Piše: Aleksandar Pavić
Prvo je član Predsedništva BiH Denis Bećirović posetio sedište NATO u Briselu 16. januara i bio sasvim normalno primljen od strane generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga.
Na pitanje novinske agencije Srna da li je poseta prethodno usaglašena na sednici Predsedništva BiH, iz Kabineta srpskog člana Predsedništva je rečeno da je ”reč o individualnoj poseti i da nije prošla proceduru odobravanja na sednici Predsedništva, pa nije bilo ni usaglašavanja stavova“.
Zatim je četiri dana kasnije ministar odbrane BiH Sifet Podžić učestvovao na sastanku Kontakt grupe za podršku Ukrajini koji se održala u američkoj vojnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj. Kako se ističe u medijskim izveštajima, Podžić se tamo obreo na poziv sekretara za odbranu Sjedinjenih Američkih Država Lojda Ostina i načelnika Zajedničkog štaba Oružanih snaga SAD generala Marka Milija.
Kao Stoltenbergu, ni američkim zvaničnicima nije smetalo što je, poput Bećirovića, i Podžić otišao u posetu bez odobrenja Predsedništva BiH.
Na delu je savršen primer ”sveta zasnovanog na pravilima”, kojeg su puna usta raznih zapadnih političara. Dakle, ne sveta zasnovanog na međunarodnom pravu, odnosno Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija, Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima, itd. Već sveta zasnovanog na – ne zna se tačno kojim – pravilima.
Pravilima koje zapadne države, na čelu sa SAD, treba da pišu po svom nahođenju, prilagođavaju ih datim situacijama i, kad se ukaže potreba, promene ih ili zamene novim.
Odnosno, to je samo usavršavanje recepta kojeg je tadašnji šef američke diplomatije Voren Kristofer izložio predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću posle sklapanja Dejtonskog sporazuma, kao odgovor na pitanje o američkim uslovima za pomirenje sa Srbima: Vi u svakom trenutku treba da uradite sve što mi zatražimo od vas. A, treba dodati, i da ne primetite kada kršimo međunarodno ili vaše unutrašnje pravo, jer nam se može. A i ”za vaše dobro je”. S tim što ćemo mi – a ne vi – definisati šta je to što je ”dobro”, a i zašto je to ”dobro” za vas.
Po tom receptu, Srbi nije uopšte trebalo da primete da su Amerikanci i politički Zapad počeli sa pokušajima revizije Dejtonskog mirovnog sporazuma – čiji su upravo oni bili pokrovitelji – nedugo posle njegovog potpisivanja. Jer, treba da se podrazumeva da pogotovo Amerikanci imaju pravo na to. Oni su nadljudi.
Za sve vas koji niste to znali – sada znate.
Evo, upravo je i DŽon Keri na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu to potvrdio, mrtav hladan izjavivši da su on i njegova braća zapadni globalisti ”odabrana grupa ljudskih bića”, i kao takvi pozvani da spasavaju planetu, šta god njeni ”obični” stanovnici o tome mislili.
Očigledno je da i Jens Stoltenberg i Lojd Ostin i Mark Mili smatraju sebe delom ”odabrane grupe ljudskih bića” i da smatraju da su ovlašćeni da ignorišu unutrašnja zakonodavstva, i da menjaju pravila igre i ponašanja kako im se ćefne, ili u momentima kada, po njihovom viđenju, ”ne postoji alternativa”.
NJima nije uopšte bitno što su se sastajali sa ljudima koji su uzurpirali vlast u BiH i lažno se predstavljali kao predstavnici BiH. Oni su ih jednostavno tretirali kao legitimne, sa punim znanjem da oni to nisu. NJima je bio mnogo bitniji cilj zbog koje su te posete i organizovane. A to su što brže ”evroatlantske” integracija.
Da li je reč o čistoj bahatosti i klasičnoj zapadnoj aroganciji? Da li je ovo njihovo ponašanje analogno ponašanju tadašnjeg šefa Pentagona Donalda Ramsfelda, koji je u danima posle napada na kule Svetskog trgovinskog centra na Menhetnu Vesliju Klarku odbrusio: ”Niko nama neće govoriti kada i gde ćemo da bombardujemo.”
Ili je, ipak, reč o svojevrsnoj panici i žurbi da se BiH na bilo koji način, i što brže je moguće, usisa u NATO, pogotovo s obzirom na sve očiglednije rusko napredovanje u Ukrajini i sve teži položaj u kojem se NATO-vo ukrajinsko topovsko meso i kijevska oligarhija nalaze?
Koji god da je odgovor, jedno stoji – to ne može opravdati tako brutalno gaženje Dejtonskog sporazuma i ustava od strane vodećih zapadnih sila predvođenih SAD.
Ono što je najgore, ni visoki zvaničnici NATO-a ni SAD uopšte ne osećaju potrebu da na bilo koji način opravdaju svoje nepoštovanje Ustava i zakona BiH. Oni se ponašaju u skladu sa imperijalnom matricom koju je, u zenitu jednopolarnog momenta, izložio saradnik Buša mlađeg Karl Rouv:
”Sada smo imperija i, kada delujemo, stvaramo sopstvenu stvarnost. I, dok proučavate tu stvarnost razborito, kao što ćete i činiti, mi ćemo stvarati nove realnosti, koje možete izučavati, i tako će se stvari srediti. Mi smo akteri istorije… i svi vi ćete samo ostati da proučavate ono što mi radimo.“
Opet, kakvo god da je objašnjenje – imperijalna arogancija ili strah od nadolazećeg poraza u Ukrajini – ono ne može ni na koji način opravdati ponašanje Stoltenberga, Ostina i Milija. Oni su svesno saučestvovali u gaženju Ustava BiH i zakona jedne nominalno suverene države, i time dodatno ogolili svoje namere.
NJihova poruka je: ako treba, pogazićemo sva pravila, sve vaše zakone i običaje, samo da bismo postigli zacrtani cilj. A cilj je BiH u NATO. Zajedno sa Srbijom, pre ili kasnije. I konsolidacija pozadine fronta prema Rusiji. Hteli vi to ili ne.
To su nama, Srbima sa obe strane Drine, ovih dana poručili iz Brisela i Ramštajna kad su ugostili Bećirovića i Podžića kao da predstavljaju BiH – iako je nisu predstavljali niti su mogli da je predstavljaju.
U čemu je onda tačno razlika između domaćina sastanaka i nacističke Nemačke?
Izvor: Sve o Srpskoj
