NISU U PITANJU HOMOSEKSUALCI, NEGO NATO
Ovo nije tekst o homoseksualcima i njihovim pravima. Ovo je tekst o (geo)političkoj pozadini Evroprajda u Beogradu 2022, i o NATO okupacijskim rizicima koji nam predstoje. Sasvim je jasno o čemu je reč. O tome piše - sjajno, kao i uvek - Aleksandar Pavić, pa ću samo dopuniti njegovu analizu, čiji je cilj da nam pokaže da će NATO, koristeći svoj prajd i svoje prajdaše, nastojati da destabilizuje Srbiju da bi slomio dva ključna kičmena pršljena našeg identiteta, i doveo do priznanja nezavisnosti arbanaške „Kosova republjik“ i odricanja, konačnog, od Majke Rusije.(1)
Piše: Vladimir Dimitrijević
U pitanju je, kako rekosmo, NATO prajd, simbol slamanja Srbije, o čemu piše urednica „Pečata“, LJiljana Bogdanović:“Kada na primer ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil ovih dana objavom na tviteru poručuje da bi bezbednim ugošćivanjem Evroprajda Srbija „učvrstila posvećenost u zaštiti osnovnih prava svih građana, uključujući i LGBTQI+ zajednicu“, on demonstrira virtuoznu upotrebu žanra šegačenje i ruganje. Cinizam ove izjave čini nesnosnim činjenica da se „učvršćivanje posvećenosti“ pomenutim pravima zahteva od zemlje kojoj se opasnim smicalicama i nasiljem njegove države gotovo potpuno onemogućava da jednako predano „učvrsti posvećenost“ u zaštiti nekih drugih osnovnih prava svojih građana, kao što su, recimo, pravo na život i slobodno kretanje za Srbe na Kosmetu! Poruku, jednako drsku, šalje i poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon, koja posle sastanka sa srpskom premijerkom, a povodom najava da će Evroprajd biti otkazan iz bezbednosnih razloga, doslovno kaže: „Prajd je osnovno pravo koje se mora garantovati, a njegova zabrana je neustavna i prema srpskoj i evropskoj sudskoj praksi u oblasti ljudskih prava.“ Dobro, naučismo da je pod kapom nebeskom Prajd zakon nad zakonima, ali – kao i u prethodnom primeru, pitamo: gde je to i kada, s jednako rezolutnim stavom, gospođa pružila svoju „nedvosmislenu podršku“ teško pogaženim ljudskim pravima Srba ne samo na Kosovu i Metohiji već i na prostoru Zapadnog Balkana uopšte? Moraju li se i ova prava garantovati, ili je to pitanje nečije slobodne procene s kojom sudovi, evropski i srpski, nemaju veze? Uz to, kako upućeni primetiše: „Čista laž je da je neustavno otkazivanje Prajda (…) Član 54 ustava, stav 4 kao i zakon o javnom okupljanju jasno prepoznaju situacije kada okupljanje može da se zabrani – kada su okupljanjem ugroženi javno zdravlje, javni moral i bezbednost.“(2)
Dakle, i LJiljana Bogdanović veli – nije ovde u pitanju bezazlena šetnja prajdaša koji treba da veseljački „praše“ ulicama Beograda, grada koji je Sveti Stefan Visoki posvetio Majci Božjoj.
Ovde je, svakako, reč o suverenitetu, o čemu piše Siniša LJepojević:“Kao sljedbenici "evropske demokratije" tako, kao i Analena Berbok, misle i organizatori Evroprajda, za njih nije važno šta misli većina građana Srbije. I u tome, kako izgleda, imaju podršku zvaničnog Beograda. Većina medija u Srbiji je prozapadna i evroprajdaši ih koriste za agresivne napade na svakog onoga ko nešto kaže protiv tog festivala. Kada su prije desetak dana bile prve beogradske litije protiv Evroprajda, oni su čak tvrdili da ih je organizovala ruska obavještajna služba. Drugim riječima, Evroprajd je politika, a ne ljudska prava. Traže toleranciju za sebe, a agresivno su netolerantni prema drugima.“(3)
Ta priča se priča, poštovani čitaoče. Upravo ta.
