Piše: Milan Vidojević
Od početka rata u Ukrajini prošlo je šest meseci i završetak vojnih operacija se ne vidi ali se vide ekonomska kriza u Evropi i dugoročno poremećeni politički odnosi između Srbije, Evropske unije i trećih zemalja, jer svi u svetu trpe neke posledice, od nedostatka energenata, hrane, do političkih strahova i neizvesne političke situacije.
U tom procepu između surove realnosti i (ne)izvesne budućnosti Srbija je u najtežem položaju. Ambiciozni predsednik Srbije želi da bude lider Balkana, da rešava problem Kosova, a za to mu je prostor preuzak, da ostane na "evropskom putu," koji je u opštoj političkoj magli i pred raspadom, sve to začinjeno sitnim domaćim problemima kao što je neka parada seksualnih manjina, nepostojanje vlade koja ima samo jednog člana, Anu Brnabić, i ogromno nadanje da će se problemi rešiti sami od sebe.
Potpisan je čitav niz bilateralnih sporazuma između Srbije, Albanije i Severne Makedonije. To je u redu ali treba pojasniti podatak da će Srbija kao ekonomski najrazvijenija od ove tri, nositi na leđima i Albaniju i Severnu Makedoniju, koje će preko otvorenih granica prelivati poljoprivredne proizvode s nižom cenom, radnike koji će sniziti cenu rada u mnogim industrijskim granama, pre svega u građevinarstvu i time nelojalno konkurisati domaćim građevincima. a o sajmu vina koji se desio u vreme samita da i ne govorimo. Vesela lica, degustacija bez mere, zna se kako prođu oni koji mešaju belo i crveno vino, s ciljem da se pokaže kako "Otvoreni Balkan" ima perspektivu.
Zato o političkim implikacijama nema ni reči u srpskim medijima. Uzgred, kako to da Milorad Dodik nije bio gost na ovom velikom skupu? Zadnjih deset godina nije bilo događaja, ma koliko beznačajan bio, da Dodik nije bio gost. Sad je gost bio Zoran Tegeltija, Dodika nema. Da mu možda u Rusiji, prilikom zadnje posete Moskvi, nisu savetovali da se blago distancira od Vučića i da ubuduće u direktnim kontaktima, bez posrednika, traži pomoć i podršku? Uzgred, više sam nego začuđen da predsednik Vučić nije spomenuo da je ministar inostranih poslova Rusije, Lavrov, podržao inicijativu "Otvoreni Balkan."
Šta se krije iza ove inicijative, koja ima mnogo nejasnih obrisa. Naprimer, kako će Srbija, okružena članicama NATO pakta da se ponaša u slučaju šireg sukoba NATO-a i recimo Rusije? Izgleda da sem paprika i lošeg vina neće biti ni problema sa protokom NATO tehnike i vojnika. Zašto je predsednik vlade Severne Makedonije Kovačevski izjavio, uzgred,da i Bugarska treba da se uključi u ovu inicijativu. Da li to podrazumeva, u budućnosti, ukidanje granica na Balkanu, između Srbije, Makedonije, Bugarske, Albanije, Kosova, spajanje država, spajanje crkava? Srbija je već u obruču NATO pakta, otvaranje granica prema državama vojnog saveza, uz već potpisane sporazuem sa NATO paktom, u bliskoj budućnosti svodi Srbiju na zemlju bez mogućnosti da funkcioniše kao samostalna nezavisna država. Kako se u sve uklapa američka vojna baza Bondstil na Kosovu, koja je tu kao tipična kriminalna tvorevina SAD, da li će Srbija "Otvorenim Balkanom" sama obrisati Rezoluciju1244?
Po običaju, surova stvarnost se zamagljuje koještarijama kao što je sajam vina, a stručna objašnjenja predsednika, iscrtana na tabli prilikom intervjua, imaju samo jednu manjkavost. Fali im logika i objašnjenje logistike koja će nam pomoći da prevaziđemo postojeću krizu. Daću samo jedan primer, blokiranih 1,2 miliona (!) tona uglja u bugarskim lukama namenjenih Srbiji, koji ne može da stigne u Srbiju zbog niskog vodostaja Dunava. Predpostavimo realnu procenu da u jednom konvoju može da stigne u Srbiju 4.000 tona uglja nedeljno. Da se uspostavi cirkulacija brodova na ovom nivou potrebno je 300 konvoja, 75 nedelja, što je godinu i po dana da se obavi ovaj transport. Pod uslovom da ima vode u Dunavu, da zimi neće biti zastoja plovidbe zbog leda, kvarova i remonta barži i gurača, itd. Pritom, treba da uvezemo i 300.000 tona sirovina za hemijsku industriju za proizvodnju veštačkog đubriva (fosfat, kalijum-hlorid, amonijum-sulfat, urea) i laički pretpostavljam da se to ne prevozi brodovima u kojima je bio ugalj. Mi treba da izvezemo Dunavom pšenicu i kukuruz u količini od oko milion tona! Kojim brodovima to ide, sigurno ne onim u kojima je bio ugalj i fosfati.
Elem, logistiku ovih količina moraće da rade anđeli, pošto to ljudi neće moći.Nisam hteo da vas smaram težom temom, kao što je tranzitni transport za druge zemlje na Dunavu, nije on samo naš, i druge zemlje su u problemu. Pogotovo što je ogromna ukrajinska morsko-rečna flota van upotrebe, što je dodatni problem koji neće biti rešen ni u nekoliko sledećih godina, ako ikada bude rešen.
Zato su vinske mušice lakše savladiv problem, u "Otvoreni Balkan" će sad svi da se mešaju, i zvani i nezvani, a vesela Srbija predvodi taj politički karneval. Dok neko zaista ne ugasi svetlo.
Izvor: Pravda
