Piše: Ivan Pajović
Rat se isključivo (za sada) vodi na teritoriji Ukrajine, zato će ona u kratkoročnom periodu i pretrpeti najveće štete. Ova zemlja je već izgubila kontrolu nad 20% svoje predratne teritorije gde su se nalazili značajni industrijski centri, kao naprimer Marijupolj, ili plodna poljoprivredna prostranstva u Hersonskoj oblasti. Štaviše, na teritorijama koje nisu pod direktnom ruskom kontrolom, Rusija aktivno uništava industriju i infrastrukturu Ukrajine, nanoseći raketne udare po industrijskim objektima, mostovima, železničkim prugama i čvorištima, civilnoj infrastrukturi i td. Gradovi na liniji fronta gotovo da nestaju sa lica zemlje pod artiljerijskim udarima. Procene govore da je iz zemlje izbeglo skoro osam miliona ljudi, tj. skoro 20% stanovništva i pitanje je koliko će se njih ikada vratiti u svoju zemlju. Takođe postoji ogroman broj unutrašnjih izbeglica koje su morale da napuste naselja u blizini fronta i da se presele u dubinu zemlje. Svetska banka prognozira pad BDP-a Ukrajine u 2022. godini za 45%, ukoliko se ratni konflikt nastavi (što je gotovo izvesno). Ukrajinska privreda nalazi se u veoma teškom stanju, mnoga preduzeća ne rade, a na strane investicije ne može se ni pomisliti. Na vojne troškove i medicinske usluge trenutno odlazi polovina ukrajinskog budžeta. Situaciju usložnjava i ruska blokada luka na Crnom moru, što sprečava prodaju žitarica koje su donosile značajan dohodak ukrajinskoj državnoj kasi.
Zemlja koja očigledno takođe veoma trpi zbog ratnog sukoba jeste i Rusija. Iako je zauzela deo ukrajinske teritorije, to joj neće doneti neke osetne ekonomske prednosti, baš naprotiv. Zauzeti gradovi su razrušeni, a do 80% stanovništva sa tih teritorija je izbeglo. Naprimer, u nedavno zauzetom Severodonjecku trenutno živi tek oko 10.000 ljudi, dok je pre rata živelo više od 100.000. Protiv Rusije uveden je čitav niz sankcija, a od poslovne saradnje odustaju čak i neutralne države, koje se boje da ne potpadnu pod sekundarne sankcije ili ne žele da investiraju na rizičnom tržištu. EU je uvela već 7 paketa sankcija koje su ograničile trgovinu sa Rusijom u mnogim sferama, a takođe zabranjen je transfer industrijskih tehnologija. Strane investicije praktično više i ne postoje, a stotine zapadnih kompanija napustile su tržišta Rusije. Evropske zemlje postepeno se odriču kupovine ruske nafte i gasa, a u srednjoročnoj perspektivi postoji mogućnost potpunog prestanka uvoza. Našavši se praktično odsečena od razvijenih tržišta, Rusija gubi dosadašnji izvozni potencijal. Centralna banka Rusije prognozira pad BDP-a u ovoj godini od 8 do 10%, a nešto manji pad se očekuje i u 2023. godini. Zapadni analitičari ovakvu prognozu smatraju suviše optimističnom. Po njihovom mišljenju taj pad iznosi i do 15%. Ukidanje sankcija se ne može očekivati u bliskoj budućnosti.
Ukrajinski konflikt utiče i na države postsovjetskog prostora koje imaju tesne veze sa Rusijom. Polovina beloruske ekonomije oduvek je zavisilo od Rusije, a posle 2020. godine Belorusija je prekinula sve veze sa EU i postala još zavisnija od svog istočnog suseda. Zemlje Centralne Azije takođe zavise od trgovine sa Rusijom i ova kriza takođe će se projektovati na njih. Naprimer, izvoz iz Kirgizije u Rusiju čini 23% ukupnog izvoza, a uvoz 33% ukupnog uvoza – drugim rečima trećina ekonomije – zavisi od trgovine sa Rusijom. Čak iako se poslednjih godina Kazahstan intenzivno povezuje sa Kinom, i dalje postoje jake ekonomske veze sa Rusijom: izvoz u Rusiju čini 10% ukupnog izvoza, a uvoz 35% ukupnog uvoza.