KAKO JE BILO NA UKRAJINI?
Krajem novembra 2013. u centru Kijeva na Trgu nezavisnosti ( nazvanom od učesnika Evromajdan ili prosto Majdan), počeli su masovni proevropski protesti, nakon odbijanja predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča da verifikuje potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa EU. Na njima su učestvovali uglavnom stanovnici zapadnih regiona Ukrajine, stranci, i naravno, deo građana Kijeva. Nakon višemesečnih protesta i brojnih sukoba dogodio se protivustavni puč. Vrhovna Rada Ukrajine je osvojena od strane radikalne ekstremističke organizacije „Desni sektor“. Predsednik Viktor Janukovič je preživeo pokušaj atentata i bio prinuđen da pobegne u Rusiju. Od tada, zemljom je počela da upravlja grupa ljudi koji su bili najaktivniji na Majdanu. Oni su kroz represiju nad poslanicima uspeli da obezbede parlamentarnu većinu i poslanik Turčinov je postao novi predsednik Skupštine, a za novog premijera izabran je Arsenije Jacenjuk. Naknadno, putem izbora, za gradonačelnika Kijeva izabran je poznati bokser, Kličko. Za predsednika Ukrajine, 7. juna 2014. je „izabran“ Petro Porošenko – poznati tajkun i jedan od sponzora Evromajdana.
Posledice gledamo. Danas i ovde.
ULOGA AMERIKE NA EVROMAJDANU
Daleke 2014. godine, novinar Sergej Belous je izneo podatke o tome kako je operativno organizovan prevrat u Kijevu:“Prema tim podacima, bitnu ulogu u usklađivanju aktivnosti prozapadne „ujedinjene opozicije“ i narodnih protesta igra Amerikanac Brajan Fink, rukovodilac odeljenja za razvoj strategije i koordinisanje Agencije za međunarodnu saradnju (USAID). On je insistirao na tome da demonstranti zauzmu 90 zgrada u Kijevu i to nasilnim putem – tako da bude i žrtava! Pogranična služba Ukrajine potvrdila je da je Brajan Fink doleteo u Kijev avionom iz Pariza još 27. oktobra, sa diplomatskim pasošem. Još jedan radikalni scenario je 4. decembra predložio opoziciji Marko Ivković, saradnik Nacionalnog demokratskog instituta, Srbin koji je u Ukrajinu stigao 29. novembra, sa poslovnom vizom: održati na Majdanu „Narodno veće“ i proglasiti manifest o prelasku državne vlasti u ruke privremene „Narodne vlade“ (do izbora) koju bi imenovali ljudi na mitingu i koja bi bila obnarodovana u već zauzetoj zgradi državne gradske uprave Kijeva, posle čega je trebalo da bude upućen poziv snagama reda i vojsci; zatim bi se, po Ivkoviću, „hunta“ obratila ambasadama država članica EU, kao i SAD, sa zahtevom za priznavanje.”(4)
Sve je, naravno, bilo predstavljeno kao borba za ljudska prava i demokratiju, a protiv korumpiranog režima Viktora Janukoviča, koji je zaista bio korumpiran. Ali, NATO nije brinuo o korupciji u Kijevu, kao što ni u Crnoj Gori nije brinuo zbog toga što je mafijaški režim montenegrinskog poglavice Mila činio šta je činio. Važno je da je Milo ušao u NATO, dok Janukovič nije hteo u NATO, pa ni u NATO EU. Zato je dobio Majdan kao borbu za ljudska prava i protiv korupcije.
