KO JE IZDAO KOSOVO I METOHIJU

Piše: Vladimir Dimitrijević

Stalno se bavimo izdajom Aleksandra Vučića kad su Kosovo i Metohija u pitanju, a on se pravda da nije izdao, nego je nastavio putem Borka Stefanovića, to jest Borisa Tadića. I to je, naravno, laž:“Posle postignutog dogovora Borka Stefanovića i Edite Tahiri članovi Narodnog pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ obratili su se Ustavnom sudu Srbije radi utvrđivanja legalnosti ovakvih sporazuma. Posle godinu dana Ustavni sud se oglasio u leto 2012. godine i dogovore je stavio van snage jer su suprotni važećem Ustavu Republike Srbije. Ustavni sud je naložio već novoformiranoj vladi na čelu sa Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Aleksandrom Vučićem da u roku od mesec dana poništi ove dogovore. Vlada Srbije ne da nije ukinula postignute sporazume već ih je implementirala u delo. Prvi primer je sporazum o funkcionisanju tzv. integrisanih carina kada je 6. decembra 2012. godine Ivica Dačić potpisao odluku Vlade o uspostavljanju klasične granice između centralne Srbije i Kosova i Metohije. Kasnije, 2016. godine Borkov dogovor o slobodi kretanja Aleksandar Vučić je potvrdio jer je kao predsednik Vlade potpisao sa predsednikom vlade samoproglašene republike Kosovo Isom Mustafom isti takav dogovor odnosno samo ga je potvrdio.“(1)

Od 2012. do danas Vučić je počinio sve izdaje koje je mogao da počini, glumeći patriotu i „Acu Srbina“. A od početka se znalo da je ključna izdaja Kosova i Metohije „Briselski sporazum“, koji je podmetnuo na potpis Ivici Dačiću.(1)

Ne treba se praviti lud – to što je uradio Vučić, maskiran u Dačića, Boris Tadić nije uradio, jer je bio pravi drugosrbijanac koji to nije smeo plašeći se naroda, dok je Vučić sva nedela počinio kao lažni rodoljub, čija „Srpska lista“ i dalje sarađuje sa NATO Arbanasima na našoj Svetoj Zemlji, okupiranoj od strane NATO pakta.

Nisam spreman da to zaboravim, a kamoli da oprostim.

MILOŠEVIĆ I ĐINĐIĆ: ŠTA NE ZABORAVLJAM?

Neko je, zbog smrti u Hagu, spreman da rehabilituje, u potpunosti, Slobodana Miloševića kao nacionalnog heroja. Ja nisam.(3) Nikad neću zaboraviti izdaju i predaju Kninske Krajine, Slavonije i Zapadnog Srema, kao ni doline Neretve, posle koje su Tuđmanove ustaše uništile mošti Svetih Mučenika Prebilovačkih i pobile toliko naših ljudi. Nikad neću zaboraviti trošenje ideje srpskog rodoljublja koja je nemilice karikirana tako da su se, sa margine kvazipatriotskog ciklusa, pojavili JUL i Mirjana Marković, pri čemu su prave rodoljubive inicijative gašene pod pepelom mitomanije, megalomanije i turbo – guslanja. Miloševićevom režimu su bili korisni svi, od samozvanih radikala i Arkana do Milje Vujanović i Deda Miloja. Tajkuni koji su urnisali Srbiju posle 5. oktobra nastali su u vreme Miloševića. „Pink“ je Miloševićeva epoha koja traje do beskonačnosti. Turbo – folk njegovog doba postao je rijaliti za vreme Tadića, da bi za vreme Vučića dobio kancerogene forme. Vučić je sin Miloševića i njegove epohe. I tako dalje, i tome slično. Niko ne spori njegovu odbranu u Hagu, i činjenicu da nisu rušili Srbiju zbog Miloševića, nego Miloševića zbog Srbije, ali mi ne pada na pamet da ga oslobađam odgovornosti za „Što jes` – jes`, najbolji je SPS“, za „Jul je kul“, a tek za hiperinflaciju, Jezdu i Dafinu!

