Piše: Dr Ivan Pajović
Ruske trupe su već u prvim danima sukoba zauzele aerodrom Gostomelj nedaleko od grada, a pojavile su se i trupe Specnaza u predgrađima, što je išlo u prilog pretpostavci da je Kijev glavni cilj. Međutim, posle izvesnog vremena, ruske trupe su napustile oblast oko grada, pa čak i ceo zauzeti severni deo Ukrajine oko gradova Černjigov, Sumi, pa sve do Harkova. Ukrajinska strana ovo predstavlja kao svoju pobedu nad Rusima, dok Rusi sve predstavljaju kao „fintu”, tj. nekakav oblik strategije. Za sada ostaje neizvesno šta je od toga istina, jer su informacije šture, a sa različitih strana stižu oprečne vesti.
Za sada ruskih trupa oko Kijeva nema, niti se uočavaju ikakve naznake eventualnih ofanzivnih dejstava prema gradu, premda se on nalazi samo pedesetak kilometara od beloruske i oko 120 kilometara od ruske granice. Odsustvo ma kakvih dejstava u pravcu glavnog grada protivnika ili makar nekog oblika blokade čini se kao apsolutni paradoks, nešto što se uglavnom ne događa u ratovima većih razmera, posebno ukoliko je jedan od protivnika mnogo nadmoćniji. Međutim, ovaj sukob kao da je satkan od paradoksa. Ukoliko je istinit podatak koji dolazi iz medija da su ukrajinske trupe u junu skoro potpuno ostale bez municije, naročito artiljerijske, čudno je da do sloma i kapitulacije nije došlo, jer je prosto neverovatno da pomoć sa Zapada može pod takvim okolnostima održati ravnotežu na uglavnom statičnom, ali veoma aktivnom frontu koji se proteže duž juga i jugoistoka Ukrajine. Sa druge strane, zapadni mediji neprekidno govore o ruskim neuspesima i ukrajinskim ofanzivama i pobedama, tvrdeći da je ruski plan propao i da Putin u ovom trenutku ne zna kako da se izvuče iz ukrajinskog blata u kom se zaglibio.
Pred kraj avgusta u medijima se pojavila izjava vođe Čečena, Ramzana Kadirova, objavljena na njegovoj Telegram grupi. On kaže da Kijev do sada nije stavljen pod kontrolu Oružanih snaga Ruske Federacije i savezničkih trupa DNR i LNR, jer predsednik Rusije Vladimir Putin za to nije dao dopuštenje. Kadirov ne iznosi i razloge zbog kojih Putin to ne dopušta.
„Da sam se ja pitao, odavno bih zauzeo Kijev, a Zelenski i njemu slični odavno bi sedeli u podrumu na isleđivanju. Zahvali Putinu (obraća se Zelenskom) što nam ne dopušta da zauzmemo Kijev i da se potpuno sa tobom raspravimo”, izjavio je Kadirov.
Nedavno su se pojavile informacije da je Služba bezbednosti Ukrajine osumnjičila za ratne zločine Kadirova i dva njegova potčinjena oficira. Kao odgovor na to, šef Čečenske republike uputio je (isto preko Telegram-grupe) ukrajinskoj službi bezbednosti reči u kojima kaže da „slobodno odrede mesto gde treba da se javi kako bi se raspravili oko pitanja ko je ubica, ko je prestupnik”.
Kako će se sukob u Ukrajini dalje odvijati umnogome zavisi od geopolitičkih i geoekonomskih odnosa na liniji Rusija—Evropska unija. U zemljama Zapada, ne samo u EU, osetna je energetska i monetarna kriza koja se svakim danom pojačava. Sa dolaskom zime kriza oko uvoza ruskog gasa će se povećavati, uprkos tvrdnjama nekih evro-birokrata da su gasna skladišta popunjena do 80%. Taj podatak može samo služiti za umirivanje stanovništva koje je već prilično zabrinuto, jer i ako bi skladišta bila popunjena u toj meri, to ipak ne znači energetski bezbednu zimu, zato što se zalihe neprekidno troše i neophodno ih je stalno dopunjavati. Rusija svakim danom sve više zateže svoju politiku izvoza energenata kao odgovor na sankcije i neprekidno insistira na njihovom ukidanju. Između redova kao da se može pročitati da Rusija nudi normalizaciju energetskih odnosa, a zauzvrat traži od Zapada prekid pomoći Ukrajini i prepuštanje te zemlje potpuno pod ruski politički uticaj, ako ne i potpuno zauzimanje. Dakle, Rusija kao da traži da Zapad „proda” Kijev i Ukrajinu za ruski gas.
Ova pretpostavka podseća na situaciju sa kraja sedamnaestog veka, kada je Rusija sporazumom sa Poljsko-Litvanskim savezom, tj. Rečju Pospolita (nazvanim „Večni mir”) kupila Kijev sporazumom iz 1686. godine (ratifikovanim doduše tek 1764.) za 146.000 rubalja u srebru, što je činilo 7 tona ovog dragocenog metala. U ugovoru se kao svrha plaćanja navodi „bratsko prijateljstvo i ljubav” (!!!). Što se tiče međunarodnog prava, ovaj ugovor je i dalje formalno važeći.
Kijev vrlo lako može biti neprijatno iznenađen nenadanim izlivom „bratskog prijateljstva i ljubavi” Rusije i Zapada ukoliko đavo hladnoće i besparice, vučen za rep sankcijama, zakuca Zapadu na vrata i dođe po svoje.
Izvor: Pravda