RUSKE GREŠKE PRE EVROMAJDANA
Čuveni američki analitičar Pol Krejg Roberts tada je pisao:“Vlada Rusije (kao i vlada Ukrajine) glupavo su dozvolile da veliki broj nevladinih organizacija (NVO) koje finansiraju SAD, kao agenti Vašingtona rade pod maskom „organizacija za ljudska prava“, „izgrađivanja demokratije“, itd. Onaj događaj sa „Pusi rajot“ je bila operacija planirana da baci loše svetlo na Putina i Rusiju (a one ženske bile korisni idioti). Napadi zapadnih medija na Olimpijadu u Sočiju su deo plana za podsmevanje i demonizovanje Putina i Rusije. Vašington je odlučan da se Putinu i Rusiji ne sme dozvoliti nikakav izgled za uspeh u bilo kojoj oblasti – bilo to diplomatija, sport, ili ljudska prava.“(5)
Dodao je Roberts:“Ukoliko Rusi sede skrštenih ruku, stanje će im postati nepodnošljivo. Kako se Ukrajina kreće prema članstvu u NATO-u i proganja i tlači rusko stanovništvo, vlada Rusije će morati da napadne Ukrajinu i zbaci strani režim – ili da se sama preda Amerikancima. Verovatan ishod ove nečuveno drske strateške pretnje sa kojom Vašington suočava Rusiju bi bio nuklearni rat.“(5)
Kako reče Pol Krejg, tako i bi.
ULOGA VIKTORIJE NULAND
Značajnu ulogu oko Evromajdana imala je Obamina gaulajterka Viktorija Nuland, koja je priznala da je Amerika uložila milijarde dolara u antiruski ukronacistički puč, a - sasvim nebitnu za američke gazde - Evropsku uniju ponizila psovkom.(6)
O njoj je Roberts rekao:“Neokonzervativka Viktorija Nuland sedi u svojoj kancelariji u Stejt departmentu i zadovoljno bira članove sledeće vlade Ukrajine. Da li to ova američka zvaničnica, slepa i gluva za rizike mešanja Vašingtona u unutrašnje poslove Ukrajine i Rusije, možda radi na izazivanju nuklearnog rata? Da li su predsednik Obama i Kongres svesni postojanja tog pomoćnika ministra spoljnih poslova koji provocira Armagedon?“(5)
Čuveni antiglobalista, Viljem Engdal, 2014. je takođe video budućnost:“„Priprema se pozornica za potpuni građanski rat u istočnoj Ukrajini/.../Bože, ne dozvoli da se ovo ludilo proširi, jer je verovatno da će u nekom trenutku u sebe uvući i Putina, i onda će Viktorija Nuland, Suzan Rajs, Samanta Pauer i šef CIA DŽon Brenan dobiti svoju klanicu svetskog rata, koju usrdno priželjkuju.“(7)
Ne zaboravimo – strani snajperisti su, prilikom haosa kijevskog Majdana, pucali u okupljenu masu, da je razjare i navedu na konačni obračun sa Janukovičem.(8)
Šta misliš, čitaoče, ko je iza toga stajao?
EVROPRAJD KAO POTENCIJALNI BEOGRADSKI EVROMAJDAN
Iako su i Predsednik i Vlada Srbije jasno rekli da Evroprajda, zbog bezbedonosnih rizika, neće i ne može biti, organizatori ne odustaju. Najavili su dolazak šezdesetak političara i aktivista iz NATO prajd sveta, i poručili da će marširati po svaku cenu.(9)
Uostalom, NATO prajdovci odavno marširaju zajedno – tako su, u Varšavi, marširali ne samo za svoja prava, nego i za Ukrajinu.(10) Ukrajinski režim je obećao sva prava prajdašima(11), a najaktivniji prajd-ideolog, izvesni Jura Dvižon, sanja o tome kako će Ukrajina opet zauzeti Krim, i tamo organizovati ( a šta bi drugo? ) prajd. Volodimir Zelenski, veli Jura, od kada je rat počeo sasvim je na strani svojih prajdovaca, koji vole Krim jer je Krim ukrajinska Kalifornija, pa bio Dvižon i njegovi da prajduju na Jalti.(12)
Ukrajinske prajdovke na ovogodišnjem londonskom prajdu nosile su, između ostalog, sledeće parole:“Hvala ti, Velika Britanijo!“, „Mene su silovali u Buči“, „Mir za Ukrajinu, sud za Rusiju“, „Molite se za Azov“ (čuveni Azov, leglo ukro-nacista, nap. aut. ), „Svete, podrži Ukrajinu!“ Ako pobede Rusi, to nije samo slom Ukrajine, nego i prava prajdovaca, vele NATO aktivisti maskirani u ljudskopravaše. (13)
Zato ukrajinski prajd - bojovnici pozivaju na oružje – za Ukrajinu svakako, i za svoja prava. (14)
I tako dalje, i tome slično.
