Piše: Vladimir Dimitrijević

KOLIKO SU SJAJNI!

Da je mene neko pitao za scenario NATO prajda u Beogradu, ne bih mogao bolje da smislim – čuva ih skoro šest hiljada policajaca, ministar policije kaže da nisu šetali, nego su „sprovođeni“ kroz Tašmajdanski park, arbanaški gej aktivisti kliču „nezavisnom Kosovu“ i jedan od njih nam, na slici, okreće zadnjicu pred crkvom Svetog Marka, ukrajinski NATO prajderi veličaju ukronacizam i nose svoje zastave, a posle svega oglasi se Helsinški odbor za ljudska prava sa drugarima, i traži zabranu veronauke i litija i Crkve i svega. 
Rečnik apela kao iz 1946:“Nedopustivo je da takva organizacija danas u Srbiji određuje sadržaje školskih programa i udžbenika. Time se negira nauka, šire teorije zavere i mitomanija, a čitave generacije vaspitavaju u duhu najkonzervativnijeg mračnjaštva, nesposobne da žive u modernom svetu i idu u korak sa svojim okruženjem“.(1)     I još:“U članu 11 Ustava stoji: „Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.” Politizacija religije i SPC kao organizacije (klerikalizam) nameće obrasce homogenizacije identiteta u etno-konfesionalnim okvirima. Uvođenje veronauke u državne škole, političko delovanje crkve i crkvenih lica, ogroman uticaj na državnu politiku, velike novčane donacije koje  država neopravdano i netransparentno daje verskim organizacijama (naročito SPC-u), oslobađanje od čitavog niza poreza, sudski procesi u kojima su okrivljeni sveštenici a vode se na sporan način  i zastarevaju, školske, gradske i vojne slave, način funkcionisanja Bogoslovskog fakulteta u okviru Univerziteta u Beogradu – samo su neki od primera grubog narušavanja sekularnog karaktera države Srbije“.(1)

Tako vele naši „sekularci“.

JOŠ I JOŠ APELA  

I još, kažu, aktuelna  vlast, kao i prethodna, u 21. veku omogućila je SPC da uspostavi monopol na to šta su moral, nacionalni interesi, vrednosti i identitet srpskog naroda:“Taj monopol ogleda se i u sve većem uništavanju tekovina građanskog društva i elementarnih civilizacijskih kriterijuma. Građansko društvo je, po definiciji, zasnovano na uvažavanju različitih interesa njegovih građana i na konceptu tolerancije. Sekularnost je uslov opstanka takvog koncepta društva. Bez obzira da li deluje samostalno ili (neretko) kao servis vlasti, SPC jača svoju izrazito netolerantnu poziciju i nelegitimne uticaje daleko izvan verske sfere. Bez svođenja uticaja SPC u ustavne okvire i  ograničavanja njene političke moći, pre svega, u realizaciji tzv. srpskog sveta, nema pomaka u razvoju i modernizaciji našeg društva. Delovanjem vlasti i SPC stvorena je pseudo-sekularnu država, kojoj je glavni cilj svesrpsko ujedinjenje“.(1)
Au, svesrpsko ujedinjenje!

DESNIČARI I RUSIJA

Prema rečima autora Apela, Građanskog demokratskog foruma, Helsinškog odbora za ljudska prava i Saveza antifašista Srbije, najnoviji primer je pritisak SPC da se otkaže mirna šetnja u okviru Europrajda:“Sinhronizovano delovanje sa desničarskim snagama, uz opsesivnu fascinaciju Rusijom, još je jedna u nizu predstava koje imaju za cilj da se osujeti svaki korak ka društvu ravnopravnih građanki i građana, u kome će se poštovati ljudska prava i širiti horizonti slobode. O tome svedoči i nedavna izjava vladike SPC Nikanora koja je predstavljala otvoren poziv na nasilje. Od ove izjave niko se nije ogradio u SPC, niti je sudska vlast pokrenula postupak utvrđivanja pravne odgovornosti za pomenutu izjavu“.(1)