Zoran Đinđić je ubijen, po svemu sudeći u času kad je rešio da brani Kosovo i Metohiju i Srpsku. Uveo je veronauku u škole, i nije dozvolio trijumf građanističkog ekstremizma. Ali, zar da mu zaboravimo saradnju sa haškom inkvizicijom, Dinkića i predaju srpske ekonomije silama razaranja? Zar da mu zaboravimo urušavanje parlamentarizma i obračun sa Demokratskom strankom Srbije? Zar da mu zaboravimo dil sa Pinkom i ostacima Miloševićevog režima, koji su, opstavši, doveli Srbiju do Vučića i sadašnjeg stanja države? Zar da zaboravimo čoveka koji je svojim voluntarizmom, što mu himne poje Latinka Perović, došao do tvrdnje da moral postoji u Crkvi, ali ne i u politici? (4)

OPROSTITI VUČIĆU?

Ako ne zaboravljam sve ovo Miloševiću i Đinđiću, zar da zaboravim, bilo šta, Vrhovnom Klovnu Srbije, koji, dok glumata patriotu, razvaljuje ovu zemlju na svaki mogući način? Između ostalog, i DEMOGRAFSKI. Nikad više Srba nije umrlo u mirnodopskom periodu nego za vreme vladavine Aleksandra Vučića. On je GOSPODAR SMRTI Srbije.(5) Zato sam potpisao dragoceni apel, vezan za održavanje jednog od ključnih događaja tzv. „kulture smrti“(6) u nas, to jest NATO prajda u Beogradu 17. septembra 2022. godine, a za koji je najodgovorniji Aleksandar Vučić, kolovođa plesa poznatog kao „dans makabr“.
Kako Aleksandra Vučić, pitaće se kvazinaivni Srbin, od SNS bota do intelektualca koji, iz ovog ili onog razloga, jeste patriota, ali ne bi baš do kraja da razvija svoju patriotsku misao, jer dosledna misao može da košta? Tako lepo, naivni bote i još naivniji intelektualče, kriv je po difoltu, što bi se reklo na novoslavjanoserbskom. Kada su Borislava Pekića pitali o tome ko je kriv za stanje u kome se društvo našlo, on je odgovorio: “Čak i kad deo krivice nesumnjivo i neko drugi snosi, aktuelno krivi mogu biti samo oni koji poseduju moć da stvari izmene ili poprave. (Moja majka je slušala znamenitog eksperta za našu nesreću, koji je ekspertom isključivo postao zato što je tu nesreću uspešno i na svim poljima usavršavao. Ekspert je kazao: “Svi smo mi krivi». Majka je rekla: “Bogami, ja nisam»). Strah koji se u sve nas uvukao posledica je stanja u ovoj zemlji, a za to stanje kriva je vlast. (Nije moja majka).»(7)

Za NATO prajd u Beogradu nije kriva pokojna Pekićeva majka. Kriv je Aleksandar Vučić. Po difoltu.

VUČIĆ PRAJDOLJUBIVI

Ali, Vučić je kriv i lično, jer je baš on predvodio trijumf NATO eldžibitničkog pokreta, o čemu je potpisnik ovih redova pisao još daleke 2016. godine (8)

Još 2019. objavio je NATO prajderski BiBiSi:“Premijerka Ana Brnabić dala je “punu podršku” kandidaturi Beograd Prajda u zvaničnom pismu Evropskoj asocijaciji organizatora Prajdova, uz obećanje da će Vlada Srbije pomoći organizacionom timu da osigura bezbedan i uspešan događaj.„Euro Prajd u Beogradu pomoći će da se u široj javnosti istaknu specifični problemi sa kojima se LGBT zajednica suočava, a biće važan faktor u promociji šireg prihvatanja i poštovanja različitosti i slobode”, napisala je Brnabić.“(9)

To Brnabić prajd pismo je objavljivano i ove godine, a potiče iz jula 2019:„Vlada koju predvodim je posvećena da obezbedi potpuno poštovanje ljudskih prava za sve građane i obecćavamo da ćemo pomocći organizacionom timu Beogradskog prajda kako bi uspešno organizovao Evroprajd. Ovaj događaj će biti od suštinskog značaja kada je u pitanju promocija poštovanja ljudskih prava LGBT zajednice i svih građana Srbije. Štaviše, verujem da će Beograd kao domaćin Evroprajda biti od koristi za LGBT zajednicu u Srbiji i na Zapadnom Balkanu“.(10)

Tako Brnabić Ana, kojoj je Vučić guarana. Daje joj snagu i silu da korača EU putem.

