Fiskalni savet je kao meru predložio povećanje rashoda za socijalnu zaštitu sa tri na 3,3 odsto bruto društvenog proizvoda kako bi se proširio obuhvat socijalnih programa i povećao iznos naknada i pravednije oporezivanje prihoda radnika sa najnižim primanjima i izdržavanim članovima porodice.
Ističe se da su deca do 18 godina najugroženija u Srbiji sa stopom rizika siromaštva od 24,2 odsto koja je osetno viša od opšte populacije (21,7 odsto).
Fiskalni savet je istakao da je jasan prioritet za smanjenje siromaštva dece unapređenje iznosa i obuhvata dečjeg dodatka - i da bi povećanje iznosa naknade za četvrtinu i povećanje obuhvata najugroženijih korisnika sa 245.00 na 415.000 dece omogućilo da se stopa siromaštva dece smanji na 19,1 odsto.
Ocenjuje se da bi ta reforma zahtevala ulaganje od 14 milijardi dinara.
Navodi se da podaci pokazuju da se u široj javnosti preuveličava broj i materijalna ugroženost starih lica bez penzijskog primanja, dok nije dovoljno prepoznata ugroženost starih sa niskim penzijama, posebno u ruralnim sredinama.
Kao mera se preporučuje relaksiranje previše rigoroznih imovinskih kriterijuma za primanje novčane socijalne pomoći u slučaju staračkih domaćinstava, poput povećanja dozvoljenog zemljištnog poseda sa jedan na 10 hektara i ukidanje obaveze plaćanja doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje za poljoprivredna domaćinstva koja imaju manje od 10 hektara zemlje.
Ocenjuje se da bi progresivnije oporezivanje i sistemska reforma poreza na dohodak omogućili podršku ugroženim radnicima sa niskim zaradama ili izdržavanim članovima porodice.
Ističe se da osnovna reforma podrazumeva udvostručenje neoporezivog dela zarade sa 19.300 na 40.000 dinara, uz uvođenje dodatnog neoporezivog cenzusa od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana porodice.
Dodaje se i da treba povećati stopu poreza na zarade sa 10 na 15 odsto kako ne bi došlo do smanjenja poreskih prihoda, a čime se ne bi ugrozila konkurentnost domaće privrede.
Izvor: FoNet
