Niži cenzus od tri odsto uveden je pre dve godine, u vreme kada je opozicija donela odluku o bojkotu izbora. To je za SNS bio način da male opozicione stranke izađu iz bloka takozvane bojkot opozicije i učestvuju na tim izborima.
Iako se i uoči ovogodišnjih izbora pričalo da će cenzus biti povećan, to se nije dogodilo. Ipak, izvor navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić o tome pričao na konsultacijama sa pojedinim parlamentarnim strankama i pitao ih kakav je njihov stav o tome.
U političkim krugovima može se čuti da je ta tema i sada na stolu, a pojedini pričaju da bi već tokom jesenjeg zasedanja mogla da bude na dnevnom redu, pa čak i pre formiranja vlade. To bi značilo i da uskoro možemo da očekujemo raspisivanje vanrednih izbora, a samim tim i odlaganje odluke o uvođenju sankcija Rusiji. Ipak, to su za sada samo spekulacije i deluje kao opcija koja je malo verovatna.
Ono što je izvesno da će za manje od dve godine biti zakazani novi lokalni izbori, a moguće i vanredni parlamentarni. Ako se Vučić bude držao svog obećanja, beogradske izbore mogli bi da imamo već na proleće sledeće godine.
Jasno je da bi eventualno vraćanje cenzusa na pet odsto najviše značilo SNS-u kao najvećoj stranci, jer bi ona najviše profitirala od od glasova stranaka i koalicija koje ne bi prešle cenzus. Sa druge strane, zbog podizanja lestvice za ulazak u parlament u opasnosti bi bile manje partije, a naročito desnice koje su na poslednjim izborima bile oko cenzusa.
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, navodi da se pokazalo na izborima 2020. da smanjenje cenzusa nije pogodovalo SNS, niti ijednoj opozicionoj stranci koja je tada učestvovala na izborima. On kaže da su te partije niži cenzus razumele kao priliku da bez koalicija i ozbiljnih strategija pređu cenzus, što se nije desilo.
“Cenzus od pet odsto samo bi mogao da promeni podsticaje za političke stranke. Umesto samostalnih nastupa ili nastupa sa manje koalicionih partnera, verovatno će u budućnosti učestvovati u nekim većim koalicijama. Stranke će morati da se prilagode ukoliko dođe do promene cenzusa”, dodaje Klačar.
On navodi da bi se na ovaj način menjao onaj segment u izbornom sistemu koji nije od centralne važnosti, te da bi samo promenio dinamiku unutar stranačkog sistema. Naš sagovornik ističe da to nije ni blizu najvažnijeg pitanja u izbornom sistemu.
“Opet se bavimo aspektom koji nije upitan, a ne bavimo se onim aspektom koji jesu upitani, a to su zatvorene izborne liste i jedna izborna jedinica. O tome se uopšte ni ne razgovora”, kaže Klačar.
Srđan Milivojević, poslanik DS, navodi da je apsolutno uveren da Aleksandra Vučića zanima samo kako da vrati većinu u parlament od 126 poslanika, pošto nju nema ovog trenutka. On kaže da je siguran da će vratiti cenzus jer je “očigledno da se neki projekti koje je razrađivao po njega nisu završili uspešno, već mu ugrožvaju samovlašće”.
“Igranje izbornim cenzusom je katastrofalno. Uveren sam da se DS vratila u Skupštinu na jedan jako dobar način što se tiče građana i birača. Mi nismo bili u parlamentu samo kada smo bojkotovali izbore”, ističe Milivojević.
Upitan da li bi podržali predlog o podizanju cenzusa na pet odsto, on kaže da nijedan Vučićev predlog ne bi podržali.
“On ne bi bio predložen u svrhu i cilju izgradnje institucija, nego u svrhu opstanka na vlasti. Mi nismo saučesnici u tome. Ne vidim razlog zašto bismo bilo šta podržali. Ja ne znam šta je to dobro što bi Vučić mogao da uradi za Srbiju”, navodi Milivojević.
Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica stranke Zavetnici koja je na izborima osvojila oko 3,7 odsto glasova, ne izjašnjava se da li bi podržalaa predlog o podizanju cenzusa. Ona kaže da je njena partija jedina koja je samostalno ušla u parlament, te da im na sledećim izborima nije cilj prelazak cenzusa, bez obzira koliki on bio.
“Naš cilj je postizanje dvocifrenog rezultata. O promenama izbornih uslova treba da brinu one grupacije koje su na izborima nastupale u širokom koalicijama, a koje su se ubrzo posle trećeg aprila potpuno raspale”, navodi ona za “Nova”.
O podizanju izbornog cenzusa još pre nekoliko meseci pozitivno se izjasnio Borko Stefanović, poslanik SSP, a Đurđević kaže da je posredi pokušaj SSP i SNS da drže monopol nad političkom scenom.
“Zanemarili su činjenicu da veliki broj građana ne želi dvopartijski sistem u Srbiji”, ističe Đurđević.
Izvor: Nova
