Piše: Vladimir Dimitrijević

OPASNO JE OGREŠITI SE O DECU 

Dostojevski je učio da ceo svet ne vredi jedne dečje suze. Koliko je opasno ogrešiti se o dete, veli starac Zosima u „Braći Karamazovima“:“Svakoga dana i časa, svakoga trenutka nadgledaj samoga sebe i pazi na sebe, da ti izgled bude blago lep. Eto, prošao si pored maloga deteta, prošao si ljut, sa ružnom rečju, sa ozlojeđenom dušom; i nisi možda ni primetio dete, ali ono je tebe videlo, i lik tvoj, ružan i zao, možda je ostao u njegovom slabačkom i nezaštićenom srdašcu. Ti to ne znaš, međutim si možda već time bacio rđavo seme u njegovu dušu, a to će seme možda i porasti, a sve stoga što se nisi uzdržao pred detetom, jer u sebi nisi odgajio obazrivu i delatnu ljubav“.(1)
Dostojevskog je najviše bolela patnja nevine dece. 
A kod nas deca mnogo, mnogo pate. 

DECA I TUMORI 

U Srbiji skoro svakog dana jedno dete oboli od raka, a jedan razred godišnje umre.(2) 
Priča mi taksista – vozio je majku i dete na onkološki pregled u Beograd. Shvatio je, pred bolnicom u koju ih je dovezao, koliko male dece strada od kancera, i pobegao je  glavom bez obzira. Nije mogao da gleda tu patnju. Pita me:“Zar je moguće da je ova vlast dala tri miliona evra za hiljade policajaca koji su čuvali šačicu prajdera, a da nemaju pare da decu leče od NATO tumora, da ih šalju u inostranstvo, nego se u prodavicama drže kartonske kutije sa fotografijama obolelih i sirotinja ubacuje pare od kusura? Gde će ovima na vlasti duša?“
Kakva duša? 

Znaju li oni za Boga i dušu, iako primaju crkveno ordenje? 

ZNAJU LI ONI ZA BOGA I DUŠU?

Da li oni misle da se Bog može podmititi ktitorstvom  hrama Svetog Save, ili bilo kog drugog hrama, ako se ne gleda na žive hramove, a to su ljudi Gospodnji, koje sveštenik kadi u hramu kao i ikone – jer su ljudi istinske ikone, za koje je, po pravoslavnom učenju, Hristos umro i vaskrsao? A deca su najikoničnije ikone – sam Hristos je rekao da je njihovo Carstvo Božije, i ko ne primi to Carstvo kao dete, neće ni ući u njega? 

Daca su naša jedina budućnost, a sve ih je manje, i sve su bolesnija. 
Šta vlastodršce briga za decu obolelu od raka kad su spremni da ulože tri miliona evra u policiju kojom komanduje Kristofer Hil, i koja brani NATO prajd, iako je taj isti nosilac ordena Svetog Save tvrdio da njemu nikad i niko neće narediti hoće li biti prajda ili neće? 

ŠTA SU RADILI POLICAJCI?

Čitaoče, da ponovimo: država Srbija je, od tvojih para, koje daješ za porez, platila tri miliona evra policiji da šetka po Tašmajdanu šačicu NATO prajdera, koji su, između ostalog, vređali Hrista, slavili „kosovsku nezavisnost“ i veličali Ukrajinu Zelenskog.(3) 
Ti policajci su, između ostalog, nasrtali na normalne ljude, poput Dejana Mirovića, profesora prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici,  LJubomira Stefanovića, sa „Slavija.info“ i Miroslava Parovića, presednika Narodnog slobodarskog pokreta, čija je jedina krivica bila što su se zatekli na Slaviji pred do zuba naoružanim robotima od kojih su neki, kao Ajhman svojevremeno, bili spremni da „samo rade svoj posao“, braneći Hilove NATO prajdere u okupiranom Beogradu.(4) 

Ali, pustimo sve ovo na stranu. Vratimo se pitanju – zašto tri miliona evra država troši na ruganje Hristu, veličanje Velike Albanije i ukronacističke Ukrajine, a ne daje novac za lečenje dece bolesne od NATO tumora. 

