Rusija je u julu prodala Kinezima zlato u vrednosti od 108,8 miliona dolara, što je 50 puta više nego prošle godine u isto vreme, ali ni to „nije granica“. Nagli skok je u velikoj meri posledica preorijentacije ruske trgovine sa zapadnih na istočna tržišta.

Prema mišljenju analitičara, Kina povećava kupovinu plemenitih metala u kontekstu ranije nametnutog embarga na isporuke sirovina iz Rusije u evropske zemlje i SAD. Istovremeno, Peking jača trgovinsku saradnju sa Moskvom, pre svega u energetskom sektoru, pa se očekuje da će u narednim mesecima obim robne razmene između Rusije i Kine nastaviti da raste, a do kraja godine trgovina može da se približi rekordnoj cifri od 200 milijardi dolara.

Dmitrij Golubovski, analitičar „Zlatnog monetnog doma“, smatra da je izvoz ruskog zlata u Kinu porastao zbog činjenice da više nema posrednika između Moskve i Pekinga – Velike Britanije.

"Jugoistočna Azija je oduvek bila glavno tržište za rusko zlato, ali trgovina je išla preko Londona. Ranije je, formalno, glavni kupac bila Velika Britanija, a delom i Švajcarska. Pošto su ove zemlje sada zatvorene za nas, trgovina se odvija direktno. Kina sada kupuje zlato direktno od Rusije za juane. Pošto posrednika tj. Londona više nema u toj priči, posao ide baš onako kako treba“, ocenio je Golubovski.

Do nedavno je najveći uvoznik ruskog zlata bila Velika Britanija, koja je kupila skoro 90 odsto ruskog izvoza, pošto je London, uz NJujork, najveći trgovački centar za plemenite metale. Međutim, EU je u julu uvela zabranu uvoza ruskog zlata u okviru sedmog paketa sankcija. Konkretno, uvedena su ograničenja na uvoz otpadnog zlata, zlatnika i nakita od zlata, a slične mere preduzele su SAD, Švajcarska i Velika Britanija. To je blokiralo put ruskim kompanijama ka zapadnim tržištima, a mnoge od najvećih ruskih banaka koje su prodavale zlato na svetskim tržištima našle su se na udaru zapadnih sankcija.

U senci tih međunarodnih ograničenja, ruske kompanije koje se bave proizvodnjom zlata sve više se orjentišu na azijsko tržište, a eksperti napominju da je najveće tržište zlata na svetu upravo kinesko.

Osim toga, Kina se konstantno oslobađa državnih obveznica SAD, pa je kineski udeo u američkom državnom dugu u maju pao na 980,8 milijardi dolara, što je rekordno najniži nivo u poslednjih 12 godina. Eksperti ocenjuju da Peking na taj način pokušava da iz ruku Vašingtona izbije poluge pritisaka i mogućeg uticaja na pitanja teritorijalnog statusa Tajvana. Osim toga, prodaja obveznica SAD i njihova zamena za zlato su glavni instrumenti procesa „dedolarizacije“, a nije tajna da Kina i Rusija sprovode ubrzanu „dedolarizaciju” kako bi se oslobodile mogućih geopolitičkih pritisaka Vašingtona.

Moskva i Peking su počele da se oslobađaju zavisnosti od dolara zbog agresivne antiruske politike i oštrih sankcija nametnutih Moskvi, kao i trgovinskog rata koji su SAD povele protiv Kine.

Popusti na zlato za kineske kupce

Još jedan važan faktor koji je mogao da utiče na povećanje izvoza ruskog zlata je popust koji je dat kineskim kupcima, dodaje Golubovski. Kupovina ruskog zlata čak i uz blagi popust na tržišnu cenu čini uvoz sirovina za preradu i prodaju profitabilnijim.

„U ovom slučaju Kini se mogao ponuditi popust na rusko zlato, jer nam je gotovo ostao samo jedan prozor za prodaju plemenitog metala. Kinezi su monopolisti u pružanju posredničkih usluga, pa mogu da naplate dobre provizije. Koliki je taj popust niko neće reći, pošto je to čisto privatna stvar banke i kompanije koja prodaje zlato. U svakom slučaju, ovo je od koristi za ruske proizvođače zlata, jer povećavaju proizvodnju i izvoz u Kinu“, ocenio je Golubovski.

U jeku pogoršanja odnosa između Rusije i Kine s jedne strane i Zapada s druge, Moskva i Peking jačaju saradnju u svim sferama. Prema podacima Glavne uprave carine Kine, u prvih sedam meseci 2022. godine, obim trgovinske razmene između Rusije i Kine porastao je za skoro 30 odsto u odnosu na isti period 2021. godine i iznosio je oko 97,7 milijardi dolara, a na to je u velikoj meri, ocenjuju eksperti, uticalo povećanje izvoza ruskih energenata. Osim toga, Moskva Pekingu prodaje drvo i razne metale, kao i poljoprivredne i druge proizvode, a eksperti prognoziraju da će trgovinski promet ove godine oboriti sve dosadašnje rekorde, pa ogroman novac od trgovine koji je ranije išao u Evropu postepeno se prebacuje u Kinu.

Rusija i Kina obaraju rekorde

Golubovski ističe da pedesetostruko povećanje izvoza zlata u Kinu „nije granica“.

"Verovatno će obim izvoza ruskog zlata u Kinu nastaviti da raste. Čini mi se da se završava ekonomska recesija koja je primećena u Kini zbog korona virusa. Prošla je ta kriza, što znači da tražnja treba da raste, a novac da pojeftini, odnosno treba očekivati da smanjenje kursa juana prema dolaru. Sa takvim inputima, potražnja za zlatom bi trebalo da raste kao sredstvo štednje“, objasnio je ekspert.

Jačanje trgovinskih veza između Moskve i Pekinga izaziva nezadovoljstvo na Zapadu, koji pokušava da podstaknu kineske vlasti da uvedu restrikcije Rusiji, a ranije su SAD čak upozoravale Kinu na moguće sankcije zbog kupovine ruskih energenata.

Peking se protivi uvođenju sankcija i pritiscima na Moskvu zbog situacije u Ukrajini, ističući da Kina ima normalnu trgovinsku i ekonomsku saradnju sa Rusijom na osnovu uzajamnog poštovanja, jednakosti i obostrane koristi. Ta saradnja, kako naglašava Peking, nije usmerena protiv trećih strana i neće biti predmet spoljnog mešanja.

Rusija uvozi iz Kine razne vrste elektronike, opreme, nameštaja, kože i krzna, galanterije, kao i tekstila i igračaka, a takođe na ruskom tržištu su veoma traženi automobili kineske proizvodnje.

Prošle godine trgovinska razmena Moskve i Pekinga porasla je za 36 odsto i prvi put je premašila 147 milijardi dolara, a s obzirom na trenutne tendencije, ove godine može biti postavljen novi rekord.

Izvor: sputnikportal.rs