Đukanović navodi kako veruje da se do nove vlade može doći jedino odlukom građana na izborima.

"Predlog da se mandat za sastav Vlade poveri gospodinu Miodragu Lekiću, koji mi je juče u ime partija koje su osvojile većinu mandata na izborima 2020. godine uputio gospodin Andrija Mandić nisam mogao da prihvatim, jer smatram da se za to nisu stekli svi neophodni uslovi", naveo je crnogorski predsednik.

U obrazloženju Đukanović kaže da saglasno Ustavu, konsultacije o mandataru za sastav Vlade sa predstavnicima parlamentarnih partija, odnosno koalicija zastupljenih u Skupštini Crne Gore, obavio je 15. i 16. septembra ove godine.

Đukanović navodi da se pozivu nisu odazvali predstavnici Demokratskog fronta (DF), Demokratske Crne Gore (DEM), Socijalističke narodne partije (SNP) i Građanskog pokreta URA.

Kaže da jedino ovog puta lideri koalicije koji tvrde da imaju većinu nisu se odazvali na konsultacije.

"Nisu priložili ni potpise većine poslanika, a pozivaju se na prethodno iskustvo koje je sasvim drugačije. Dakle, nisam stekao utisak da postoji jasna većina koja bi bila u stanju da formira Vladu koja bi ponudila rešenja veoma teških problema na finansijskom, ekonomskom, pravnom, institucionalnom i političkom planu", kazao je Đukanović.

Razgovore je imao sa potpredsednikom Demokratske partije socijalista (DPS) Jevtom Erakovićem, generalnim sekretarom Aleksandrom Bogdanovićem i šefom kluba poslanika u Skupštini Crne Gore Danijelom Živkovićem, predsednikom Socijaldemokratske partije (SDP) Raškom Konjevićem i njegovim zamenikom Borislavom Banovićem, potpredsjednikom Socijaldemokrata Crne Gore (SD) Borisom Mugošom i generalnim sekretarom Milošem Čelanovićem, predsednikom Bošnjačke stranke (BS) Ervinom Ibrahimovićem i potpredsjednikom Damirom Gutićem, predsednikom Albanske alternative (AA) Nikom Đeljošajem, predsednikom Force Genci Nimanbeguom, predsednikom Demokratske unije Albanaca (DUA) Mehmedom Zenkom, predsjednikom Demokratske partije (DP) Fatmirom Đekom i predsjednikom Liberalne partije (LP) Andrijom Popovićem i Generalnim sekretarom Esadom Šainovićem.

Javnost je, kako kaže, od strane pojedinih predstavnika partija koji su učestvovali u konstituisanju predloga za mandatara obaveštena da je on dobio samo verbalnu podršku, i da potpise podrške nisu dali poslanici URA, SNP i CIVIS.

"Podsećam da su prilikom određivanja mandatara za sastav 42. Vlade (Zdravko Krivokapić) predstavnici tri pobedničke koalicije ("Za budućnost Crne Gore, "Mir je naša nacija" i "Crno na bijelo") učestvovali u konsultativnom procesu i priložili potpise podrške većine od 41 poslanika. Takođe, prilikom određivanja mandatara za sastav 43. Vlade (Dritan Abazović) politički lideri većine od 46 poslanika su učestvovali na konsultacijama kod Predsjednika države i nedvosmisleno najavili podršku izboru Vlade, što je do u nijansu potvrđeno na sednici Parlamenta", navodi Đukanović.

Kaže da jedino ovog puta lideri koalicije koji tvrde da imaju većinu nisu se odazvali na konsultacije.

"Nisu priložili ni potpise većine poslanika, a pozivaju se na prethodno iskustvo koje je sasvim drugačije. Dakle, nisam stekao utisak da postoji jasna većina koja bi bila u stanju da formira Vladu koja bi ponudila rješenja veoma teških problema na finansijskom, ekonomskom, pravnom, institucionalnom i političkom planu. Posebno na bezbednosnom, imajući u vidu aktuelnu krizu u Evropi izazvanu agresijom Rusije na Ukrajinu, koja ima nesumnjive implikacije na bezbednost Zapadnog Balkana", navodi Đukanović i dodaje kako smatra da ne postoji politička saglasnost o formiranju Vlade (o čemu svedoči i saopštenje Građanskog pokreta URA, jednog od konstituenata navodne većine, s jučerašnje sednice Predsedništva).

