Piše: Vesna Veizović
Američki ambasador Kristofer Hil, ambasador Francuske Pjer Košar, ambasador Švedske Anika Ben David i ambasador Norveške Jorn Eugen Jelsta zajedno su osudili odluku da se zabrani šetnja pripadnika LGBT+ populacije i ne samo osudili već dali vetar u leđa, i svojim plaćenim poltronima u Beogradu i onim nesrećnicima koji i dalje misle da postižu nešto tako što će izigravati glinene golubove, da se šetnja ipak održi bez obzira na većinsku volju naroda i na odluku srpske policije, Vlade Srbije i predsednika.
U nedelju je održana treća po redu narodna litija za zdravu porodicu a protiv gej parade. Izuzimajući izjave srpskog patrijarha, litija je bila veličanstvena! Više od sto hiljada ljudi je prošetalo ulicama Beograda, bez ijednog incidenta, maltene bez prisustva policije. Zato što je to zdrav narod ove zemlje, većinski narod ove zemlje, koji niti ima razloga za stid, niti za strah. Svako ko je bar u prolazu video litiju nije mogao a ne osetiti tu energiju zdrave, tradicionalne i nadasve pravoslavne Srbije koja samo želi da sačuva svoju decu od bolesne propagande zapadne liberalne ideologije.
Izjave patrijarha iako prilično politički korektne naišle su na osudu korporativnih pedera koji su razočarani njegovim, kako sami kaži „novim stavovima“, budući da je „bio na dobrom putu liberalnih prozapadnih ideja i da crkvu povlači unazad, umesto unapred“, šta god „to napred“ značilo. Što samo po sebi govori da njihove prljave šape nisu ušle samo u školske ustanove već i u srpsku pravoslavnu crkvu, a imajući u vidu da je početak EVROPRAJDA otvoren spuštanjem zastave na Palati Srbija (baš simbolično), ušao je u sve moguće ustanove!
Recipročno otkazivanju gej šetnje, otkazana je i i narodna litija. I pored toga što su smerovi kretanja ovih dveju šetnji bili u potpuno različitim pravcima, postojala je osnovana sumnja da bi u nekom trenutku dosta agresivni i po prirodi kontraverzni pederi skloni izazivanju incidenata mogli izazvati gnev naroda i još ispasti i žrtve.
Sada dolazimo do problema! Naime, iako je gej parada navodno otkazana, ona će se ipak održati. Gore pomenuti ambasadori uložili su suviše novca u ovdašnje korporativne pedere da bi i smeli uopšte da pomisle da se gej parada otkaže, i naravno da računaju na to da bi policijska sila prema stranim državljanima i stranim državnicima izazvala međunarodni politički incident. I bez obzira na direktan udar na unutarnje političke odluke Srbije i suverentitet, biće kako oni kažu. Ali valjda se i narod nešto pita!
Sa druge strane organizatori narodnih litija već su pristali na ideju da je gej parada otkazana i sasvim je izvesno da sila ljudi koja je bila proteklih sedmica neće biti ista. Što donekle potvrđuje i reči monaha Antonija da su litije organizovane od strane same države i vrha SPC, ne samo da bi se istrošila narodna energija jer je ona iz dana u dan sve veća, već da bi se lakše kontrolisala – oni pozovu, oni raspuste! Surovo, ali istinito.
Čak i bez obzira na tu činjenicu, čiju spoznaju upravo primamo, ne možemo osporiti onu predivnu narodnu energiju koja je činila Bogorodičin grad nikad sjajnijim i lepšim! Možda nismo ni znali koliko uticaja ima Srpska pravoslavna crkva na narod i da je jedina opozicija koju bilo koja politička partija ima, da je dovoljan jedan stidljivi poziv da se sjati narodna sila. Kako bi tek bilo da poziv nije bio stidljiv i da je patrijarh srpski stao na čelo litija prvog dana, da nije opravdavao svaku svoju izgovorenu reč i da se zaista uzda samo u silu onoga u koga svi treba da gledamo i kome da se nadamo dok čuvamo zavete koje nam je On dao?!
Hteli mi to da prihvatimo ili ne, iznad nas i oko nas vodi se rat i za naše duše a sada već izraženo za duše i psihu naše dece. Deset godina je otpor pružao mali broj ljudi okupljen oko monaha Antonija i po neke nacionalne organizacije, dok je SPC mudro ćutala. Za tih deset godina dok su se oni „samo šetali“, ušetali su se u sve institucije počevši od vrtića do crkve, a kako im je sve to malo sada bi da čitav narod preoblikuju po svom bolesnom obliku i to tako agresivno da su u stanju da zgaze svakoga ko im stane na put. NJihova agenda neće se zaustaviti na jednoj šetnji, već će ušetati u dom svakoga od nas, i neće se zaustaviti samo na LGBT+ i rodnoj propagandi, jer ono plus ostavlja čitav niz drugih bolesnih seksualnih varijacija od kojih je svakako pedofilija najgora i baš ona biće šlag na ovoj gorkoj torti koju nam poslužuju.