I još:“Mi, dolepotpisani građanke i građani Srbije, piše dalje, zahtevamo da se poštuje Ustav Republike Srbije i principi sekularnosti, kako bi se obezbedile pretpostavke za pravnu državu i njeno članstvo u EU. Pozivamo institucije, društvo i građane da se suprotstave sve opsežnijoj klerikalizaciji Srbije. Nijedan pojedinac, grupa, pa ni verska zajednica ne može biti iznad Ustava. Nijedno osnovno ljudsko pravo se ne može ograničiti voluntarističkim represivnim merama države. Kao prvi korak u odbrani sekularnih vrednosti, zahtevamo od Vlade Srbije da donese uredbu o ukidanju veronauke u državnim školama. SPC kao izrazito netolerantna, grubo antidemokratska i ekstremno isključiva ne može i ne sme da vaspitava našu decu. Bolje društvo počinje strogim odvajanjem crkve i religije od nauke i države“.(1)

Strogo, samo strogo! 

MAJKA DRUGE SRBIJE, OPET I OPET 

Očito je da je spiritus movens ovoga apela Latinka Perović, čije godine i pravac životnog kretanja neću pominjati da ne bih bio optužen za „ejdžizam“, ali o kojoj Milo Lompar jasno kaže da je, kao sekretar/ sekretarica/ sekretarka/ sekretaruša/ sekretaruškinja ( i ostali džender nazivi ) CK SK Srbije, bezglasno odobrila progone velikog Mihaila Đurića, tvrdila da je Titov totalitarni Ustav iz 1974. imao dogovorni karakter ( u jednopartijskoj državi ), ratovala protiv Živorada Stojkovića i srpske nacionalne inteligencije, a ponašala se, kako kaže Lompar u „Duhu samoporicanja“, ovako:“Takav je, dakle, mehanizam delovanja: centralni komitet – čiji je sekretar Latinka Perović – oblikuje načelnu platformu diskriminacije, opštinski partijski komiteti primenjuju dobijena uputstva na odabrane pojedince, pravni nosioci vlasti sprovode činove diskriminacije, dok novinski nosioci vlasti obrazlažu i afirmišu već izvedene diskriminatorske činove.“ 
Verovala je u CK, jer je, kako reče Oskar Davičo, „za čoveka“, a sad veruje u Helsinški odbor za ljudska prava, i u toj veri joj se pridružuju notorni likovi poput Sonje Biserko, Nenada Čanka, Svetislava Basare, Milivoja Bešlina, Dinka Gruhonjića, Nikole Samardžića, Dubravke Stojanović, Vesne Pešić, Pavela Domonjija, Boška Jakšića, Nedima Sejdinovića, Aleksandra Olenika, Nataše Mićić, Balše Božovića, Filipa Davida, Fahri Muslijua, Dušana Petričića, Zlatoja Martinova, a tu je, kako bi se reklo u „Alanu Fordu“, jedno lice što se, navodno, bavi psihologijom, a samo je „bijedni ostatak svog nesretnog oca“.  Pored izanđalih imena iz NVO cirkusa „Kolorado“, ima tu i „svesnih i budnih“ drugova i drugarica, raznih advokatkinja, ginekološkinja, sociološkinja i drugih rendom likova. Svi su oni ustali za sekularnu državu. Propala im LGBT „seksualna“ država, pa su sad za „sekularnu“. 

ŠTA JE SEKULARNO?