Svi znamo da je šef britanske obaveštajne službe povezao rat protiv Rusije sa ratom za prava prajdovaca.(15)
Prkosni beogradski prajdaši znaju šta je rizik, i već daju uputstva za suočavanje sa nasiljem, koje, po nalogu NATO moći, kao da pokušavaju da izazovu.(16)
Ne tvrdim da pokušavaju, bar većina to ne bi htela; ali, KAO DA pokušavaju, iako su im stigle jasne poruke vlasti i naroda Srbije da nije vreme za izazivanje. Bilo koga, baš bilo koga.
ŠTA ĆE BITI AKO PORAZE DRŽAVU
Pavić je opisao šta nas čeka u slučaju poraza države pred NATO prajdom:“U tom slučaju je sukob sa lokalnim stanovništvom, koje je već najavilo novu litiju ili šetnju za 17. septembar – praktično neizbežan. Ceo politički Zapad bi tada vrisnuo na prebijanje ili nasilnu reakciju protiv ne samo građana EU već i privilegovane ”ugrožene manjine” i njihovih pristalica iz prozapadne opozicije. Diplomatski i svaki drugi zapadni pritisak na Srbiju bi se znatno pojačao. A pošto bi država po logici stvari naredila organima reda da obezbede paradiranje 17. septembra, revolt većeg dela domaćeg stanovništva bi svakako porastao – i okrenuo se mnogo više protiv same vlasti nego protiv stranaca, pogotovo ako bi policija nasilno reagovala protiv domaćih demonstranata radi zaštite više hiljada stranih LGBTKu++++-ovaca.Ovo bi bio najgori scenario za Srbiju, uvod u ”smrt države”.“(1)
Što da ne? Na prvom NATO prajdu, u kome je učestvovao holandski pedofil Van Dalen, prajdaši su nosili parolu „Smrt državi“. Beše to u doba Borisa Tadića i ministra mu Čiplića, ako je neko zaboravio 2010. u Beogradu.(17)
NATO prajdovci već osuđuju izjavu patrijarha Porfirija, koja, navodno, podstiče na nasilje:“ Da, slažemo se da nasilje nije put. Naši životi su realni i istiniti. Mi samo o njima pričamo. Za nas nema ničeg veštačkog u tome, niti mi grubo promovišemo ono za šta se borimo. Kako grubo, ako želimo da na sat vremena prošetamo.“(18)
Kažu da nikome ništa ne nameću, već samo žele "bogomdarovanu slobodu da živimo život dostojan čoveka i građanina./.../Verujemo kako upravo proglašavanje ljudi drugačije orijentacije zlim doprinosi javnom žigosanju koje može da rezultira nasiljem i progonom, što se pre svega protivi načelima Srpske pravoslavne crkve. Naša želja je da živimo u ljubavi i toleranciji sa svakim čovekom i ta težnja, koja ujedno predstavlja i jednu od temeljnih hrišćanskih vrednosti, jedan je od glavnih povoda za organizaciju Evroprajda.“ (18)
Znaju prajdovci šta je hrišćanstvo, bolje od same Crkve. Uvek su oni bili najpamentiji.