PRAJD JE DOBIJEN: VUČIĆEV TRIJUMF 2019. GODINE

Krajem septembra 2019, glavna i odgovorna urednica „Pečata“, LJiljana Bogdanović, pisala je:“Podsticaj Srbiji nije ni nalik pomenutim mogućnostima, već je u pitanju iznenađenje s neočekivane strane, od Evropske asocijacije organizatora prajdova! Ova asocijacija upitnih rodnih identiteta potvrdila je naime svoju čvrstu veru da je srpsko društvo emancipovano, dakle kadro da organizuje tanderbal za 200.000 LGBT pripadnika sa svih strana sveta (statistika beleži primere okupljanja i po pola miliona, kao što je bilo ove godine u Beču, ili čak 2,5 miliona, koliko ih se okupilo u Madridu 2007). U slučaju Beograda, išlo je munjevito – kandidatura, agitacija, prihvatanje kandidata. Dogodilo se to na godišnjoj konferenciji pomenute asocijacije (EPOA) na kojoj je Beograd prajd osvojio titulu grada domaćina i organizatora evropske manifestacije Euro prajd 2022. godine, trijumfujući nad kandidatima poput Barselone, Lisabona, Dablina. Euro prajd, savremeni Vudstok LGBT plemena, dodeljuje se inače gradovima kao domaćinima događaja još od 1992. godine, ali sreća koja je strefila Beograd uvećana je činjenicom da je srpska prestonica centar u kojem će se ovaj događaj prvi put organizovati izvan Evropskog ekonomskog prostora (EEA). Napomena „prvi put“ bez sumnje je važna i znakovita. Ne samo da potvrđuje da je srpska prestonica izuzetak od pravila već upućuje na izvesnost da je Srbija u fokusu interesovanja i ozbiljnog programskog rada verovatno najmanje pomenutog EPOA, a daleko više (i po posledicama značajnije) interesovanja nekih moćnijih, no manje vidljivih udruženja. Kada je reč o zgodicima koji se Srbiji obećavaju sa Zapada, podsetimo da su proteklih meseci ovdašnja nadanja bila usmerena ka drugačijem horizontu, uglavnom vezanom za privredne, sportske, bankarske, kulturno-umetničke aspekte života. Pomenimo neke od brojnih „zamalo-šansi“: najavljivano je da nam dolazi fabrika „Mercedes“, fabrike avio-delova, lokomotiva i brodova, zahtevna visokotehnološka proizvodnja, potom i svetsko dvoransko takmičenje u atletici, Evropsko prvenstvo u fudbalu, moguće organizovanje narednog Mundijala… Umesto jata ovih i ovde nepomenutih rajskih ptica koje su otperjale drugima, Srbija u ovom trenutku ima samo jednog sigurnog vrapca u ruci – Euro prajd!

Mediji su preneli prve suze radosnice. Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije „Civil Rights Defenders“, kaže da je „ponosan i zahvalan svim organizacijama za ljudska prava sa Zapadnog Balkana na podršci, kao i Turističkoj organizaciji Srbije, te da očekuje da se Beograd dokaže kao dobar domaćin“. Koliko je prajdovski bingo, premda ponegde dočekan raširenih ruku i zahvalnog srca, obradovao Srbe? Nije tajna da za veliki, nesrazmerno veliki broj građana naše zemlje najavljeni megakarneval predstavlja bačenu rukavicu i izazov. Egzibicionizam i neodmerenost u iskazivanju volje za moć deo su mentalitetskog i psihološkog profila (brojem skromne) transrodne populacije, a komunikaciju ovdašnje većinske populacije s tom grupacijom ne olakšava činjenica da su u uobičajenom vokabularu koji LGBT-ovci koriste, reči ponos, sloboda, prava i ugroženost neodgovarajućom upotrebom obesmišljene do nerazumljivosti. Negodovanje većine za ovdašnji službeni diskurs „nije tema“, pa se u javnom prostoru sada čuju samo reči zadovoljstva zbog „velikog međunarodnog uspeha zemlje“.“(11)

Tako je verovao Vučić – to je, na EU putu, bio uspeh.

