosovske skupštine i poslanika Demokratske partije Kosova Envera Hodžaja, koji u tamošnjoj javnosti slovi za aktivnog i iskusnog političara. „Kosovo je do juče imalo zlatnu priliku da dobije priznanje pet zemalja članica EU, zbog strateškog pada Rusije i izolacije Srbije. Stav u Tirani španskog premijera i grčkog ministra spoljnih poslova u Vijetnamu protiv priznanja nezavisnosti konačno je na duže vreme sahranio istorijski zamah i šansu”, naveo je Hodžaj na „Fejsbuku”, prenosi portal „Kosovo onlajn”, i dodao da je njihov „lažni argument” licemerje i samo u službi Rusije i EU. Zaključio je da je vreme pred njima vreme usamljenosti i neodgovornosti Kurtijeve vlade.
Milivojević napominje da Hodžajeva poruka ima spoljnopolitičku dimenziju i održava realnu situaciju, ali ima i unutrašnji segment, a to je napad na Kurtija i njegovu politiku. „To je pokušaj da se s te pozicije dovedu u pitanje njegova vlada i politika u vezi s pregovorima sa Srbijom i za rešavanje kosovskog pitanja preko dijaloga i preko EU. Strategija da se preko promene stava ovih pet zemalja isposluje proboj Kosova na potvrdi državnost ubuduće preko EU s mogućnošću da se kandiduje za EU, Savet Evrope i sve što Kurti pokušava, na neki način, pada u vodu”, kaže Milivojević.
Sve ovo, navodi, pokazuje da je strategija potvrde kosovske državnosti pala na najniže grane i da je neodrživa, a da sve što Srbija radi i ono što je radila s politikom otpriznavanja i sa argumentima koji su na snazi ima punu potvrdu i proizvodi efekte. „Način na koji je Španija nastupila direktno je na liniji onoga što su stavovi i argumenti Srbije u vezi s KiM. Za nas je posebno važno to što je Sančez afirmisao međunarodno pravo i nešto što odudara od američke strategije u ovom trenutku, povezane s pravilima i doktrinom koja podrazumeva pravila, a ne poštovanje međunarodnog prava u punom smislu. Afirmacija međunarodnog prava za nas je od kapitalnog značaja”, ocenjuje Milivojević.
Pokazalo se da bez Srbije nema rešenja
Ono što radi Kurti više ne odgovara ni zapadnim centrima moći, ocenjuje Milivojević i dodaje da reakcija SAD, prvi put na ovaj način, pokazuje da Kurtijeva politika nema punu podršku u Vašingtonu. Smatra da sve ovo ne znači da će se SAD odreći Kosova i podrške kosovskoj državnosti, ali im način na koji Kurti to želi da sprovede, očigledno, ne odgovara. „Pokazalo se da ne može bez Srbije i da su Srbi čvrsti u stavu da neće dozvoliti ništa nasilnim putem, što bi dovelo u pitanje njihovu poziciju i opstanak na tim prostorima. Pokazalo se i da su se međunarodne okolnosti promenile: srpska pozicija je sasvim drukčija, i da je globalni kontekst ipak prisutan u celoj priči”, ističe Milivojević. Kurti sprovodi svoju politiku i nema nameru da to menja, a kako ocenjuje, on će biti još radikalniji u pokušaju da tu politiku sprovodi, ali odgovornost je sada na Vašingtonu i Kvinti.
Šta Priština može da preduzme protiv Srba, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