Ekonomski će veoma trpeti i zemlje Evrope, od kojih će nekima otkazivanje uvoza ruskih energenata predstavljati skoro katastrofu po privredu. Štaviše, Rusija ima mogućnosti da ucenjuje evropske zemlje prekidom isporuke gasa, što zapravo upravo i čini. Najbolji primer zavisnosti od ruskog gasa predstavlja nemačka ekonomija. Nemačka je privredna lokomotiva Evropske unije i upravo zato ograničenja trgovine sa Rusijom mogu ozbiljno uticati na nemačku privredu, a ujedno i na celu Evropu. Ukoliko Rusija potpuno prekine isporuke gasa Nemačkoj, veliki procenat nemačke privrede pretrpeće ogromne gubitke, a trpeće i nemačka domaćinstva. U vezi sa tim, BDP Nemačke u tekućoj godini praktično može ostati na nuli.
Ogromnu zavisnost od ruskih energenata trpe Češka, Slovačka i Mađarska, pre svega zato što ove zemlje nemaju izlaz na more, te stoga i nisu mogle uvesti potpuni embargo na uvoz. Od većih zemalja i Italija je potpala pod zavisnost od ruskog gasa. Mnoge zemlje Evrope potpale su pod takvu zavisnost u poslednje vreme, kada je krenula ekološka kampanja otkazivanja od korišćenja elektrana na ugalj.
Relativno nezavisne od ruskih energenata su Poljska i Baltičke republike, jer su još pre početka sukoba diversifikovale uvoz energenata, zato će ih sukob dotaći u znatno manjem stepenu.
Veoma značajna je postala i kriza prehrambenih proizvoda zbog blokade ukrajinskih crnomorskih luka preko kojih je Ukrajina izvozila svoje poljoprivredne proizvode. Ukrajina je jedan od najvećih izvoznika hrane na svetu, pa su iz tog razloga cene u celom svetu osetno porasle. To će pre svega pogoditi zemlje tzv. Trećeg sveta, koje uvoze veoma velike količine prehrambene robe i zavise od svetskih cena. Skok cena ove robe može izazvati nestabilnost u siromašnim zemljama, koja može prerasti u proteste, revolucije, pa čak i građanske ratove. Nedavno su se dogodili masovni antivladini protesti u Šri Lanki, koji su izazvali pad vlade. Slični slučajevi mogu se očekivati u zemljama Azije, Afrike i Bliskog Istoka, u kojima je stanovništvo izraženo siromašno, a režimi uglavnom nestabilni.
Sve u svemu, u kratkoročnoj perspektivi sukob u Ukrajini izaziva negativan uticaj na sve zemlje sveta. Sankcije i rat u Evropi uticali su i na svetsku logistiku, zbog čega su mnoge zemlje prinuđene da menjaju uobičajene trgovinske maršrute. Sukob je izazvao i ubrzavanje inflacije i rast cena, naročito prehrambenih artikala i energenata. Ove tendencije započele su još za vreme pandemije virusa Kovid-19, ali su one ubrzane sa početkom ukrajinskog sukoba. Svetska inflacija dostigla je rekordni nivo za poslednjih 50 godina. Čak i u SAD, koje decenijama nisu znale za inflaciju iznad 2%, trenutno je zvanično dostigla nivo od 9%, koliko je poslednji put iznosila u vreme predsednika Ronalda Regana.
Ovaj rat će svakako najžešće posledice ostaviti na zemlje u direktnom sukobu – na Ukrajinu i Rusiju. Takođe, ostaviće značajne posledice na zemlje Evrope zbog energetske krize, ali će teške posledice trpeti i mnoštvo siromašnih zemalja sveta zbog skupoće i nedostatka hrane. U globalnom pogledu, sukob ostavlja posledice na celu svetsku ekonomiju, između ostalog u vidu inflacije i usporavanja ekonomskog rasta. Oporavak od trenutne situacije nije ni na vidiku.
Izvor: Pravda
