Milivojević smatra da je taj sastanak za razliku od svih prethodnih bio drugačiji i da su ovoga puta predstavnici Vašingtona, Brisela i Evropske unije dali do znanja tri stvari - da žele da se kosovsko pitanje brzo reši, da osnova tog rešavanja treba da bude evropski plan odnosno Šolc-Makronov plan i da zapadni centri moći neće imati razumevanja za onu stranu koja ne bi prihvatila rešenje na osnovu tog plana.
Kako je dodao, verovatno su rekli koje bi mere pogodile Srbiju ukoliko ne bi prihvatila rešenje koje nudi ovaj plan.
Milivojević smatra da je ovaj sastanak nastavak pritisaka s tim što je, kako kaže, sada pritisak podignut na najveći mogući nivo što pokazuje da postoji interes na zapadnoj strani da se kosovsko pitanje reši brzo. On smatra da razlog tome leži i u razvoju situacije oko rata u Ukrajini, da zapadni interesi vezano za ovaj region rastu i da ulog ovog regiona zbog globalnih odnosa raste, dodajući da je ključno pitanje kada je reč o regionu i njegovom definitivnom prisajedinjenju zapadnoj sferi interesa ili transatlanskoj zajednici zavisi od rešavanja pitanja Kosova i Metohije.
„Tako ja razumem to ubrzanje i jednu vrstu nervoze koja je prisutna u zapadnim centrima moći da se ovo brzo reši. Oni nemaju interesa da ovo pitanje ostaje nerešeno gde uticaj imaju i Rusija i Kina i sve ono što ne odgovara zapadnim interesima, a da počne rešavanje globalnih odnosa vezano za rat u Ukrajini”, rekao je Milivojević za Tanjug.
Naveo je da se Srbija sada suočava sa jednom vrstom pritisaka sa kojima do sada nije bila suočena gde nam se stavlja čak i neka vrsta mera što do sada nije bio slučaj.
„Oni su očigledno na ovom sastanku sa verbalnih pritisaka i mera suočili srpsku stranu i sa nekim konkretnim mogućim merama. Ja ih vidim moguće u ekonomskoj sferi, u zaustavljanju procesa integracija Srbije, a moguće i u nekoj političkoj sferi”, rekao je Milivojević.
On smatra da postoji latentna opasnost vezana za ponašanje Prištine koja, dodao je, ne prihvata sve ono bez čega mi ne možemo da uđemo u ozbiljne pregovore.
Naveo je da Priština ne prihvata ni Zajednicu srpskih opština ni Briselski sporazum ni razgovore koji se tiču normalizacije već isključivo insistira na razgovorima koji podrazumevaju priznanje, te dodao da je problem u tome što i Vašington i Brisel i Priština imaju isti cilj, samo je razlika u načinu kako do njega doći.
„Sad se ta granica između razlike koju oni imaju približava. Idu zajedno prema istom cilju i bojim se toga da bi oni u podršci Kosovu išli dalje od onoga do čega su išli kada smo imali poslednju eskalaciju krajem prošle godine, da bi čak možda i tolerisali prištinskoj strani neke akcije koje bi bile direktno usmerene prema srpskom narodu i gde bi Srbija morala da reaguje na drugi način”, rekao je Milivojević.
„To je nešto što bi Srbiju dovelo u krajnje delikatnu situaciju i tu vidim pretnje na bezbednosno-političkom planu koje bi mogle da budu primenjene prema nama, ne na direktan način, ali tolerancijom nekih poteza Prištine”, naveo je.
Izvor: Politika