"Što doživljavam kao nameru da se dalje troši vreme u kojem bi se nastavili pregovori o deobi resora u Vladi i "mesta po dubini", dok bi za to vrijeme država dodatno bila urušavana. Na osnovu navedenog, razgovora koje sam obavio, činjenice da su predstavnici partija koje sam naveo ignorisali poziv za konsultacije, i neubedljivog predloga koji sam dobio, a koji je javno doveden u pitanje i od strane pojedinih predstavnika stranaka koje tvrde da imaju većinu, obaveštavam Vas da je konsultativni proces jasno pokazao da nema osnova da se u Ustavom predviđenom roku predloži mandatar koji bi obezbedio podršku u Skupštini Crne Gore za sastav 44. Vlade Crne Gore", naveo je Đukanović.

Stoga, saglasno ustavnim ovlašćenjima, kako kaže Đukanović, podnosi Predlog za skraćenje mandata 27. saziva Skupštine Crne Gore.

"Smatram da je to najoptimalnije rešenje u datoj političkoj situaciji, i da je u najboljem interesu svih građana Crne Gore, jer se time otvara mogućnost organizovanja prijevremenih parlamentarnih izbora u što kraćem roku, što će omogućiti izbor Vlade koja će delovati u punom kapacitetu. Regionalni i globalni kontekst, kao i političko-bezbednosni izazovi, ekonomski i finansijski problemi sa kojima je suočena Crna Gora, posebno u energetskom sektoru, zdravstvu i drugim oblastima, zahtevaju kompetentnu, odgovornu i efikasnu Vladu koja će danonoćno biti posvećena njihovom rešavanju", naveo je Đukanović.

Veruje da se do takve Vlade može doći jedino odlukom građana na izborima.

URA: Predsednik prekršio Ustav, Demokrate vratile Đukanoviću mehanizam odlučivanja

Građanski pokret URA je saopštio danas da je Đukanović prekršio Ustav, a da su Demokrate rušenjem 43. Vlade vratili mehanizam predsedniku države u ruke.

"Demokrate su rušenjem 43. Vlade vratile mehanizam odlučivanja o daljim političkim procesima u državi u ruke Milu Đukanoviću, na šta je URA na vreme upozoravala, a što je danas došlo na naplatu", poručuju iz GP URA, prenela je RTCG.

Ispostavlja se, kako kažu, da su Demokrate na ovaj način želele samo opstrukciju, "zaslepljeni patološkom mržnjom prema GP URA i njenom lideru Dritanu Abazoviću".

URA podseća da su nudili rekonstrukciju 43. Vlade, a da su Demokrate to odbacile i time vratile mehanizam u ruke Đukanoviću.

"Uzgred Demokrate su opstruirale pregovore o novoj vladi izbegavajući da za sedam sastanaka donesemo konkretna rešenja i sa svojim besmislenim zahtevima minirale čitav proces", poručio je pokret URA.

Nesporna je, kažu oni, činjenica i da Miodrag Lekić ima podršku GP URA za novog mandatara, jer je Predsedništvo taj predlog juče potvrdilo na glasanju, ali i donelo odluku da se ne potpisuje bilo kakav dokument do konačnog dogovora i preciziranja svih stvari.

"Đukanović je ovim činom pokazao nedemokratski karakter, samovolju i autokratski manir, jer Ustavom i zakonima nije predviđeno da se za imenovanje mandatara Vlade potpisi moraju skupiti. Bez potpisa poslanika određeni su gotovo svi mandatari vlada u Crnoj Gori. U ovom trenutku najvažnija stvar za i dalje aktuelni sastav parlamenta jeste da se postigne konsenzus oko izbora Sudskog saveta i sudija Ustavnog suda kako zbog EU puta Crne Gore tako i zbog regularnosti izbornih procesa koji slede", poručuje GP URA.

Đukanović se sinoć nije oglašavao oko mandata Lekiću

Đukanović se sinoć nije oglašavao oko mandata za sastav Vlade, nakon što je obavešten da poslanik i lider Demosa Miodrag Lekić ima podršku skupštinske većine da formira novu izvršnu vlast.

Đukanovića je o tome obavestio lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić, u pismu koje mu je uputio neposredno nakon što je "stara većina" postigla saglasnost za Lekića i "paket akcija" u njegovoj vladi, što je bio zahtev GP URA od početka pregovora.

Prema Ustavu Crne Gore, predsednik predlaže mandatara 30 dana od konstituisanja Skupštine, u ovom slučaju od smene Vlade Dritana Abazovića, do koje je došlo 19. avgusta.

O najvećoj prevari u Srbiji pročitajte OVDE.

Izvor: Tanjug