Piše: Dragan Bisenić, novinar
Ovoj dvojici lovaca na bogatstvo šanse za ostvarenje neobične želje porasle su danas kao nikada ranije. Ukrajinski sukob u koji je uključena Rusija kao nuklearna sila od početka je praćen strepnjama od upotrebe nuklearnog oružja i strahovima od njegovog prerastanja u opšti sukob. Ni posle godinu dana ove mogućnosti nisu prestale da uznemiravaju svet. Jasno je, nasilje je nepredvidivo, kada jednom počne, nikada se ne zna kuda će dalje da krene i kako će da se okonča.
Ali, nije samo Ukrajina region odakle može da stigne 'najskuplja stvar na svetu'. Na Balkanu se, po svemu sudeći, stvaraju preduslovi za razvoj potencijala šireg sukoba preko radikalizovanja 'kosovskog pitanja' i ultimativnog pristupa koji se sada upražnjava u odnosu prema Srbiji.
Poslednji velikan svetske diplomatije, Henri Kisindžer, u svojoj stotoj godini, redovno upozorava na opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata i nuklearnog sukoba. Sredinom decembra, Henri Kisindžer je napisao tekst o tome, da li se može sprečiti da napad Rusije na Ukrajinu preraste u katastrofalni Treći svetski rat. Kisindžer je pišući na tu temu za konzervativni britanski magazin 'D Spektejtor' naveo da ukrajinski konflikt ima jasne paralele sa 1914. godinom, kada su sve velike sile postepeno uvučene u vojni sukob i istakao Balkan kao okidač tog sukoba. Isto to ponovio je ove nedelje, u svom video istupanju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Ali, opšte okolnosti su pune konfliktnog naboja, da je teško reći gde je on snažniji i opasniji. Bugarski predsednik, Rumen Radev, uključujući se u sveevropsku debatu o još snažnijoj pomoći Ukrajini, isporukom modernih tenkova i pripremama za prolećnu ofanzivu, ocenio je da vojna pomoć Kijevu znači slaganje sa stavom da sukob treba da se vodi do potpunog poraza jedne strane, što neminovno i postepeno uvlači zemlju 'u globalni sukob i mogućnost nuklearnog samouništenja'.
Skup u Davosu posvetio je vreme Ukrajini kao nikada ranije. Aspekt s najviše iznenađenja ovogodišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma, koji je završen u petak, bio je obim i priroda njegovog fokusa na Ukrajinu. Još značajniji je bio sve veći broj glasova koji su naglašavali opasnost od ovog rata za globalni sistem pravila i institucija, i time prihvatili i zahtevali veću podršku Ukrajini.
Na njemu je zaključeno da je potreban 'juriš' kako bi se slomila ruska operacija u Ukrajini. Taj 'juriš' trebalo bi da uključi: efikasnije oružje i obuku, rakete većeg dometa, više raketnih sistema Patriot i protivvazdušnu odbranu - uključujući koordinaciju sa Poljskom i Slovačkom koje bi trebalo da koriste svoje 'Patriote' duž ukrajinskih granica da obezbede kišobran za zapadnu Ukrajinu - tenkove Abrams i F-16. Drugi deo ove strategije trebalo bi da uključi sankcije i kontrolu izvoza u koordinaciji sa Evropskom unijom.
Holandski premijer Mark Rute formulisao je taj način razmišljanja kao imperativ da Evropa nastavi da se suprotstavlja 'ruskoj agresiji', rekavši da region mora da učini 'sve što može da pomogne Ukrajincima'. 'Ako se agresor ne zaustavi, to se neće završiti sa Ukrajinom. Ceo Zapad je ugrožen', rekao je Rute.
Ruski zvaničnici, sa svoje strane, uporedili su ove zapadne strategije s Napoleonovim osvajanjima i Hitlerovom ratu protiv Rusije, uz ponovnu napomenu o uslovima u kojima je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje.
Henri Kisindžer u svojim istupima redovno pominje Balkan kao mesto gde je planula iskra sukoba s kojim on upoređuje današnju situaciju. Istorijski, Balkan je inače jedan od regiona koji se gotovo uvek uzimao kao relevantan za razmatranje u stvaranju uslova i izbijanju novog svetskog rata.
Opasnost 'trećeg svetskog rata' nije bila samo mogućnost koja je zaokupljala ratne planere i ljubitelje ratnih igara. Ona je bila stvarna i za najviše državnike i političare. Američki predsednik Ričard Nikson je pisao: ' Treći svetski rat je istinski globalni rat. Nema ni jednog ugla na zemlji u koji on nije stigao. Sjedinjene Države i Sovjetski Savez su dve globalne sile i šta god se tiče naše ravnoteže, utiče na ravnotežu bilo gde. Sovjeti to shvataju. Mi takođe moramo da to razumemo i naučimo da mislimo u globalnim pojmovima', tvrdio je američki predsednik Ričard Nikson.
