Piše: Zoran Pavlović, član Predsedništva Dveri
Vek HH, godina 1937, na ulicama Beograda veličanstvena litija protiv potpisivanja Konkordata države sa Rimokatoličkom crkvom, zatim napad policije na sveštenstvo i narod, ali i pobeda jer država nikada nije ratifikovala taj ugovor.
Vek HHI, godina 2022, ulice Beograda i veličanstvene litije za odbranu porodice i porodičnih vrednosti. Tri velika skupa, sa po više desetina hiljada ljudi, pokazala su da pravoslavni srpski narod nije nestao i da postoji, još uvek, veliki broj osvešćenih Srba koji su spremni da brane svoj pogled na svet i svoj način života.
Agresivna propaganda LGBT lobija da se ozakone homoseksualni brakovi, dozvoli usvajanje dece od strane „supružnika“ u takvim brakovima, kao i sve veća medijska prisutnost najave novih propagandi o „pravu“ dece da sami biraju kog su pola ili prikazivanja promene pola kao nečeg poželjnog, kao i propaganda ovih pojava u školskim udžbenicima, sa kulminacijom u najavi da će biti održan „Evroprajd“ u prestonom gradu Srbije sa učešćem 20.000 gostiju iz cele Evrope i očekivanim skaradnim scenama, izvela je na ulice Beograda verni narod i sveštenstvo, predvođeno patrijarhom i arhijerejima. Više desetina hiljada ljudi je pokazalo svest o opasnosti koja se nadvila nad gradom despota Stefana Lazarevića i celom državom. Patrijarhov govor od 11. septembra u hramu Svetog Save predstavlja zajednički odgovor okupljenog naroda na ove pretnje, sadržavajući sve ono što mora da se zna kako o pretnjama, tako i o pravoslavnom sistemu vrednosti, koji baštinimo od predaka i koji želimo da sačuvamo. Patrijarhov govor predstavlja javno svedočenje vere, jedinstveno u današnjem savremenom svetu, ne samo po sadržini nego i po otvorenoj poruci srpskim vlastima da postoje crvene linije koje ne smeju da se pređu. Očuvanje hrišćanskih vrednosti i prava da srpski narod živi u skladu sa njima, kako su odabrali naši preci pre oko 1400 godina kada je počelo širenje spasonosne vere među Srbima, predstavlja onaj ugaoni kamen oko koga se okuplja pravoslavno srpstvo danas. Vrh Crkve je svojim otvorenim nastupom poručio i da neće uzmaknuti pred naletom agresivnih ideologa antihrišćanskih vrednosti ali i da neće podleći pritisku vlasti. Hrabrost je to u današnjem svetu, ali Crkva pamti nebrojene primere hrabrosti i od nje se očekuje da u svakom vremenu hrabro ispoveda svoje stavove. Crkva se ne plaši mučeništva, naprotiv zna da je ono blagosloveno kada je cilj ispravan, a duša čista. Pred moštima svetih mučenika danas se molimo i tražimo njihovo zastupništvo pred Bogom.
Pravoslavno srpstvo nije malobrojno kako predstavljaju antihrišćanski mediji, naprotiv ono je najbrojnije u ovoj zemlji. I nije bitno koliko puta godišnje neko posećuje crkvu, što spada u lični doživljaj vere i o čemu niko nema pravo da sudi, već je bitno da postoje vrednosti koje ogromna većina srpskog naroda želi da poštuje i da po njima živi.
Propagatori antihrišćanskih vrednosti ističu da postoji nekakav lažni moral, da narod i nije toliko pravoslavan, te da se već ponaša suprotno hrišćanskim vrednostima. Shodno tome, mogao bi da se izvuče zaključak da nema smetnji za ostvarivanje LGBT zahteva. Naravno da je ovo samo jedno od pogrešnih shvatanja pravoslavnog načina života koje sadrži u sebi i osećanje grešnosti ali i spasonosno pokajanje, i koje čoveka posmatra kao ličnost koja se celog života bori za popravljanje sebe. Stoga isticanje nekih nečasnih postupaka pojedinih ljudi ima za cilj jedino prebacivanje pažnje javnosti na efemerne pojave koje ne mogu da, izvučene iz konteksta hrišćanskog učenja, pruže istinitu sliku o pravoslavnom poimanju sveta i života.
Agresivan nalet LGBT lobija nije svojstven samo našim prostorima. Nasrtaji na hrišćansku tradicionalnu kulturu prisutni su u celoj Evropi i na američkom kontinentu. Sve javne sfere života su polje ovih agresivnih nasrtaja: mediji, muzika, film, sport, obrazovni sistem… Propagandna mašinerija otvoreno obmanjuje javnost da je to borba za prava ugroženih ljudi. Istina je da je to javno nametanje standarda života koji su otvoreno suprotni vrednostima većine. Nije u pitanju borba za veća prava postojećih pripadnika LGBT zajednice, već je u pitanju nametanje njihovog stila života drugima, koji to ne žele, počev od dece u školskom uzrastu.
Postoje i ozbiljni pokreti koji se suprotstavljaju nametanju novih vrednosti, koji sve više jačaju i od kojih hrišćanska Evropa očekuje aktivnosti na zaštiti evropskih hrišćanskih vrednosti. NJihovoj pomoći se i mi nadamo. Do tada, radićemo po NJegoševim stihovima: „Nada više nema ni u koga, do u Boga i u svoje ruke.“
Pravoslavni narod na ulicama Beograda u avgustu i septembru 2022. godine posvedočio je da snaga Pravoslavlja nije mala, da su Srbi još uvek negde duboko u sebi svesni čiji su potomci, da primeri svetih predaka ne mogu da izblede ni nakon najveće propagande antihrišćanskih medija, da je Crkva Hristova budna i da motri na svoju pastvu. I kako reče jednom Sv. vladika Nikolaj Srpski o anticrkvenoj radnji vlasti 1937. godine, nije Crkva uzbunila narod, nego se narodna svest sama uzbunila. Narodna savest se podigla do nebesa „da protestvuje protiv jednog užasnog nasrtaja na sve što je sveto u Srbiji“. Tako 1937. godine, tako i danas. I još nešto nam je Sveti vladika poručio za sva vremena: „Ako udariš Srbinu na veru, onda ćeš videti da Srbin ima veru!“
Ovi poslednji događaji u kojima je narod javno ispovedio svoju veru, spreman na žrtvu, predstavljaju još jednu veliku pobedu Pravoslavlja i nadu za budućnost.
Izvor: Dveri
