Ovako diplomata u penziji Zoran Milivojević za Sputnjik komentariše hajku na zvanični Beograd koja se digla zbog potpisivanja Plana konsultacija između Srbije i Rusije, hajke koja je kulminirala zahtevom američkog ambasadora Kristofera Hila da Srbija pojasni šta je potpisala u NJujorku.
Veliki pritisak na Srbiju
Da je u toku najveći pritisak na Srbiju do sada potvrdila je i premijerka Ana Brnabić koja kaže da o spornoj temi zvaničnici Evropske unije ne žele da razgovaraju, već se služe isključivo brutalnim ucenama i pretnjama.
Milivojević kaže da je dokument potpisan u NJujorku između ministarstva spoljnih poslova Srbije i Rusije, standardni protokol tehničkog karaktera koji utvrđuje raspored konsultacija, koje se, po pravilu, obavljaju na nivou Ministarstava svake godine, sa svim zemljama sa kojima postoje bilateralni odnosi.
„Dakle, dokument nema nikakve veze sa tekućim kretanjima ili sa temama koje su sada aktuelne. On tehnički utvrđuje datum i mesto kada će se obavljati konsultacije sledeći put ili u naredne dve, tri godine, da bi moglo da se stavi u plan Ministarstva, ništa drugo. Tu nema tema, već se obavljaju ad hok konsultacije vezane za stanje bilateralnih odnosa između dve države“, objašnjava Milivojević.
Ipak, na Zapadu ne misle tako. Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo* Viola fon Kramon potpisivanje je nazvala ozbiljnim skandalom, jer, kako je navela, „usred besnog rata, ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije potpisuje plan buduće saradnje sa ruskim agresorom“.
Neozbiljne pretnje Viole fon Kramon
Komentarišući njenu pretnju zamrzavanjem pristupnih pregovora, Milivojević kaže da ova izjava ne treba da čudi, jer dolazi od osobe koja je do sada delovala isključivo na prištinskim pozicijama, ali da njene pretnje ne treba shvatati ozbiljno.
„Interes Evropske unije za Srbiju prevazilazi mišljenje i stavove gospođe fon Kramon, ne treba očekivati da EU preduzima korake i mere prema našoj zemlji. Ovo treba tretirati kao jedno izdvojeno mišljenje, na od ranije poznatim pozicijama izvestioca za Kosovo i Metohiju“, tvrdi naš sagovornik.
Neutralnost koja bode oči
On dodaje da ne čudi što dokument bode oči, jer je pritisak na Srbiju duže vreme prisutan, ona je predmet geopolitičkih interesa Zapada, a brutalnost u zahtevima na putu tih interesa vidi se u reakciji američkog ambasadora.
„Pritisak na Srbiju se vrši zato što je neutralna i politički nezavisna i što ima suvereno pravo da odlučuje o svojim interesima i u skladu sa tim interesima i održava odnose sa Ruskom Federacijom. To apsolutno nije sporno i ne može biti predmet nikakvih ucena i nametanja. Dakle, Srbija ostaje dosledna i predsednik Vučić je oko toga bio jasan i na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, ali u tome i jeste problem“, ističe Milivojević.
On dodaje da Srbija ne mora nikome da objašnjava svoje poteze, pogotovo ako oni ne dovode u pitanje naše odnose sa drugim zemljama, u konkretnom slučaju sa SAD.
„Sve o čemu sad razgovaramo se ne tiče naših odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, to je prva stvar. Drugo, nema ničega što bi davalo do znanja, bilo i najmanji signal da Srbija menja principijelan stav i principijelnu poziciju po pitanju međunarodnog prava, poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, pravu država da odlučuju o svoj sudbini i kad je reč o principu ne mešanja“.
Ruši se plan za totalnu izolaciju Rusije
Milivojević dodaje da se Srbija zapravo našla na putu nastojanja da se po svaku po cenu sprovede u delo politika Zapada prema Rusiji, a to je njena izolacija.
Potrebno je privoleti sve da se uklope u taj plan, a Srbija je u nezgodnoj poziciji, okružena članicama NATO-a, pod direktnim je pritiskom Alijanse, Vašingtona i Brisela.
Milivojević primećuje da u reakcijama na potpisani protokolarni dokumenti ima i elemenata nervoze, jer se stvari ne odvijaju onako kako bi trebalo, zato je potrebno da se druge isteraju, po svaku cenu.
„U Evropi se pojavljuju ozbiljne pukotine, sad to više nije samo ponašanje Mađarske i Poljske u odnosu na Brisel ili Mađarske u odnosima sa Rusijom ili Turske kao članice NATO. Sada smo u kratkom vremenu imali u Švedskoj, a sad i u Italiji pobedu desnice. To je otpor dirigovanoj politici iz jednog centra, vraćanje suverenističkoj politici, interesima zemalja čiji narodi ne prepoznaju kao nacionalni interes jednostranu politiku koja ne uvažava te interese. To sigurno unosi nervozu“, tvrdi Milivojević.
On dodaje da ćemo tek videti reakcije na italijanske izbore i šta oni konkretno znače za EU, ali da je sigurno da se i zbog njih insistira da se neke stvari završe preko kolena, primenom pritiska, jer druga sredstva su iscrpljena.
„Kad je reč o Srbiji neće proći nametanje bilo kojih rešenja i neće proći odstupanje Srbije od nacionalnih i državnih interesa kad je reč i o spoljnoj politici i njenoj principijelnoj poziciji o vojnoj neutralnosti i političkoj nezavisnosti. Ali i kad je reč o unutrašnjoj politici, stavu vezanim za Kosovo i Metohiju i Republiku Srpsku“, zaključuje Milivojević.
Izvor: sputnikportal.rs