REČ PATRIJARHA PORFIRIJA
Patrijarh Porfirije je, sasvim u skladu sa svojim kanonskim ovlašćenjima i učenjem Crkve, jasno rekao da je Evroprajd događaj koji se protivi hrišćanskim i porodičnim vrednostima srpskog i drugih naroda koji žive u Srbiji, da je on nametnuta tema, da je „u dušu nas pravoslavnih hrišćana usađeno učenje Crkve izraženo već na početnim stranama Biblije, gde je zapisano da je Bog stvorio čoveka kao dva pola, kao muško i žensko, što znači da su brak i porodica, od postanja sveta do danas i do kraja sveta i veka, definisani kao zajednica ljubavi muškarca i žene sa njihovom decom“ i da on, kao hrišćanski pastir, sasvim razume „suštinski opravdanu veliku zabrinutost našeg naroda koji je u grubom promovisanju i nametanju politika i ideologija koje imaju za cilj da poruše stubove na kojima se vekovima gradi naš identitet, da sve postane krhko, relativno i fluidno, osetio dubinsko i sistematsko ugrožavanje svih temeljnih vrednosti kojima je vekovima odan, a posebno svetinje braka i porodice.“(19)
Zato je, reče patrijarh Porfrije, razgovarao sa državnim vlastima, i podržao njihovu odluku da Evroprajda ne bude.
JEDAN METAFIZIČKI ZAKLJUČAK
Filip Rodić kaže šta je cilj cele ove priče:“Da bi se čovek sveo na nivo beslovesnog bića kakvo je potrošač, ili „ekonomska životinja“, potrebno je uništavanje svakog drugog identiteta koji ga krasi od nacionalnog do polnog. Za taj proces neophodno je potpuno „raspamećivanje“ čitavih naroda i izvrtanje njihove tradicije, istorije i kulture na principima niskog (vulgarnog), sebičluka i kukavičluka ogrnutih u plašt „univerzalnih vrednosti“ i „univerzalnih standarda“ tržišta, demokratije i ljudskih prava. Adepti „kontrainicijacije“ sopstvenim samoponištavanjem i poništavanjem drugih teže da čitav ljudski rod podstaknu na samoponištenje, ukinu i sam univerzum i stvarnost zamene virtuelnim, veštačkim. Od veštačkog bifteka, do veštačke inteligencije. U tom kontekstu se može posmatrati i ideologija „dženderizma“, odnosno stvaranja bezbroj raznih lako promenljivih „rodova“ od kojih na kraju nijedan nije pravi, istinski rod, odnosno pol. Dva prirodna pola treba da budu zamenjena stotinama, ako ne i hiljadama „rodova“ od kojih nijedan nije pravi nego veštački. Poništavanjem svake prirodne, istorijske, duhovne ili genetske autentičnosti i ekskluzivnosti, kontrainicijacija ima za cilj da obuhvati sve i svakoga, da premreži čitavu planetu.“(20)
O tome je ovde reč. I, naravno, o tome da se nikako ne dozvoli „smrt države“, kao i to da NATO okupacija od „meke“ ne postane „tvrda“, kao ona u Drugom svetskom ratu. Nasilje se mora izbeći iz hiljadu razloga, ali je ključni ovaj: ne smemo dopustiti da se NATO Evroprajd u Beogradu pretvori u novi Evromajdan, koji je 2014. Ukrajinu poveo na put bez povratka.
Bože pravde i milosti, pogledaj nas i spasi od teškog oblaka iskušenja koji se nadvio nad Srbijom.
UPUTNICE:
1.https://www.pravda.rs/2022/9/6/pavic-preti-li-srbiji-destabilizacija-svih-duginih-boja/
2.https://www.pecat.co.rs/2022/09/oblande/
3.https://www.pravda.rs/2022/9/5/sinisa-ljepojevic-ko-je-vlast-u-srbiji/
4. https://www.pecat.co.rs/2013/12/kako-je-zapad-narucio-krv/
5. https://www.pecat.co.rs/2014/03/pol-krejg-roberts-napadnuta-rusija/
6. https://www.kurir.rs/planeta/1217209/js-eu-prisluskivane-diplomate-sad-vredale-evropsku-uniju
7. https://www.pecat.co.rs/2014/05/kristalna-noc-desnog-sektora/
11. www.bbc.com/news/world-europe-62134804
14. https://www.nytimes.com/2022/03/17/world/russia-ukraine-queer-activists.html
15. https://stanjestvari.com/2022/03/03/u-ukrajini-se-u-velikoj-meri-vodi-i-za-lgbt-prava/
19. https://spc.rs/specijalna-izjava-patrijarha-srpskog/
20. https://www.pecat.co.rs/2022/09/litija-i-kontralitija/
Izvor: Pravda