Većina životnih prekretnica dešava se neočekivano; ponekad neprimetno kliznu pored nas, pa ih zapazimo tek kasnije, ako ih uopšte i primetimo. U bolnoj igri sudbine, Lidija ostaje sama. Želi samo da se zaključa u svoja četiri zida i plače dok ne ostane bez suza. Jedino olakšanje donose joj snovi: dok spava, kao da ulazi u neki paralelni scenario u kojem se ništa nije promenilo.
I tako, baš kada počne da ponovo pravi prve, stidljive korake u stvarnom svetu, Lidija oseća da je zov prošlosti vuče unazad, tamo gde je njen stari život sa Fredijem i dalje moguć.
Ali nemoguće je živeti istovremeno dva života. Ako želi da se vrati u svet u kojem je Fredi i dalje živ i gospodar njenog srca, mora da napravi izbor. Jer neko u njenom novom životu – njenom pravom životu – želi da ona ostane.
Izvor: Pravda