Upravo zato što to nije „samo šetnja“ već propagandni rat protiv pravoslavlja, tradicionalizma i porodice, a bez zdrave porodice nema ni zdrave države, u subotu 17. septembra i mi moramo biti na ulici. Zalet koji su oni uzeli ide toliko daleko da osim preumljenja i spuštanja svih granica morala, njima smeta i srpska zastava, himna, pozdravi jer kako kažu „nije ovo zemlja u kojoj žive samo Srbi“, pa bi da naprave eksperimentalni poligon i izbore se protiv svih „konzervativnih ideja“ kako navodi američki ambasador, a prva na udaru jeste i biće SPC. Pa iako naši crkveni velikostojnici još ćute u tmini straha, mi ne smemo taj strah da osećamo posebno ne od onih koji su u svakom smislu inferiorniji u odnosu na nas.
I nismo bili na ulici ni prethodnih litija zbog nekih organizatora, jer mi i ne znamo ko su organizatori, već smo bili zbog ideja koje zastupamo.
Oni će šetati jer imaju iza sebe bolesni zapad. A mi ćemo sprečiti tu šetnju jer iza sebe imamo Boga, jedni druge, imamo decu kojima želimo bar zdravu budućnost da obezbedimo ili možda treba da dozvolimo da i naša deca sutra žive u strahu. Bićemo na ulici jer je ovo naša zemlja a ne zemlja Kristofera Hila ili Marinike Tepić, Rumunke koja dvesta hiljada Srba naziva huliganima jer neće da padnu na kolena pred onima koji i dalje zvanično imaju F dijagnozu koja označava seksualne poremećaje u šifrarniku mentalnih oboljenja u Srbiji.
Ne smemo dozvoliti da se ovo više ponavlja jer oni ne žele samo jednaka prava, koja već imaju, već nadprava, odnosno tzv pozitivnu diskriminaciju u odnosu na nas kao i svaka druga navodno nacionalna ugrožena manjina. Ta ugrožena prava o kojima oni govore je davno prošlo vreme i jedini koji su u ovom trenutku ugroženi smo mi, mi koji smo već godinama terorisani od strane te manjine i ako sada ne stanemo na put toj bolesnoj mašineriji, već sutra će biti kasno.Naša slabost neće koštati samo nas, već našu decu zdrave budućnosti jer je pitanja dana kada će se i pedofili slobodno šetati a roditelji biti zatvarani jer su sopstveno dete hteli da zaštite. Nadam se da neće doći taj dan i da neće biti onih koji se kaju što nisu 17. septembra izašli na ulice i onemogućili da našom zemljom upravljaju stranci.
Za ovu borbu postoji previše razloga da bismo sada odustajali, pri tom valja imati na umu da je ovaj svet postao otvoreno bipolaran i da ćemo kao država morati da se odlučimo da li smo za Zapad ili protiv, odnosno u našem slučaju da li hoćemo da budemo robovi ili slobodni građani, jer taj Zapad koji se toliko zalaže za te slobode u nama Srbima uvek će videti „male Ruse“ koje treba potčiniti i uništiti. To uništenje ne mora pod obavezno da znači fizičko zatiranje sad i odmah, ali ideje koje nam se naturaju svakako vremenom vode u naš nestanak a na zadnjoj litiji jasno smo pokazali da u nama još ima snage da se borimo i pobedimo. Zato verujem u ovaj narod, u njegov slobodarski duh i da će se taj prvi korak ka zdravom izboru pokazati u subotu. I što je najvažnije izbor imamo i raširene ruke od strane onih kojima i po veri i po ideologiji zaista pripadamo, i za koje nećemo biti robovi već jednaki.
Na Kosovu i Metohiji 1999. u bici na Paštriku, vojna jedinica je tražila odobrenje za povlačenje jer nisu bili sigurni da mogu da zadrže neprijatelja, pokojni general Delić izgovorio je čuvenu rečenicu: NEMA NAZAD, IZA JE SRBIJA! Mi ćemo u subotu biti vojska bez zemaljskih generala, ali u borbi sa istim neprijateljem koji samo koristi suptilnije oružje i drugačije metode i baš zato nemamo ni napred ni nazad jer ovo je Srbija, jedna jedina koju imamo i ne smemo dozvoliti da nas pobede
Izvor: Vaseljenska.net