U 'fantastičnoj' studiji iz 1977. nazvane 'Treći svetski rat', iz pera tadašnjeg visokog zapovednika NATO, britanskog generala i kasnijeg rektora Kraljevskog koledža u Londonu, DŽona Hečeta, opisane su okolnosti koje vode ka novom svetskom ratu gde je u centru nekadašnja Jugoslavija. Prema NATO planovima, predviđalo se da ruska armija napadne Jugoslaviju iz tri pravca, prema Beogradu, prema Zagrebu i iz obe – prema LJubljani. Ruske i američke snage sukobile bi se “između LJubljane i Zagreba, kod Kostanjevice ?!- (verovatno se misli na Kostajnicu, prim. aut.)'.
General Hačet je u svojoj knjizi tvrdio da su 'Poljska i Jugoslavija najopasnija krizna područja na sovjetskom zapadu'. Idući po pretpostavakama iz tadašnjih analiza obaveštajnih službi, problemi za Zapad u Jugoslaviji počinju kada 'režim u postitoističkoj Jugoslaviji' ne bude kadar da se suprotstavi instaliranju 'prosovjetskih ćelija' i to nigde drugde, nego u Srbiji. 'Može se zamisliti da će Crvena armija provocirati i prihvatiti poziv prosovjetskih ćelija u Srbiji da bi suzbila takozvanu 'kapitalističku kontrarevoluciju' u Sloveniji i Hrvatskoj, predviđao je britanski general.
Izraelski dnevni list 'DŽeruzalem post' nedavno je mogućnost izbijanja globalnog sukoba preneo na Kosovo, gde bi se suočile NATO i ruske snage. 'Zamislite sledeći scenario: dečak je upucan i ranjen na Kosovu nakon što je nosio srpsku jelku. Dečak je kasnije preminuo od zadobijenih povreda u bolnici. Srbija je morala da odgovori pa odlučuje da pošalje vojne snage na granicu. Kao odgovor, NATO šalje trupe. Vojnik NATO-a poginuo od slučajnog metka ispaljenog tokom sukoba između vojski. NATO mora da reaguje, a onda Rusija interveniše. Dok su oči sveta uprte u Ukrajinu i Kosovo, Kina napada Tajvan. Počinje treći svetski rat. Da li vam to zvuči izmišljeno', zapitao je na kraju izraelski dnevnik.
Isto to, na drugi način vidi i nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije, Živadin Jovanović, povodom boravka petoro izaslanika iz Nemačke, Francuske, Italije, EU i SAD u petak u Beogradu, kada su predali dokument koji bi, kako misle, trebalo da omogući da Kosovo postane nezavisna država i članica UN uz saglasnost i preporuku Srbije, a na račun i na štetu Srbije. 'Petorka' je, kako se čuje, prenela ultimatum Srbiji da će biti kažnjena ukoliko ne prihvati da izrekom potvrdi kososvku državnost.
U svojoj analizi značenja tog nemačko – francuskog plana o Kosovu i Metohiji za regionalni i evropski mir, Jovanović u njemu vidi ponavljanje „sudetske politike“ iz 1938. koja je prethodila svetskom ratu.
'Moramo uzeti u obzir činjenicu da su u istoriji Evrope i neka druga nametnuta rešenja nuđena kao 'spašavanje mira', a u stvari, širom su otvarala vrata globalnoj katastrofi. Ne sme se zdravo za gotovo primiti da je otimanje Kosova i Metohije od Srbije danas manje relevatno za mir i bezbednost u Evropi nego što je to bio slučaj nemačkog otimanja Sudeta septembra 1938. od Čehoslovačke, uz sekundiranje Francuske, Velike Britanije i Italije. Vredno je podsećanje da je i tada to rađeno 'iza leđa Rusije', što se pokušava i danas otimanjem Kosova i Metohije. Imaju li to istorijsko iskustvo Šolc i Makron kao i SAD koje tako zdušno podržavaju njihov plan za nasilno oduzimanje Kosova i Metohije od Srbije? Ili su novi hazarderi u svojoj nadmenosti umislili da se mesije spasenja manje obdarenih', pita se nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović.
Jasno je, iz svega ovoga, da se na istoku Evrope sprema eskalacija sukoba u koju je NATO uključen na sve načine, osim kopnenim trupama. U zaleđu te eskalacije, na Balkanu, po svemu što se sada vidi, događaji se kreću u pravcu daljeg zaoštravanja i stvaranja nove balkanske krize, novog 'istočnog pitanja' sa svim izazovima i rizicima koje je ono nosilo u istoriji i koje nosi do dan danas."
Izvor: Tanjug