OSIROMAŠENI URANIJUM – TRAJNI UBICA

Zamisli sada, čitaoče, koliko u ovoj nesrećnoj Srbiji, koja zaista izumire, strada dečice naše ( ne samo srpske, naravno, no i svih koji u Srbiji žive ) od tumora, koji su posledice NATO bombardovanja! Ili, kako to piše u radu Aleksandra Pleskonjića:“Osiromašeni uranijum, dakle, izaziva posledice u ljudskom organizmu koje se ogledaju u promeni građe ćelija, zbog čega direktno pospešuje razvoj kancerogenih obolenja (što potvrđuje vezu između osiromašenog uranijuma i podataka o broju obolelih i umrlih od raznih vrsta raka) i utiče na genetski materijal, a time dovodi do toga da se rađa potomstvo sa različitim psiho-fizičkim poremećajima. Obe posledice osiromašenog uranijuma u ljudskom društvu imaju dugogodišnje dejstvo, što ih čini faktorom ugrožavanja ekološke bezbednosti aktuelnim, kako u vremenu od NATO agresije do danas tako i danas a i u, najblaže rečeno, doglednoj budućnosti. U jednom slučaju, ljudi prvo obolevaju od kancerogenih oboljenja, neki se i godinama bore sa sa bolešću, podvrgavaju veoma skupim i iscrpljujućim terapijama i hirurškim zahvatima koji nemaju garanciju uspeha za obolelog, a predstavljaju izuzetnu patnju kako za obolelog tako i za svakoga iz njegovog okruženja, dok u drugom slučaju dolazi do rađanja potomstva sa određenim deformitetima, što svakako jeste izuzetna patnja i duševni bol, kako za rođenog potomka tako i za celo okruženje. Na ove načine, osim na direktno ugrožene, osiromašeni uranijum utiče i na društvo u celini, s obzirom na to da predstavlja realnu pretnju po ekološku bezbednost i izaziva posledice po život i zdravlje ljudi, ekonomske posledice i političke posledice, čime se potvrđuje međuzavisnost ekološke i društvene bezbednosti i njegov uticaj na bezbednost uopšte.“(5)

Jasno? Jasno. Svima osim vlastodršcima, slugama Hila i NATO pakta.

ZAŠTO? ZAŠTO? ZAŠTO?

Isti zločinci koji su našu decu i nas potrovali NATO uranijumom sad su organizovali NATO prajd. Ali, nisu ga finansirali oni – naredili su vlastodršcima da otme naše pare, koje smo teško zaradili, i da njima finansira okupaciju Beograda u nedelju 18. septembra 2022. godine. 

A naša bolesna deca i njihovi roditelji i rodbina pitaju – zašto? Zašto? Zašto? 

I Bog pravde pita – zašto? 

I Sveti Sava, čije ordenje nose domaće sluge Imperije Vašington - Brisel, pita:“Kako ste se usudili? Oteli ste od moje dece i dali ste NATO rugačima Hrista, zato što vam je naredio srbomrzac Kristofer Hil!”

Teška je ruka Nemanjića Save, kaže Vladika Nikolaj.

NA STRANI DOSTOJEVSKOG 

Mi, koji smo protiv NATO pakta i NATO prajda, na strani smo Boga i naše dece, i na strani smo Dostojevskog, koji je o temeljima NATO civlizacije još u 19. veku jasno rekao:“Oni tamo pišu o našem narodu: „divalj je i neprosvećen… ni blizu evropskom…“ Da, naš narod je – svȇt u poređenju sa tamošnjim! Naš narod nikada nije došao do takvog cinizma, kao u Italiji, na primer. U Rimu, u Napulju, meni su na ulicama predlagali takve gnusobe – mladići, skoro deca… Odvratne, protivprirodne poroke – otvoreno, pred svima i to nikoga nije uznemirilo. A neka pokušaju tako nešto da učine kod nas! Ceo narod bi skočio, osudio zato što je za naš narod to smrtni greh, a tamo je, eto – običaj, jednostavno navika, – i ništa više. I sad, tu „civilizaciju“ hoće da presade u naš narod. Da, nikad se sa tim neću saglasiti! Do poslednjeg dana ću se boriti sa njima, – neću odstupiti.“(6)

A gde će duša onima koji daju tri miliona evra za NATO prajd, a nemaju pare da leče našu decu od NATO tumora, to neka oni odgovore. Ja im, naravno, kao i sebi, želim pokajanje. Jer „strašno je pasti u ruke Boga Živoga“. ( Jevrejima 10,31). 
        
UPUTNICE ( 20.9.2022. godine ):
1.        https://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/12931
2.    https://www.politika.rs/scc/clanak/499600/Danas-je-Dan-dece-obolele-od-raka-u-Srbiji-svakog-dana-najmanje-jedan-nov-pacijent
3.    https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vulin-evroprajd-mup-kostao-tri-miliona-evra/ www.pravda.rs/2022/9/20/bulatovic-kad-prajdovac-masno-slaze/
4.    https://srbin.info/drustvo/stefanovic-dr-mirovica-dr-parovica-i-mene-policija-je-napala-puskama-zbog-parade/
5.    https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:21294/bdef:Content/get
6.    https://srodstvopoizboru.wordpress.com/category/%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%98/%D1%84-%D0%BC-%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8/

Ostale tekstove Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda