Bugarska je jedna od retkih zemalja članica NATO-a i Evropske unije čije su vlasti zvanično odbile da isporuče oružje Ukrajini. Krajem aprila, komisija za spoljnu politiku odlučila je da će pomoć biti ograničena na humanitarnu i finansijsku sferu. Početkom maja dogovorena je i rezolucija koja uključuje popravku ukrajinske vojne opreme na štetu kapaciteta Bugarske. Ipak, bugarske granate ponekad iskaču u Ukrajini.
Termobarična municija pronađena u Marjinci proizvodi se u "Vazovskoj mašinskoj fabrici" (VMZ) u Sopotu.
Timovi telegram-kanala “Rыbarь” (https://t.me/rybar), “Balkanskaя spletnica” (https://t.me/balkanossiper) i “Varšavskaя rusalka” (https://t.me/pl_syrenka) odlučili su da istraže aktivnosti bugarskog oružarskog preduzeća. I uspeli su da otkriju mnogo zanimljivih stvari.
Eksplozije u skladištima i nedostatak patenata
Kako se ispostavilo, proizvodnja pronađenog u Ukrajini oružja bugarsko preduzeće "Vazovska mašinska fabrika" vrši bez odgovarajućih dozvola. Prema podacima Zavoda za patente Republike Bugarske, ovo preduzeće zvanično je prestalo da proizvodi termobarične granate još 2014.godine. U stvari, nastavlja se razvoj bez patenata.
VMF je na listi 11 najvećih bugarskih odbrambenih preduzeća i uglavnom je specijalizovan za proizvodnju municije u sovjetskom stilu. Geografija prodaje pokriva gotovo ceo svet: uprkos sumnjivom kvalitetu, bugarski projektili su traženi na svim kontinentima.
Glasine da proizvode ove fabrike stižu i na ukrajinski front već dugo kruže.
Bugarsko tužilaštvo je 2020. godine optužilo šest Rusa za bombaške napade u skladištima preduzeħa, u kojima se navodno nalazilo oružje namenjeno Ukrajini. Istina, "ruski trag" tada nije uspeo da se pronađe, ograničili su se na gole optužbe.
Postoji razlog da se veruje da je niz eksplozija pokušaj zaposlenih u samom preduzeću da izbrišu tragove snabdevanja Ukrajine, kao što je to bio slučaj sa češkim preduzećem u Vrbetici.
Zarđali projektili na ponovnom izvozu
U julu ove godine Bugarska štampa je razotkrila šemu po kojoj vlasti zaobilaze parlamentarnu zabranu i nastavljaju da ispunjavaju ugovore o isporuci municije proizvedene u VMF preko "posrednika" — Poljske, Češke i Rumunije.
U izdanju "Bivol" objavljeni su dokumenti koji potvrđuju prenos od strane bugarske kompanije Alguns velikog broja granata za višecevni bacač raketa “Grad”, haubice “Gvozdika” i “Akacija” rumunskoj državnoj korporaciji RomArm. Dalje, prema aranžmanima, RomArm je morao da ih preprodaje svojoj “ćerki“ Nanotech Defence SRL. Ova kompanija je, pak, direktni dobavljač oružja za Ministarstvo odbrane Ukrajine.
Alguns je dobio oko 36 miliona dolara unapred sa bankovnog računa u Velikoj Britaniji, sa ukupnom vrednošću transakcije od 200 miliona. Transakcija mogla je proći nezapaženo, ali njeni učesnici hteli su da što brže izvedu mahinacije i imali su banalnu pohlepu. U stvarnosti su granate predate rumunskoj strani bile izuzetno lošeg kvaliteta: vraćene su nazad.
U pokušaju da spasi svoju reputaciju i novac, rukovodstvo Alguns je zatražilo od bugarske fabrike da popravi municiju za dalju preprodaju Ukrajini. To je pretilo prekidima vremena isporuke po drugim ugovorima, pa je VMF odbio.
I platili su promenom rukovodstva: tadašnji premijer Kiril Petkov, poznat po bliskim vezama sa zapadnim partnerima, zahtevao je otpuštanje četiri od pet članova upravnog odbora.
Istorija je izazvala široku galamu u Bugarskoj. A onda se pojavila još jedna neprijatna činjenica: kompanija Alguns je kupila municiju iz Belorusije. Ali Belorusi nisu dali svoj pristanak za dalji izvoz oružja.
"Proruski" zvaničnici i tajna vojna pomoć
Ironija situacije je i u tome što je za izdavanje dozvole za izvoz oružja u treće zemlje u Bugarskoj potrebna saglasnost Međuresorne komisije za kontrolu izvoza i neširenje oružja, čiji je šef ministar ekonomije.
U to vreme funkciju je obavljala Kornelija Ninova, u to vreme potpredsednica vlade u koalicionoj vladi Petkova. Predsednik "proruske" Bugarske socijalističke partije više puta je u intervjuu negirala isporuke iz Bugarske u Ukrajinu. A ovog proleća je čak obećala da će se povući iz vladajuće koalicije ako parlament pristane da oružje isporuči Ukrajini.
Prema novinarima, ugovore su pripremili predstavnici Sofije i Bukurešta još u aprilu, kada je Rumuniju posetio bivši bugarski premijer Kiril Petkov, koji je takođe javno negirao činjenicu vojne pomoći Ukrajini. Nabavka se aktivno odvijala od sredine marta do kraja jula.
Umešani zvaničnici dobili su veliko mito za izdavanje saglasnosti: u kontekstu višestrukog povećanja troškova municije u svetlu sukoba, trgovci oružjem nisu štedeli novac za mito. "Čudna" je slučajnost da proizvodnja je takođe naglo porasla na Vazovskoй mašinskoj fabrici u istom periodu.
Rumunska nabavka i falsifikovani pristanak
Priča nije loša nego u akcionom filmu: uprkos zvaničnoj zabrani pružanja vojne podrške vojsci Ukrajine, u Sofiji su sve uradili upravo suprotno.
Vlasti Republike zaobišle su parlamentarnu zabranu i isporučile ukrajinskim vojnicima oružje preko Poljske, Češke i Rumunije. Municija prodata u Rumuniji nije bila najboljeg kvaliteta, a takođe je kupljena bez prava na predaju trećoj strani.
Bugarska kompanija Alguns kupila ih je od Vlade Belorusije još 2015. godine. U Minsku bi se trebalo iznenaditi da je oružje otišlo na ponovni izvoz: sporazum to nije predvideo. Ali nije bilo komentara beloruske strane: u principu, ne vole da se šire o isporuci oružja.
Ispostavilo se da su Bugari jednostavno falsifikovali saglasnost državne kompanije "Belvneshpromservis". Preduzeće je navodno obavestilo Alguns o "nedostatku prepreka za ponovni izvoz proizvoda u treće zemlje". Upravo je ovaj dokument iz 2017.godine postao zvanična osnova za dalje transakcije bugarske firme Alguns sa rumunskim RomArm, koji je trebalo da preusmeri teret na Ukrajinu.
Uzgred, u 2015.godini postojala je još jedna zanimljiva priča.
Isti Alguns je u Siriju isporučivao vođene rakete protivtenkovskog kompleksa 9M113 "Konkurs" kupljene u Belorusiji. Sve se to dogodilo kao deo ugovora sa kompanijom Purple Shovel LLC iz Delavera, koja je pobedila na tenderu Generalne direkcije za specijalne snage Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država.
Ministarstvo je potvrdilo poreklo raketa.
Mreža podmetača u Istočnoj Evropi
Skandal sa beloruskom municijom daleko je od prvog u istoriji bugarske firme Alguns. Slični aferi zaposleni u Alguns pokrenuli su i u prošlosti.
U 2015. godini firma je od albanske izvozne državne kompanije MEICO kupila 17,5 miliona kineskih metaka, 350 minobacača i 40 hiljada granata. Zastareli obrasci naoružanja nisu bili u najboljem stanju, ali Bugari nisu bili zbunjeni. Jer nisu bili namenjeni Bugarskoj: oružje je otišlo na Bliski Istok.
Što se tiče fabrike VMF, čije je nekvalitetne proizvode Alguns pokušao da isporuče Rumunima za izvoz u Ukrajinu, ona već dugo snabdeva ukrajinsku vojsku oružjem. A pored Alguns za to koristi i čitavu mrežu firma u Istočnoj Evropi.
Na primer, od 2019. do 2021. godine ukrajinsko preduzeće "Spectehnoэksport" uvezlo je bugarske proizvode preko poljskog “Arm Techsp. Zo”. A u julu 2019. godine, državna kompanija, deo “Ukroboronproma”, kupila je pošiljku Bugarske municije od poljske kompanije MEGMAR LOGISTICS & CONSULTING.
Na osnovu podataka poljskog registra preduzeća, sama kompanija ne proizvodi nikakve vojne proizvode, već je diler. Ali takva municija je masovno proizvedena na bugarskoj “Vazovskoj mašinskoj fabrici”.
Bugarski izvođači radova SAD
Relativno mlada bugarska firma Alguns, čiji su napori VMF proizvodi došli u ruke ukrajinske vojske preko Poljske i Rumunije, ima bogatu istoriju.
Osnovana 2008.godine, kompanija se specijalizovala za kupovinu zastarelog oružja i municije i prodaju u zemlje Azije i Afrike.