ČAK I IDIOTI TO ZNAJU

Svi, čak i najveći idioti ( u antičkom smislu te reči, samoljubivi osobenjaci koji ne brinu za zajednicu), znaju da ovom zemljom ne vlada Vlada Srbije, nego Aleksandar Vučić, i da bez njegovog befela ne bi mogao da bude upućen poziv bilo kakvom NATO prajdu. On je 2019, u okviru svoje klovnovske politike „Pomoz` Bog, čaršijo, na sve četr`ri strane“ oduševljeno pozvao NATO prajdere u Beograd, ali je onda, u strahu od litijskog naroda na ulicama ( koji je u rukama mirno nosio krstove i ikone, ali je, kasnije, u ljutnji, mogao poneti i izvesne dugačke predmete umočene u ekskrementalnu supstancu) i izmenjene „svetsko –istorijske situacije“, počeo da vrda, i rekao da parade neće biti, sve dok mu NATO poglavica Kristofer ( u ime NATO Lucifera) Hil nije naredio šta da čini i kuda da se dene, pa je parade ipak bilo, dok su Vučić i Vulin tvrdili da nije, i da su NATO paraderi samo „sprovođeni“ kroz Tašmajdanski park.

Ili, kako je objasnio Miodrag Preković:“Iako je ( Ana Brnabić, nap. V.D. ) dala garantno pismo za održavanje istog, predsednik Republike Aleksandar Vučić je, nešto više od dve sedmice pre održavanja Evroprajda, rekao kako on neće biti održan, pa makar ga zvao i Bajden. I to sve pod pritiskom javnosti u Srbiji koja se probudila i pobunila, organizujući litije u kojima je učestvovalo na desetine hiljada ljudi, sa blagoslovom Srpske pravoslavne crkve. Nakon toga, MUP je zabranio održavanje šetnje u okviru Evroprajda, a tu odluku je potvrdio i Upravni sud. Međutim, na sam dan održavanja Evroprajda, Vučića nije pozvao predsednik SAD-a DŽozef Bajden, ali jeste američki ambasador Kristofer Hil i još 19 ambasadora EU i NATO zemalja i to je bio dovoljan razlog da se šetnja održi. To je saopštila Ana Brnabić, predsednik Vlade u tehničkom mandatu, i na taj način prekršila odluku Upravnog suda, zbog čega su Dveri protiv nje podnele krivičnu prijavu. Sa druge strane, kako bi pokušao da smanji štetu u javnosti zbog ovakvih nesuvislih poteza vlasti, ministar policije u tehničkom mandatu Aleksandar Vulin je dao još jednu u nizu svojih tragikomičnih izjava, rekavši da nije bilo šetnje, već da su učesnici samo sprovedeni do Tašmajdana, gde se održao koncert.“(12)

Tako to beše.

IMATI PRAVI STAV

Pošto su NATO prajd Arbanasi klicali svojoj kvazinezavisnosti, a bilo je i drugih, javno snimljenih nepodopština i ruganja svemu normalnom, gej frendli Vučić i Vulin su „trenirali strogoću“, pa je nekima od prajdera, naknadno, zabranjen ulazak u Srbiju.(13) Što kaže narod, stavili su im soli pod rep.

Zato sam, sa drugim intelektualcima koji imaju onu pravu stvar, a to je hrabrost da se, jasno i glasno, kaže istina, potpisao apel da Vučić nije dostojan da bude predsednik čak ni mesne zajednice, a kamoli Srbije čiji su Kosovo i Metohija srce:“Građani Srbije se uveliko pitaju kako će neko ko nije u stanju da zaštiti njihovu državu od samovolje ambasadora jedne zemlje povodom samo jednog slučaja, u Beogradu, biti u stanju da zaštiti suverenost Srbije tamo gde je ta zemlja i njeni sateliti sistemski gaze – na Kosovu i Metohiji. U sedmici u kojoj se on više puta javno zaklinjao da neće dati „ni pedlja“ naše južne pokrajine, njegov alter vox Vulin ponovo oživljava upravo njegovu veleizdajničku ideju o „razgraničenju“ Srbije od KiM. Onaj ko jednom pristane da se „razgraniči“ od sebe, toga uvek mogu ponovo prinuditi na neovlašćeno povlačenje novih demarkacionih linija posred svoje zemlje. Tako su i 17. septembra policija i privatna obezbeđenja srce srpske prestonice otela od građana Srbije i predala ga jednom bestidnom pokretu za ritualno demonstriranje satanističke drskosti. U teškim vremenima u kojima živimo – a, po svoj prilici, još su teža pred nama – Srbijom ne sme upravljati ruka tiranska, ujedno slaba i verolomna.“(14)

To je puna istina.

