Piše: dr Ivan Pajović
U apokrifnoj Knjizi sv. proroka Enoha govori se kako je demon Azazel ljudima otkrio tajnu gvožđa, govoreći im da više neće morati da oru drvenim ralom, već gvozdenim plugom, koji će doneti znatno bolje prinose kad dođe vreme žetvi. Međutim, ujedno im je otkrio tajnu kovanja mačeva, koji su ljudske sukobe učinili efikasnijim. Smrtno efikasnijim. LJudi su mogli efikasnije da se ubijaju ratujući. Vreme je činilo da se od mača ide ka sve ubitačnijim vrstama oružja, dok se napokon nije došlo do oružja koje ubija praktično samo.
Najsavremenije oružje današnjeg doba oličeno je u borbenim robotima i bespilotnim letelicama različitih tipova. Ova tehnika pretvorila se u sejača smrti sa veoma malim ličnim uticajem čoveka. Ona nema ni osećanja, ni emocije. Ne poznaje glad, nivo morala, niti premor. Ne interesuju je ideologija i politika, niti će pod određenim okolnostima preći na stranu neprijatelja. Izvršiće ma koji zadatak, makar sledilo njeno uništenje. To su idealne ubice lišene ljudskih slabosti.
Najsvežiji vojni sukobi pokazali su koliko je veliki značaj ovog oružja i koliko je velika njegova efikasnost. Čini se kao da borbeni roboti i dronovi mogu preokrenuti dosadašnji tok istorije. Do juče relativno slabo precizna cevna teška artiljerija dobila je naizgled banalnog saveznika. Uz pomoć jeftinog kineskog kvadrikoptera koji se može kupiti na svakoj pijaci, pogoci artiljerije sa velikih razdaljina postižu se gotovo stoprocentno prvim hicem. Izviđanje je postalo isključivo stvar tehnike, a ne ljudskog faktora.
Bespilotne borbene aparate prosto nazivaju dronovima i oni su neupitno oružje budućnosti. Drugim rečima – budućnost je već stigla. Postoje čitave stotine različitih modela. Neki od njih zahtevaju distanciono upravljanje, a neki deluju potpuno samostalno. Neki deluju na razdaljini od nekoliko stotina metara, a neki na nekoliko hiljada kilometara. Uzletati mogu iz ruke, sa rampe, sa broda... Leteti mogu energijom ugljovodoničnih goriva, na električnu energiju, hemijska goriva, čak i na sunčane panele.
Udarni, tj. borbeni dronovi jeftiniji su od standardnih borbenih aviona desetinama puta. SAD su svetski lider u oblasti borbenih dronova. Međutim, na svetskom tržištu pojavili su se proizvođači koji im ozbiljno konkurišu. U veliku igru ušli su Kina i Turska, a odlične modele imaju i Rusija, Iran i Izrael.
SAD troše na projekte borbenih dronova oko deset milijardi dolara godišnje. Glavni izviđačko-udarni model američkog borbenog drona je MQ-9 „Reaper”, koji može poneti maksimalno 1700 kg ubojnih sredstava. U vazduhu se može održati više od 24 časa, a maksimalna brzina mu je oko 480 km/čas. On nosi 4 rakete vazduh-zemlja tipa „Hellfire”. Na šest podvesnih tačaka može nositi navođene bombe težine 227 kg. Glavni centar upravljanja američkim dronovima nalazi se u državi Nevada. Prema procenama stručnjaka, do 2028. godine SAD će posedovati više bespilotnih letelica nego sve ostale svetske zemlje zajedno.
Veoma je zanimljivo da Turska, koja nije imala ozbiljnije projekte razvoja borbenih aviona i helikoptera, neočekivano se pojavila kao jedan od svetskih lidera u proizvodnji dronova. Bespilotne letelice koje ova zemlja proizvodi potpuno odgovaraju savremenim zahtevima ratovanja. Već je celom svetu poznat model „Bajraktar” TB-2, koji se uspešno koristi u ukrajinskom oružanom konfliktu. Ova mašina teška je 630 kilograma, a može poneti do 55 kilograma ubojnih sredstava i nosi više vrsta izviđačkih kamera. Maksimalno vreme leta je 24 časa. Prevashodna namena mu je vazdušno izviđanje, ali može nositi dve protivtenkovske navođene rakete. Međutim, Turska ima u fazi finalnog razvoja mnogo ozbiljnije bespilotne letelice.
Čini se da ni Iran ne zaostaje u ovoj sferi naoružanja. Iako ova zemljna ne pravi stelt-lovce niti nuklearne podmornice, već petnaestak godina razvija modele izviđačkih i udarnih bespilotnih letelica i u tome postiže zavidne rezultate. Za najefikasniji i najopasniji model iranskog drona zapadni stručnjaci smatraju „Šahid 129”. Ovaj dron dug 8 metara, napravljenn od kompozitnih materijala može nositi do 400 kg borbenog tereta, sa operativnim radijusom čitavih 1700 kilometara, zadržavajući se u vazduhu do 24 časa. Proizvodi se od 2013. godine i iranske trupe sa njim imaju solidno borbeno iskustvo.
Priča o bespilotnim borbenim letelicama samo je deo sadašnjosti i budućnosti ratne tehnike. Dimenzije ljudskih sukoba sa vremenom će se očigledno sve brže menjati i sve više oslanjati na tehniku i tehnologiju.
Ostale tekstove Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