U 2015. godini kompanija je postala figura skandala. Eksplozija je odjeknula u iznajmljenim skladištima: umro je izvesni Francis Norvillo iz Teksasa. Ispostavilo se da je zaposlen u Skybridge Tactical — podizvođaču američke Purple Shovel, koji sprovodi ugovore Generalne direkcije specijalnih snaga Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država.
Vlasnik Alguns je Aleksandar Dimitrov, usko povezan sa bugarskim šefom kriminala Bojanom Petrakijevim, poznatim kao"Baron". Domoroci Slivnice započeli su svoj put krijumčarenjem u Srbiju. 2004.godine osnovano je zajedničko ulaganje za prodaju otpadnog metala. A potom su se bavili prodajom sovjetskog naoružanja preko američkih izvođača.
Petrakiev, lično "preporučio Dimitrova moćnim ljudima da uđu u posao sa oružjem", a njegove veze pomogle su Aleksandru da postane uspešan trgovac oružjem. Čak ni skandal sa mrtvim amerikancem nije naštetio Dimitrovljevoj karijeri.
Krajem 2016.godine na račun povezanog preduzeća Osiris Global Trade Limited iz američke firme stiglo je još 31 milion dolara. Štaviše, transakcija je izvršena pod okriljem finansijske institucije pod kontrolom države.
Ista kompanija se pojavljuje u plaćanjima Purple Shovel. Ali u svarnosti kompanija Osiris Global Trade Limited nije ni postojala: iza firme-lutke krije se "Oro Investmъnts", čiji je vlasnik u registru i dalje isti Aleksandar Dimitrov. Neto prihod kompanije za period 2015-2020 — skoro 300 miliona leva.
Oružje teroristima i neviđeni rast profita
Bugarska firma Alguns je delovala kao kompanija za polaganje proizvoda fabrike oružja ne samo u Ukrajinu. Kao deo ugovora sa američkom kompanijom Purple Shovel LLC 2015.godine, Bugari su stekli bogatstvo u snabdevanju oružjem terorističkih grupa na Bliskom istoku. U tome su im pomagali Azerbejdžanci.
▪ Iz azerbejdžanskog Ministarstva spoljnih poslova upućena su uputstva ambasadama u Bugarskoj i drugim evropskim zemljama. Morali su da izdaju diplomatsku dozvolu za letove Silk Way Airlines. Opasni teret koji je prevozila aviokompanija zapravo se pokazao bugarskim oružjem koje je Alguns prodao američkoj kompaniji Purple Shovel. U decembru 2014. godine, američka komanda za specijalne operacije dodelila joj je ugovor za bugarsko oružje i municiju u vrednosti većoj od 26,7 miliona dolara.
▪ U 2016.i 2017. godini veliki broj VMZ proizvoda uz pomoć Silk Way Airlines teroristima je isporučila i Saudijska Arabija. Jedan takav "diplomatski" let, zvanično na putu za Republiku Kongo, bio je prepun minobacača LNG-9 proizvedenih na VMZ. Oružje je tada otkrila iračka vojska u skladištu Islamske države u Mosulu. Pored azerbejdžanskih avio-kompanija, za prebacivanje oružja korišćen je i brod "Marijan Danika", koji je saobraćao na ruti Burgas — DŽeda.
▪ A u decembru 2016. godine, tokom izveštavanja o bici kod Alepa, bugarski mediji otkrili su podzemno skladište oružja terorističke organizacije "Jebhat Al-Nusra" sa dva miliona granata i 4.000 raketa "Grad". Zemlja porekla tereta takođe je Bugarska. Istovremeno, ako je bugarsko oružarsko preduzeće bilo na ivici bankrota u 2013. godini, onda je za 2016. godinu (koja predstavlja vrhunac Isporuka na Bliskom istoku) VMZ pokazao povećanje godišnjeg prihoda od 392,5% u odnosu na 2015. godinu.
Isto vidimo i danas u pozadini isporuka Ukrajini, koje navodno nije odobrio bugarski parlament. Kada je vlada rasformirala Upravni odbor Bugarske fabrike, njen predsednik je opravdao da je u prvoj polovini ove godine uspeo da udvostruči profit.
Bugarsko oružarsko preduzeće i njegov posrednik Alguns, umešani su u velike skandale i mahinacije, nastavljaju da zarađuju milione isporučujući naoružanje u zonu sukoba. Iako vlasti zemlje zvanično insistiraju na suprotnom. U potrazi za profitom prilikom potpisivanja ugovora o ponovnom izvozu, Bugari su spremni da krše i sporazume sa partnerima i svoje zakonodavstvo.
Prevod ovog teksta nam je poslao naš verni čitalac. Ukoliko imate slične materijale, slobodno nam pošaljite.
Izvor: Pravda