KOGA JE GURAO U PRVE REDOVE?

Vučić je, inače, sebe, po ko zna koji put, pokazao kao slabog verolomnika i impotentnog ( a, suštinski, kvaziomnipotentnog ) siledžiju: na litiju na Usekovanje 2022. išao je njegov otac (15), a svoju suprugu je slao na izložbu NATO prajdera (16) kao što ju je, pre toga, gurnuo u razgovor sa ženom Zelenskog, da ne bi bio asociran sa NATO usklikom „Slava Ukrajini!“(17)

To je, koliko se sećam, svojevrsna „arbanaška strategija“, iz doba kada su „sinovi orla“ u prve redove na antisrpske demonstracije slali mladež, pa su sopstvenu decu zloupotrebljavali nagovarajući ih, između ostalog, da pred kamerama pričaju da su ih Srbi potrovali. (18)

A Srbijom, naravno, ne vlada Vučić, nego Hil Kristofer ( u ime NATO Lucifera ). Zato sam potpisao apel u kome je to jasno rečeno, i koji služi ispravnoj orijentaciji u naše dane.

UPUTNICE:

https://izmedjusnaijave.rs/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D0%BA%D0%BE/

http://www.nspm.rs/hronika/kosta-cavoski-briselski-sporazum-ukidanje-poslednjih-ostataka-drzavnosti-srbije-na-kim.html?alphabet=c#yvComment83891.

https://srpskistav.com/autorski-tekstovi/%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6%d0%b8-%d1%83-%d0%bd%d0%b0%d1%98%d0%bc%d1%80%d0%b0%d1%87%d0%bd%d0%b8%d1%98%d0%be%d1%98-%d0%bd%d0%be%d1%9b%d0%b8-%d0%b4%d1%83%d1%85%d0%be%d0%b2%d0%bd%d0%be/; https://srpskistav.com/autorski-tekstovi/%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6%d0%b8-%d1%83-%d0%bd%d0%b0%d1%98%d0%bc%d1%80%d0%b0%d1%87%d0%bd%d0%b8%d1%98%d0%be%d1%98-%d0%bd%d0%be%d1%9b%d0%b8-%d0%b4%d1%83%d1%85%d0%be%d0%b2%d0%bd%d0%be-2/; https://srpskistav.com/autorski-tekstovi/%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6%d0%b8-%d1%83-%d0%bd%d0%b0%d1%98%d0%bc%d1%80%d0%b0%d1%87%d0%bd%d0%b8%d1%98%d0%be%d1%98-%d0%bd%d0%be%d1%9b%d0%b8-%d0%b4%d1%83%d1%85%d0%be%d0%b2%d0%bd%d0%be-3/; https://srpskistav.com/autorski-tekstovi/%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6%d0%b8-%d1%83-%d0%bd%d0%b0%d1%98%d0%bc%d1%80%d0%b0%d1%87%d0%bd%d0%b8%d1%98%d0%be%d1%98-%d0%bd%d0%be%d1%9b%d0%b8-%d0%b4%d1%83%d1%85%d0%be%d0%b2%d0%bd%d0%be-4/; https://srpskistav.com/autorski-tekstovi/%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6%d0%b8-%d1%83-%d0%bd%d0%b0%d1%98%d0%bc%d1%80%d0%b0%d1%87%d0%bd%d0%b8%d1%98%d0%be%d1%98-%d0%bd%d0%be%d1%9b%d0%b8-%d0%b4%d1%83%d1%85%d0%be%d0%b2%d0%bd%d0%be-5/

https://www.pecat.co.rs/2016/09/ekskluzivno-mitski-postament-za-spomenik-djindjicu/

https://www.ewtn.com/catholicism/library/roots-of-the-culture-of-death-2967

Borislav Pekić, Zlatno doba dijaloga, Službeni glasnik 2012, 435

http://www.vladimirdimitrijevic.com/sr-rs/tekstovi/72-kako-se-vucic-autovao-gej-parada-2016-beograd-prajd.html

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-49665309

https://rs.n1info.com/vesti/u-pismu-iz-2019-ana-brnabic-je-pruzila-punu-podrsku-kandidaturi-za-evroprajd/

https://www.pecat.co.rs/2019/09/uspeh/

https://www.pravda.rs/2022/9/23/prekovic-evroprajd-potpomognut-sns-om-doziveo-fijasko/