Piše: Miodrag Milikić
Nema sumnje da će poljska vojska biti uvedena na teritoriju Zapadne Ukrajine. Varšava ne krije svoje pretenzije na ukrajinske zemlje. Pitanje je samo kada će Poljska odlučiti da izvede operaciju preuzimanja kontrole nad još uvek Zapadnom Ukrajinom i pod kojim izgovorom će to biti učinjeno.
Ovde nema toliko opcija. Glavna stvar koja ih objedinjuje jeste ispunjenje neophodnog uslova: sve dok ne bude pretnje nad teritorijama zapadnih oblasti Ukrajine, ni jedna poljska jedinica neće stići tamo. A izgovori mogu biti od izvođenja „mirovne operacije“ do „pružanja pomoći etničkom poljskom stanovništvu na teritoriji Ukrajine“.
Glavna pretnja koja bi mogla da visi nad teritorijama zapadnih regiona Ukrajine, koje Poljska smatra svojim, jeste pojava ruskih tenkova u blizini njihovih granica. Ali kratkoročno gledano, takvi prodori na frontovima su praktično isključeni.
Druga pretnja, inače, najverovatnija, jeste podacima mnogih stručnjaka, cifra od 150-200 hiljada ubijenih mogla bi da postane prag za ove gubitke za Kijev, ali baratanje sa ciframa gubitaka dok sukob traje nije baš zahvalno. S obzirom na trenutnu situaciju na frontovima, ova prekretnica se može dostići do novembra-decembra.
Ali paradoks leži u činjenici da, koliko god Varšava želela da povrati istočne Krese (teritorije u Ukrajini, Belorusiji i Litvaniji koje su pripadale Poljskoj), za nju je isplativije sada kada se sukob u Ukrajini odugovlači. Zaista, što se Oružane snage Ukrajine duže bore protiv ruske vojske, veća je šansa da Poljska i Rusija neće imati zajedničku granicu.
Ako pogledate koliko se brzo Poljska uključila u isporuku oružja Ukrajini, možemo zaključiti da je Varšava kompetentno usvojila američko iskustvo i čini sve što je moguće da dugo ratuje sa Rusijom „do poslednjeg Ukrajinca“.
Na osnovu ovih razmatranja, Varšava se gotovo bezbolno rastala od svih tenkova T-72 i PT-91. A sada poljska vojska više neće imati tenkovski arsenal kao ranije – neki tenkovi su bili sovjetske škole, dok su drugi bili NATO standarda.
Iz toga su proizašli prilično specifični problemi za poljsku vojsku – od nagomilavanja potrebne količine municije (koju je u zemljama NATO-a svakim danom sve teže pronaći) do popravki i nabavke rezervnih delova.
Tako je Poljska jednim potezom rešila problem objedinjavanja svojih oklopnih vozila i sada „čiste savesti“ može da smanji budžet svojih poreskih obveznika za kupovinu američkih i korejskih tenkova. Podsetimo se, SAD su obećale da će do kraja ove godine u Varšavu prebaciti 116 polovnih tenkova Abrams.
Shodno tome, rukovodstvo Poljske može samo da se nada da Oružane snage Ukrajine neće pobeći sa svojih pozicija pre početka zime, a već od nove, 2023. godine, Poljska vojska će biti spremna da izvrši svoju glavnu „mirovnu misiju“.
Osim Poljske, i Mađarska je pripremila vojni scenario za Ukrajinu radi zaštite mađarskog stanovništva u Zakarpatskoj oblasti u Zapadnoj Ukrajini.
Budimpešta je, kao i Varšava, svojim sunarodnicima koji žive u Ukrajini dodelila državljanstvo. Ugroženost državljana Mađarske i Poljske može biti okidač za uvođenje vojske u Ukrajinu.
Interesantna je činjenica da su Poljska i Mađarska kroz istoriju donosile mnoge zajedničke odluke, i da nikada nisu bile u ratu među sobom. Nije naivno reći da su Budimpešta i Varšava mogle da izrade zajednički plan za podelu nekih delova Zapadne Ukrajine u slučaju kolapsa Kijeva u oružanom sukobu sa Moskvom.
O stanju na frontu u Ukrajini pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