Naši „liberali“ su, naravno, banalni boljševici, koji bi, da mogu, opet zatvarali hramove i hapsili episkope i sveštenike. Za njih sekularno znači „boljševičko“. Na to nas je upozoravao prof. dr Bogoljub Šijaković, ističući potrebu za oslobađanjem od nasleđa komunizma koje se ogleda u tome da Crkva ne treba da se meša u politički, tj. javni život, te da vera treba da zauzme svoje mesto u sferi privatnog kao duboko intimno stanje duše. Šijaković time ukazuje da zagovornici ovakvog stava nameću ideju francuskog anticrkvenog prosvetiteljstva u kome Crkva nema bilo kakvu ulogu u javnom životu. Država kao sekularna treba da bude garant ljudskih, otuda i verskih prava u čijem korpusu svoje važno mesto zauzima pravo na versku slobodu. Sekularna država treba da razlikuje prostor svetog i svetovnog, te da prostor svetog prepusti crkvama. Uz to, kaže on, „hrišćanska vera nije neko privatno stanje duše, već je proizvela čitavu jednu kulturu, mogli bismo reći kulturu na kojoj počiva tradicionalna Evropa. Kultura podrazumeva normativnost. Norme su nam zamislive tek na temelju određenih vrednosti, a vrednosti hrišćani utemeljuju u prostoru transcendencije. U tim smislu možemo govoriti o hrišćanskim korenima evropske kulture; možemo govoriti o sakralnim osnovama kulture. To vidimo kada govorimo o Kosovu i Vidovdanu, vidimo kako su jake sakralne osnove naše kulture“.(2)
Ne pada mi na pamet da polemišem sa boljševicima maskiranim u sekulariste, kojima je krivo što je NATO prajd propao, pa traže zabranu Crkve, litija i Boga. Oduševljen sam što se gorepomenuti likovi nalaze u istom stroju, i što, već vekovima, nastupaju u istom NATO NVO cirkusu, a sve manje ljudi ide u taj cirkus da gleda njihove nastupe. Ta kombinacija biološke očiglednosti i skojevskog duha iz, sada već daleke, 1946. korisna je u našem javnom prostoru: želim da se NATO Sonje i Latinke i iže s njimi što više i što žešće oglašavaju, jer tako Srpstvo jača i krepi se. Činiš sve suprotno od onoga što NATO NVO traže, i na pravom si putu. 

MALO ISTINE O EFEKTIMA VERONAUKE 

Ipak, kad je veronauka u pitanju, naveo bih rezultate doktorskog rada Ane Volarević branjenog na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu sa temom „ Uticaj pravoslavnog katihizisa na psiho-emocionalne osobine ličnosti adolescenata“:“Na osnovu analize dobijenih rezultata mogu se izvesti sledeći zaključci: 1. Pravoslavni katihizis podstiče razvoj zrele religioznosti adolescenata 2. Pravoslavni katihizis podstiče altruizam adolescenata 3. Učenje pravoslavne vere podstiče razvoj emocionalne inteligencije (kompetencije) adolescenata 4. Pravoslavni katihizis podstiče razvoj unutrašnjeg lokusa kontrole kod adolescenata 5. Učenje pravoslavne vere razvija strategiju prevladavanja stresa usmerenu na problem kod adolescenata 6. Pravoslavni katihizis pomaže adolescentima da objektivno sagledavaju realnost 7. Pravoslavni katihizis ne utiče na motiv postignuća, doživljaj smisla života i afilijativnost adolescenata 8. Depresija i anksioznost nisu uočeni među adolescentima koji su učili Pravoslavni katihizis“.(3)

Pametnom dosta. A NATO slugama i pohlepnicima nikad dosta. Zato mi nastavljamo svojim putem, ostavljajući ih da se oglašavaju dok naš karavan prolazi. Jer, kako reče Aleksa Šantić, naš je put Bogočoveka.

UPUTNICE ( 23.9.2022 ): 

1. rs.n1info.com/vesti/helsinski-odbor-ukinuti-verounauku-u-skolama/
2. ssr.org.rs/odgovor-na-izazove-savremenog-doba-zasto-spc-ne-bi-u-srbiji-imala-svoje-skole-vrtice-i-institute/
3.https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3733?show=full

Ostale tekstove Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda