U rezoluciji, kada je reč o Srbiji, navodi se da Evropski parlament "žali zbog kontinuirano niskog stepena usklađenosti Srbije" sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Ponavlja se "da bi nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa spoljnom politikom EU".
U rezoluciji EP, čiji je autor predsednik komiteta za spoljne poslove David Mekalister, navodi se da se Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, "mora pridržavati zajedničkih vrednosti i prava EU".
Osnov Rezolucije su, kako se navodi, tektonske promene koje su nastale u geopolitičkom okruženju i koje su rezultat specijalne vojne oprracije u Ukrajini i drugih međunarodnih izazova.
Kada je reč o politici EU prema Zapadnom Balkanu, naglašava se da je na Zapadnom Balkanu potrebno da zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati u potpunosti usklade svoje politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.
BiH može u EU, ali da se sankcioniše Dodik?
U rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, poziva Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana.
Ističe se i snažna podrška EP evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana i njihovom dovođenju do statusa punopravnih članica Unije.
U vezi sa BiH poziva se da se donesu "ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući onih koji ugrožavaju njenu suverenost i teritorijalnu celovitost, posebno Milorada Dodika" i pozivaju sve države članice da daju svoj glas za ovaj korak.
Rezolucija izražava zabrinutost u vezi sa sadržajem i "načinom na koji su izmenjeni izborni zakon Bosne i Hercegovine i Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da je visoki predstavnik za BiH izmene predložio na dan izbora, što bi moglo ugroziti demokratski legitimitet i učvrstiti etno-nacionalizam".
Osim toga, rezolucijom se poziva visoki predstavnik i države članice da produže mandat operacije EUFOR "Altea", ''ali i da se na odgovarajući način pripreme za alternativne scenarije''.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) January 17, 2023
U tekstu se, takođe, izražava zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i "navoda da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji".
U vezi sa tim apeluje se na EK ''da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obveza".
Tokom rasprave o rezoluciji rečeno je da je potrebno istaći da EU mora da pojača "verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23. i 24. u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja zbog bilateralnih sporova".
EP poziva države članice da određene odluke u pitanjima ZSBP, bez vojnih implikacija, donose kvalifikovanom većinom, ''posebno ako se one odnose na sankcije i ljudska prava".
Kedmi iznenađen: Zašto Amerikanci ove mašine šalju Kijevu?
Izvor: rt.rs
