U bošnjačkim strankama nastala je panika nakon nezvaničnih nagoveštaja da bi (ne)legitimni visoki predstavnik Kristijan Šmit mogao pre oktobarskih izbora nametnuti izmene Izbornog zakona i Ustava Federacije BiH, koje bi omogućile legitimno političko predstavljanje Hrvata. Najveće optužbe i uvrede, kako na račun Šmita, tako i na račun HDZ-a BiH, stigle su iz Demokratske fronte (DF) Željka Komšića. Generalni sekretar DF-a DŽenan Đonlagić i potpredsednik te stranke Zlatan Begić javno su optužili Šmita da ga „zanima samo provođenje zahteva HDZ-a” i kako „od BiH planira napraviti Palestinu koja će ovisiti o susednim državama”.
Kritike Šmitu predstavnici DF-a javno su uputili nakon što su u sredu s pravnim stručnjacima u Kancelariji visokog predstavnika (OHR) obavili konsultacije o mogućim izmenama Izbornog zakona. Posebno ih je, kako su rekli, razočarala Šmitova odluka da izbegne susret s njima i da ne učestvuje u razgovorima na koje ih je pozvao. Minulih dana na konsultacijama su bili i drugi predstavnici vladajućih i opozicionih stranaka iz Federacije BiH.
„Iza zatvorenih vrata Šmit se bavi time da sprovede zahteve HDZ-a i Vlade Hrvatske, da ovde napravi evropsku Palestinu koja će biti u političkom, vojnom i ekonomskom smislu biti zavisna od susednih država. Mi nećemo voditi ljubav s gospodinom Šmitom iza zatvorenih vrata o temi stvaranja Palestine u ovoj zemlji, niti ćemo pomagati nekima u Sarajevu, niti njegovim naci-HDZ prijateljima koji pokušavaju to provesti”, rekao je Begić i nagovestio mogućnost organizovanja protesta.
Sa sastanka u OHR-u i Đonlagić je izašao s uverenjem da Šmit „planira nametnuti izmene Izbornog zakona” i da priprema, kako je kazao, rešenja kakvih nema ni u jednoj evropskoj državi. On je poručio Šmitu da je „linija ispod koje DF neće ići implementacija svih presuda suda iz Strazbura”.
Od poteza koji bi Šmit mogao strepe i u Stranici demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića. „Smatramo da nije dobro menjati Izborni zakon u vreme predizborne kampanje”, izjavila je Alma Čolo, poslanik SDA u parlamentu BiH.
Politički predstavnici Hrvata ne obaziru se na mišljenje bošnjačkih zvaničnika i očekuju od Šmita da nametne odluku koja bi, kako kaže član Predsedništva HNS-a BiH Mario Karamatić, bila prva koja ne ide „niz dlaku” bošnjačkom narodu i bošnjačkim političarima i da bi ih „to uvredilo zato što ne mogu predstavljati Hrvate”.
O stanju na Kosovu i metohiji pročitajte OVDE.
Izvor: Politika