Svega 24 časa bila su potrebna da Iran evakuiše svih 70 diplomata iz ambasade u Tirani, oko koje su od podne raspoređeni pripadnici specijalnih snaga albanske policije.
Tokom noći, iranske diplomate su spaljivale i odnosile dokumente u poslednjem činu loših diplomatskih odnosa dve države, opterećenih serijom navodnih planova Teherana za napade na disidente koji se već godinama nalaze u toj državi, te serijom sajber napada koji su u julu blokirali rad nekoliko institucija.
Dok se čeka da radnici sa fasade zgrade skinu simbole Islamske republike, albanski specijalci skupljaju ostatke dokumentacije, koje su Iranci ostavili. Tokom jutra, dok je trajala evakuacija, oko iranske ambasade bili su raspoređeni antitetoristički timovi albanske policije.
Albanija je, posle duge istrage, optužila Iran da stoji iza serije sajber napada na javne službe i institucije, nakon čega je premijer Edi Rama saopštio da Tirana prekida diplomatske odnose sa Teheranom i naložio diplomatama iz te države da u naredna 24 časa napuste albansku prestonicu.
"Vlada je odlučila da okonča diplomatske odnose sa Islamskom Republikom Iran. Odluka na snagu stupa odmah", rekao je Rama, objašnjavajući da "drastična odluka odgovara težini pretnje koju je predstavljao sajber napad."
Iran je ovu odluku vlasti u Tirani nazvao "kratkovidom", odbacujući, istovremeno, bilo kakvu odgovornost za saber napada na albanske institucije.
Odnosi između Albanije i Irana, koji nikada nisu bili na zavidnom nivou, dramatično su pogoršani pre desetak godina, kada je vlada tadašnjeg premijera Saljija Beriše, u želji da ojača pozicije u Vašingtonu, odobrila da se pripadnici iranske disidentske organizacije Mudžahedin-e Kalk smeste u okolini Drača.
Serija događaja poslednjih godina, uključujući proterivanje iranskih diplomata i prilično maglovite optužbe o planiranju napada na ovo sedište iranskih disidenata, dramatično je pokvarila odnose Teherana i Tirane, pa je Ali Hamnei, početkom 2020. godine, Albaniju nazvao „malom, ali zlom evropskom državom u kojoj američki elementi sarađuju sa iranskim izdajnicima i kuju planove protiv Islamske Republike".
Ova organizacija, koju Teheran smatra izdajničkom, prethodno je bila smeštena u nekoliko baza na granici Iraka i Irana, odakle su sprovodili akcije protiv matične države, ali su se padom režima Sadama Huseina našli na meti napada proiranskih milicija.
Amerikanci, koji donekle smatraju da bi pripadnici MaK-a mogli predstavljati okosnicu buduće iranske vlade, su ih prvo premestili u Bagdad, ali kada se ispostavilo da ni tamo nisu sigurni, pronašli su im utočište u Albaniji.
Vremenom, broj pripadnika Mudžahedin-e Kalka u Draču dostigao je oko 3.000.
Sajber napadi, za koje su albanske i američke vlasti optužile Teheran, vremenski se podudario sa konferencijom MaK-a, koja je otkazana zbog opasnosti od iranskih napada.
Albanija je, pre dve godine, zbog navodnih planova za napad na bazu organizacije Mudžahedin-e Kalk kod Drača, već prognala dvojicu iranskih diplomata, što je ionako loše odnose dve države svelo na najniži mogući nivo.
Odnosi su dodatno zaoštreni krajem januara, kada su pozive na ubistvo iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, emitovale televizije. Nekoliko sati kasnije, odgovornost za napad pripisana je hakerima, simpatizerima otpadničke organizacije Mudžahedin-e Kalk (MeK).
Upad u strogo kontrolisani etar u prvi je plan, posle mnogo godina, izbacio organizaciju čiji su se pripadnici posle niza sukoba sa čelnicima Islamske Republike rasuli širom sveta, te glavnu bazu, uz pomoć Amerikanaca, uspostavili u prilično tajanstvenom kompleksu koji je pre desetak godina nikao nedaleko od Drača.
Revolucionari, izdajnici, teroristi i saveznici - organizacija Mudžahedin-e Kalk (Narodni mudžahedini Irana), za nekoliko decenija i uz silne kontroverze, prošla je put od vrha koplja Islamske revolucije do izgnanstva u Albaniji, uz par kontroverznih usputnih stanica u Iraku.
Osuđeni su na život u egzilu jer ih vlasti u Teheranu terete za smrt 12.000 ljudi, koji su stradali u akcijama koje su pripadnici Mudžahedin-e Kalka, posle progona iz Irana početkom osamdesetih godina, organizovali prvo u saradnji sa režimom Sadama Huseina, a zatim Amerikancima i navodno Izraelcima. Čelnici ove organizacije pak tvrde da je u njihovim upadima stradalo više od 50.000 Iranaca.
Najmanje 3.000 pripadnika MaK-a ubijeno je u iranskim zatvorima posle razlaza ove organizacije sa čelnicima Islamske republike.
Izvor: RTS
